Razmišljanja

Razmišljanja

offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 16364

У овом блогу ћу качити разна размишљања која ми се свиђају или које сам ја писао. Сваки човек представља и мисаоно и духовно биће. Сматрам да се дух треба развијати.

Отуђеност појединца у "светлу” нових информационих технологија




Колико је потребно временских трептаја да би једна реч постала јасна и блиска ономе ко жели да схвати смисао дана који долазе? Колико пута треба да се будимо, да би били пробуђени у светлу истине која се спушта нежно и непоновљиво у наше мисли?

Колико смо далеко од пута који не види само једну раван кретања, заборављени на ветрометини многих струја које носе тмину предрасуда “новог доба“ које треба да коначно ослободи појединца од његове суштине?

Читам по ко зна који пут нешто што већ знам, што покушавају да опишу на другачији начин­.
Говоре о новим циљевима, стратегијама и путевима којима ће људи новог информатичког доба ићи. Питам их где је човек у томе, где су нежне речи које свако очекује да чује када тешка времена дођу, када све оно што сада ради постане старо и без вредности. Они немају одговор на то питање.

Ја им кажем да ће одговор донети време које неће имати милости према онима који немају нова информатичка знања. Оствариш се без спокоја, угасиш се без сећања. Остаје само траг у облику неких чудних знакова које већ сутра нико неће разумети, нити ће желети да зна шта је то и чему је то служило.

Колико је, ако овако посматрамо све релативно и без смисла. Учиш и радиш на нечему што већ сутра неће имати никакву вредност. Данас ”вредиш”, сутра си неко кога је прегазило време. Ко си ти уопште? Неко ко мисли да је ”слободан” и да су му ту слободу остварености поклониле нове информационе технологије. Смешно, ти си неко ко још није схватио где су планирале да га сместе, искра која тиња и којој неће дозволити да се разгори у свој лепоти плавичасте светлости.

Нисам паметан шта да саветујем младе људе јер сам и ја заробљен глупостима које се провлаче кроз све нити световних димензија. Како могу да говорим о вредности онога што радим када је то нестално и пролазно. Како могу да спознам суштину када су окови тешки и хладни. Како могу да будем привржен информационим технологијама када ме оне отуђују од људи, од породице, од самога себе.

Молим се Господу да ми да снаге да схватим време које долази, да се саберем у мислима и да схватим пут којим требам(о) ићи.



Синиша Влајић

(мој предметни професор из "Принципа програмирања" и "Пројектовање програма")

О љубави мушкарца и жене - размишљање мистично




Ово сам једном приликом писао за један други форум.



Значи, ово је једна од оних ноћи кад човјек не може да спава већ се врти у кревету и размишља. Тада обично узмем да читам неку књигу преко телефона и обично се уморим од разних мисли и идеја (и лакше заспим), али хајде да пробам нешто друго. Ово о чему мислим сада (а и пре сам о овоме размишљао) ћу да напишем на форуму.

Овај пост ће бити потпуно филозофски и мистичан. Није заснован ни на каквим разумским начелима, већ искључиво неке духовне/емотивне природе. Скуп неких мисли усмерених на тему.


У чему ће се огледати ова мистика? Па у скупу неких претпоставки (морам да напоменем да ово нису моја мишљења, већ нека мистична размисшљања која сам хтео да поделим са вама јер ме обузимају).

Прва претпоставка је да сигурно постоји Творац који је створио мушкарца и жену (креацијом, законима еволуције, ..., // што није ни битно за ово разматрање)

Друга препоставка је да је тај исти Творац дефинисао закон да је једино могуће успоставити потпуну срећу и потпуну љубав између мушкарца и жене које Креатор спаја. Све остало је пролазно и знатно мањег интензитета.


Од чега полазе људи? Полазе од некаквих списа и истражују, спознају. Дате су им некакве "неразумљиве" изјаве типа "док нас смрт не растави" (када посматрамо рационално, врло смешна изјава...) и како је брак "света тајна". Такође им је дата слободна воља да сами вјерују у Креатора, да истражују, да размишљају, да спознају.

