|
Rastanak
Podelio si sebe na trenutke
i svaki trenutak meni udeljen
ja sam polovila
a svaku polovinu prelamala
sa dva beskraja
dok te nisam izgubila
Takav absurd u zivotu ne postoji-
rekao si i odneo sa sobom
miris jorgovana,
vetar iz vodenica
boje iz slika,
pratila sam tvoj hod
dok nije nestao na kraju ulice
a meduza bola u grudima
je cvetala izmedju
blagoslova i proklinjanja,
absurdom zivljenja:
Nesreca, da su sve srece smrtne,
sreca da sve nesrece jednako umiru
a jedina umiranja su…bez ljubavi.
Branka Korac, 27 februar '07
|
