|
jedna lista zanimljivih naslova knjiga počela je da raste u meni, lista za (ponovno) čitanje. to su nazivi iz naše pokojne kućne biblioteke - isak baševis singer: "gimpel luda", "rob"; džozef heler: "nešto se dogodilo"; eshil "okovani prometej"; bohumil hrabal: "služio sam engleskog kralja"; džojs keri: "konjska usta"; tode čolak: antologija novije srpske lirike; kumranski rukopisi; pančevačke "sveske"; salman ruždi: "satanski stihovi"; bertrand rasel: "istorija zapadne filozofije"; milan kundera: "nepodnošljiva lakoća postojanja"; justejn gorder: "sofijin svet", david albahari: "mamac", venjamin kaverin: "pred ogledalom"... sol belou, somerset mom, olja ivanjicki, jesenjin, njegoš, oklopdžić, skerlić, bulatović, sekulić, stanković, dira, ta imena sam redovno iščitavala sa naših polica i postojanje tih knjiga na predviđenim mestima bila je nepobitna činjenica da je sve u redu. znala sam gde su tolstojeva sabrana dela, gde je andrić, gde su "prosvetine" knjige a gde izdanja ik "reč i misao". to je bio moj kompas. i trebalo je da ostane tako.
ali, ne može sve ostati nepromenjeno, jer je sve propadljivo, pa čak i kompasi.
sve te stranice i svi ti ljudi sa naših polica su se razleteli, ko zna zbog čega i kada; nije to bila seoba vidljiva i jasna već potajna; reči su odlazile srazmerno odvijanju životnog klupka i tek sada je vidljiva praznina. sada, kada ni zidova ni polica nema.
kada nema ni nje koja me je upoznala sa svim tim ljudima.
iz nedostajanja, nostalgije, ali i nedostatka sagovornika, počela je rekonstrukcija te biblioteke u mom sećanju, možda kao zamena za razgovor sa njom. ako pročitam ponovo sve, ako poređam u glavi sve knjige onako kako su inače bile raspoređene u životu, hoću li je čuti, hoću li se setiti, hoće li biti lakše, hoće li se pojaviti neki odgovor?
|