И ко напокон спозна, доћи ће до резултата да је љубав појава која је бескрајна. Да је љубав једина појава која нас веже са Креатором. И да је љубав једино могућа између мушкарца и жене који су "свесни" Креатора кроз љубав, наду, веру. И да је тада могућа и срећа. Уочимо да је таква срећа потпуно нематеријална и потпуно духовна (јер је таква срећа једино и могућа). И тада, када се спознају ове ствари, има смисла причати о "светој тајни" и сличним "изјавама".

Таква љубав везује ! Таква љубав цени свог партнера. Таква љубав обасјава све сто живи около таквих људи. То је љубав која се непрестано рађа, када је пустимо, она нам се враћа двоструко јача! Када је дајемо, осећамо срећу. И таква љубав, у свом најљепшем лицу могуће је дати мушкарцу/жени (ако сте жена/мушкарац). И таква љубав за последицу има срећу. Љубав која тјера на додир, на пољубац. И ко је нађе, ништа му више неће бити као прије. Све ће се некако чинити као да је свето и као да све има неку своју магијску сврху и као да све слави Креатора.

Да ли се чудите људима како неке ствари не виде иако су им пред носом? Како су толико очигледне? Како не виде срећу када им се нуди... Како не повезују ништа... А не повезују јер не схватају да су сви повезани унутар једног Креатора. Обично је људима потребно нешто крупно да се деси у њиховим животима да се постигне неки радикални преокрет у животу. Неки радикални поглед на свет! Можда неки велики губитак, неко велико разочарење...

А људи никада неће моци открити такву љубав уколико беже од себе, уколико се бране...

У чему је тајна овог мистичног размишљања?
--> Срећа је живети за друге (у овом случају партнера).

Градити заједницу. Заједница и живети за заједницу, за партнера... Ту је срећа. Срећа је у великом познању вољене ствари! Тек када се постојеће потпуно разуме, човек је спреман за следећи корак. За нешто веће.
Друга мистика: свака жена/мушкарац који схвате ту мистичну тајну живота - да је поента среће живети за партнера (и за децу као најљепши плод те среће) [а на крају и волети све људе, што је могао само Христос] - се свесно одриче себе у својим егоистичним поривима и "уживање" (у неком племенитом смислу) свог партнера доживљава као СВОЈЕ потпуно испуњење и срећу. Таква особа потпуно се одриће себе и потпуно је предана партнеру. Никада не треба причати о задовољењу једног или задовољењу другог. Увек треба нагласити слободну "заједницу" љубави. Такав начин живота и таква филозофија представља (по овом мистичном мишљењу) пун погодак и представља одрицање од свога ЈА! (боље да сам се овде изражавао као "контролисање свога ЈА", јер га се никада не можемо потпуно одрећи).

Креативност се рађа мислећи на другог! Све се рађа мислећи на другог! Научник се одриче себе и даје се науци и то је посебна врста духовног односа, која није за ову причу. Не знам ни што ми ово паде на памет.


Зашто ово тешко може бити применљиво у пракси? --> Људи (по овој мистици) могу живети и живети у заблуди, не трудећи се никад да унаприједе себе! Јер против себе се најтеже борити! Ко не води рат са собом, водиће рат са другима. А људи иду линијом мањег отпора и прихватају ствари какве јесу (стога избјегавају да се боре против себе)! Е па баш због тога се дешавају захлађења у вези, браку, било чему. Што једно има јак его. Што други партнер и евентуална његова ширина не може да се види од себе....

Код такве љубави не постоји утицај средине, не постоји морал! Не постоји ниста осим спознаје и љубави двоје људи! Его је противник љубави! "Љубав је самозаборав и самоишчезнуће", тако казу Свети Оци. То је име љубави! То је име светлости!

