|
Poslao: 27 Sep 2006 07:36
|
offline
- tiringer
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 364
- Gde živiš: u jednom srcu
|
Opet jedno pomalo filozofsko pitanje.
Sta je to sto bi prvo promenili u razmisljanjima ljudi?
U sta ih uverili, da drugacije gledaju na svet, zivot, ljude?
Znam to je strahovito tesko, pocev od sebe... a kamoli drugog, ali ne mislim na to da tog nekog drugog menjate, ni na silu, vec da mu ukazete na drugo razmisljanje, da vidi i drugu stranu "necega"? da li je to moguce? ja verujem da jeste, u nekim slucajevima, zavisi od nivoa svesti, jer da nije mislim da bi ovaj svet bio statican.Sta bi to prvo bilo na sta bi nekom ukazali, u kom razmisljanju da gresi?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Sep 2006 17:13
|
|
Mene uzasno nervira kad neko sudi o ljudima po izgledu.Mnogi ne gledaju ono sto se krije unutar svakog covjeka.Tesko je uvjeriti nekoga i u to da ne zavisi sve od novca,a ima,na zalost,puno onih koji misle da sve mogu kupiti novcem.Tuzno mi je i kad neko ne zna da prasta i ne shvata da je ljudski grijesiti(a bozanski oprastati).Ma,ima puno toga sto se moze mijenjati kod nekoga...I sto bi se trebalo mijenjati...
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2006 00:32
|
|
@motorcycles:
sudeći po spoljašnosti, obuhvatajući i dojam koji šaljem drugima - ja sam 'poslednja rupa na svirali'... suštinski - to nije tako. Ali svi prvo pogledaju, razviju pristrasnost i po koju predrasudu, te radije okrenu ledja...
@all:
kod prijatelja (koje poznajem), ali verovatno i drugih, promenio bih tu ideju da skoro sve u šta su oni umešani mora imati i njihova obeležja; moraš, brate, poslušati i njihov govor (koliko god debilozan bio), uvažiti stav, poštovati ga... inače - fajront! Ode ti čovek.
Dobro, preterujem - nije ovako drastično, ali uvek neko ima stav o drugome, iako ga/je nije upoznao, pričao sa njim/njom... Ljudi su navikli da misle kako mogu proceniti ili saznati nešto više o drugima po njihovom odevanju, pokretu, mimici... a zar nema izostataka? Nema drugačijih?!
Ne usudjujem se da gajim moralnu sliku o bilo kome s' kim nisam proveo dovoljno vremena, а ne nešto neznatno malo (kao, da pričali smo, ručali i mislim da je on/ona idiot i plitka osoba...)... Opet sam malo prenaglio, al' smeta mi to. Izmedju ostalog, zato što se meni dešavaju gluposti od strane drugog - otkako znam za sebe; a nikada ne poželim da potegnem negativnost ka nekome...
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2006 00:49
|
|
Ne bih nista promenio. Svidja mi se ovakva ljudska priroda. Takvi smo: volimo da povredimo, pa onda istu stvar da mazimo, da ogovaramo pa da omrznemo ogovaranje, da se smejemo a onda da nam bude dosadno od smeha...
Kad bismo promenili ljude da budu onakvi kakvi mi zelimo da budu (mada je tesko tu sloziti se) onda bi postalo dosadno, monotono, bez izazova... Ja zamisljam sliku mnostvarobota koji imaju isti program u sebe ugradjen i koji hodaju, jedu, spavaju, rade u potpunoj harmoniji. Na sta bi to licilo? Iz suprotnosti se radja sve...
|
|