Eadem mutato resurgo





Још један текст гуруа Jave i .NET технологија, Синише Влајића



Наизлед уморно вече спуштало се по обрисима одлазећег сунца, негде далеко у сновима, првих година осамнестог века. Неми покрети узмицаше од себе и даваше снагу новом налету виђења, поновљеног и другачијег а опет истог. Да ли је то привид или опсена услед дугих непреспаваних ноћи? Да ли ја понављам свој оглед на други начин или тај начин чини сваки други собом, правећи у исто време и очај и срећу у мени? Још једном се осврнуо да би био сигуран, да је његов стари пас опет, по ко зна који пут сведок нечега што његови савременици сматрају пуком илузијом, “геометријом бројева на хоризонту непознатих простора која је увијена у мистику самачке занешености и јадне неостварености”.


Није се обазирао на речи које би задале душевни бол свакоме ко и мало ослушкује себе кроз друге. Да ли је крива коју видим матица која свакој мојој мисли налази место у простору кoји далеко ходи од представа које имамо? Где је почетак ове приче ако је свака тачка мог покрета описана собом преко моје спознаје коју налазим у њој?


Није могао више да издржи. Осећао је да дан представљења долази са сваком новом мишљу која је негирала предходну потврђујући је. Позвао је свога пријатеља адвоката Патрика, да му саопшти нешто што многи пре и после њега неће схватити зашто.
”Eadem mutato resurgo” , храбро је узвикнуо. Патрик га је погледао и рекао:
“Стари мој пријатељу Бернули, довољно се дуго знамо да би имало сумњао да се твоја жеља неће остварити”.
“Хвала ти, сада ћу моћи мирно да склопим очи.” – рекао је Бернули.

...

Далеко од погледа обичног света, негде у праскозорју појаве Хришћанства, у сумаглици давних сећања, Архимед је тражио кретање које је видео у својим сновима. Мисли су му биле превише близу истине да би схватио да око њега бесни рат и да његова вољена Саракуза нестаје у пламену римских легија. Свет описан прелепим симетричним круговима је чинио да сваки његов покрет буде у складу са начелима општег што је осећао дубоко у себи. Простор у коме је нашао мир приближавао се хоризонту одакле од много настаје једно које се остварује заувек, док вечност не остане уморна од понављања себе у свему. Чинило се да његова давна мисао:

“Дајте ми простор да станем и ја ћу померити свет” полако почиње да добија обрисе неког старог закона кога су прекриле многе цивилизације и даљине. И у том стању присутног одсуства у његов свет је закорачила особа у усијаном оклопу које је крило хладно срце и растурене мисли.
“Не дирај ми у кругове” – рекао је, загледан у круг који је изгубио нит са свемиром, са хармонијом која је спајала душу са вечним миром и кретањем.
Легионар је подигао мач и сенка тангенте на круг је затворила простор Архимеда, грубо савијајући га у спиралу. У магновању нарушеног склада Архимедова душа је тихо јецала за изгубљеним круговима. Ноћ је понела са собом тренутке који су остали заробљени у пределима буђења када све ствари имају две слике. Једну коју види дан и другу која је виђена од дана.

...

Каменорезац
Стајао је над плочом у којој је било укласенo: Eadem mutato resurgo. Знао је из искуства да су научници свет за себе и да су њихове посмртне жеље веома чудне.
Могао је да тражи да му урежем троугао или квадрат, чак и да је круг у питању некако бих изашао на крај. Шта да радим са спиралом када се она креће по путањи која се стално за мало помера у простору? - размишљао је.

Изашао је у двориште и сео испод старог храста. Хладовина га је прекрила и августовски дан се на тренутак учинио свежијим него што јесте. Узео је парче папира и покушао је неколико пута да нацрта спиралу из књиге коју му је донео Патрик.

...

Одредио је тачку која ће бити почетак спирале и полако је кренуо да прави прави лук око ње. Крива се савијала вођена вештом руком старог мајстора. Његове мисли су ишле брже од покрета руке, који је правио траг, улазећи у простор где се јутро поздрављало са сновима. И сваки пут када би кренуо да прошири лук ка даљини у његову свест је улазио немир давних времена и заробљених хармонија. Шумови изгубљених кругова су настајали у ритму кишних капи које су преводиле уморне душе у спокој по себи за сва времена што следе. Тихи јецај је нестајао и дуга ноћ отетог смисла је била прекривена симетричним круговима.

...

Сахрана је била безбојна и превише иста као друге. Једино што је разликовало беше порука на споменику и чудан облик који се смејао свима онима који нису желели да буду исмејани.
Не разумем, зашто нисте нацртали спиралу као што вам је речено? – рекао је Патрик каменорезцу.
Господине Патрик, ја сам дао све од себе. Изгледа да ме је умор стигао. Не могу да објасним. Ја сам цртао криву а она је цртала себе и тако сваки пут када бих желео да је савијем. Ја могу да направим нови спеменик, али...- одговорио је каменорезац. Партик је одмахнуо руком и отишао.


...

Синиша је био опет на Интернету. Писао је научни рад који се бавио проблемима софтверске ентропије. Видео је да он има неке везе са логаритамском спиралом. На интернету је пронашао да је познати Швајцарски математичар Јакоб Бернули (1654-1705) био импресиониран са њом. Писало је да је његова приврженост тој кривој била толика да је желео да она буде угравирана на његовом надгробном споменику са поруком: Еадем мутато ресурго, што би у слободном смислу значило: Ја ћу се појавити, иста мада промењена.

Нажалост уместо логаритамске спрале на плочи је уклесана Архимедова спирала. Та грешка коју је неки каменорезац са почетка осамнестог века направио се чешће спомиње него Бернулијеви радови, размишљао је.

Да ли је логаритамска спирала остала иста мада промењена преко Архмедове спирале? Да ли је пресликавање линеарно у геометријско еквивалентно са пресликавањем линеарно у линеарно?

Није имао одговор. Није преостало ништа друго него да седне и да напише причу како би отворио хоризонте свога позитивистичког размишљања:

...

Наизлед уморно вече спуштало се по обрисима одлазећег сунца, негде далеко у сновима, првих година осамнестог века...

Preporuka za citanje:


Simke: http://www.mycity.rs/Filozofija/Ubuntu.html

Drummer: http://drummerche.wordpress.com/
//iz cuga


Sorelag
http://www.mycity.rs/Blog/Kako-se-rijesiti-straha-od-straha.html#1315348

Волите и живите свој живот по осећају који Вам долази из срца и упамтите, није важан циљ, већ пут до циља - искуство, јер на том путу изградимо себе.

... подстицај да пробудимо сва своја успавана светла. Јер он својим радом и животом поручује да се никада не треба предавати, да живот треба волети онаквог какав нам је из неког разлога дат, јер он представља искуство на истинском путу самоспознаје сваког од нас.

У животу је јако битна позитивна енергија

... љубав је та која нас инспирише и води у животу, подсећа и на речи Душка Радовића да људи који знају да воле не би ништа више у животу требали да раде. Он сматра да је позитивна енергија јако битна у животу - јер привлачи друге позитивне енергије и позитивне догађаје и окупља дивне и позитивне људе.

„Ретко ко је свестан да је део божанског бића. Ја овај живот доживљавам као једно духовно искуство, верујући у бесмртност душе.

То није веровање у Бога (јер је реч "веровање" сувише неадекватна и бледа), ја осећам Бога, његово присуство у мени, и свугде око мене, осећај потпуног духовног мира, пре три године сам то осетио. Свака мисао има своју енергију. Веома је мало духовно пробуђених и свесних људи“,

Сваки корак, направите с љубављу, јер се тако сједињавате са природом, која је сама љубав, баш као и ви. Кроз природу непрестано кружи љубав, бићете део мреже која преноси ту светлост, најузвишенију љубав. Бићете сам извор – извор енергије и љубави. Напросто – светлећете и осветљаваћете друге, којима треба помоћ, и у радости безусловног вољења и давања узвисићете своју душу до неслућених граница.


Волите и уживајте у малим стварима

Bолите. Оног трена када сваки ваш покрет буде проткан љубављу – живот добија своју дубину, сврху, смисао. Тада вам постаје небитан исход догађаја у вашем животу. Постаје небитан, јер спознајете и умом и срцем да сваког трена остварујете најузвишенији смисао, и сваки проблем у животу нећете више посматрати као проблем, већ као искуство, као пут кроз који ћете још више изградити своју душу.

Заволите много себе, опростите себи све грешке које сте (несвесни да их чините) починили док нисте пронашли љубав у себи. Волите себе, ослушкујте своја осећања, и поштујте их – јер ваше срце најбоље зна шта је најбоље за вас. Ваше срце је само језгро љубави која чучи у вама – зато оно зна шта је најбоље за вас – јер је оно сама љубав. Пратите своја истинска осећања, тако никада нећете погрешити.

Нађите оно у чему уживате – и приређујте себи што чешће уживање у томе. Тако ћете увек бити испуњени позитивном енергијом. Уживајте у малим стварима, јер ако чекате велике живот вам може проћи у чекању. Не постоји „неодговарајући“ тренутак за уживање, сваки трен је Богом дат за уживање, сваки тренутак је прави тренутак за то. Сваког тренутка можеш осетити своју унутрашњу љубав, и уживати у њој.

„Рај је овде и сада“, рече Исус.
Осећам ту истину целим бићем, рај је заиста овде, у нама. Треба га само осетити.

„Ако рај није у самом теби, никада нећеш ући у њега“, - Достојевски,

... живите у складу са природом. Природа је мирна и сталожена. Будите и ви, не нервирајте се, не мрзите свој живот, немојте живети у супротности са природом, већ прихватите хармонију природе, будите њен део.
„Оканите се лоших мисли. Скрените своје мисли ка позитивним стварима – осцилирајте на фреквенцији добрих енергија – тако ћете дозвати још добрих енергија - сијајте и певајте у њиховом ритму – постаните део њих, део природе“,

Што више дајете – више ћете имати

Волите друге. Реците другима сваког дана да их волите. Што више дајете љубави – више ћете је имати, додаје он. „Више ће љубави бити око вас. Волите свет, и свет ће волети вас. Волите свој живот како бисте између себе и свог живота изградили узајамну љубав. Из срца се осмехните новом дану, јутарњем сунцу, опалом лишћу, цвету, дрвету, природи. Волите природу – и она ће узвратити љубав, бићете окружени љубављу у сваком смислу.
Волећи друге, волећи сву природу, цео свет, ми заправо волимо себе, јер смо ми та природа, њен саставни део, ми смо та велика љубав,

... када волимо друге ми им заправо помажемо да препознају и истински живе љубав у себи.
Љубав је најчистији начин спознавања и преношења истине, додаје он и поручује - ширите љубав и позитивну енергију, приређујте другима позитивне ствари, будите стваралац и покретач позитивних промена код других. Доносите људима добре вести и радујте се када видите осмехе на њиховим лицима. Једноставно, постаните извор – извор свега доброг.
Тако ћете и себи приредити велику радост, радост стварања, а помоћи ћете и другима – многима ће добро доћи ваша љубав – помозите им – испуните и себе и друге најузвишенијом љубављу и упамтите - није важан циљ, већ пут до циља, искуство, јер на том путу изградимо себе! Ако паднете у покушају да остварите нешто – добро је. Устаните. Покушајте да нађете неки други пут. До среће, спокоја и љубави се може доћи на хиљаду начина, а не само на онај један начин који сте ви себи зацртали


... Мање губите време по Фејсбуку (Facebook), углавном тамо ништа корисно нећете наћи (част изузецима од којих се може научити нешто, попут профила Драгана Варагића или фан странице Емоционална интелигенција).

http://tinyurl.com/8vd874z

„Пратите шта се по интернет форумима пише, они су извор идеја, тамо ћете наћи много ствари којима бисте се могли бавити.“ Smajli

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 408 korisnika na forumu :: 24 registrovanih, 0 sakrivenih i 384 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, Apok, babaroga, boki199777, Boris90, cenejac111, CrazyDiablo, darkangel, dr_grof, Faki-Valjevo, HDMI, Konda, Majstorr, MareRema, Milan A. Nikolic, Sirius, sizif, Toni, vandrej, vasa.93, Vlad000, wizzardone, x9