|
Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo najpre jasno odrediti i pojam 'slučajnost' i sve ono što je time predstavljeno/podrazumevano...
I ja mislim da je slučajnost nešto što je više iluzija tj. idealizovana simboličnost nego što bi moralo konkretno da bude, uzevši u obzir sve činjenice i moć rasudjivanja Čoveka. Ali je to sasvim razumljivo, budući da je subjektivizam neotudjiva karakteristika postojanja (svake) jedne individue [zato npr. imamo pažljivog arhitektu ili strogo koncentrisanog matematičara, fizičara koji nije fleksibilan i drži se proračuna naspram poete/pisca koji razbija granice jezika i njegove gramatike, slikara koji na apstraktnoj slici bojom dočarava mnogo više od boje, koji maštom stvara možda genijalnu stvar koju niko sem njega neće razumeti i zato ni ceniti; ili prosto - čoveka koji u nesreći pre svega spašava svoje, a pušta tudje dete].
Zato mislim da slučajnost u magijskom smislu, kao apsolutni fenomen, ne postoji. Ako imate 6,7 milijardi ljudi na svetu, neko će definitivno nagrabusiti i kad nije kriv; neko lako pronaći 'ljubav svog života', a neko večito patiti u samoći; ako živim u gradu, mnogo lakše ću upoznati nekog nego kad bih živeo sam u nekoj izolovanoj nedodjiji (šuma, planina...); neko će se razboleti iako ima neuporedivo zdraviji režim života uopšte od drugog, koji niti uživa higijenu, niti zadovoljava svoju glad i žedj - a ovaj drugi ipak ostati zdrav; ako se asteroid kreće ka Zemlji, a nema koga ili načina da se zaustavi, udariće u našu planetu... Ne kažem da je uvek tako, naprotiv. Većina stvari se dogadja u skladu sa odrednicama => uzrocima, uslovima, medjusobnim vezama itd. Ogromna većina. Ali ima izuzetaka. Neće sve uvek krenuti po planu i daleko od toga da je sve uvek u skladu sa našim željama, potrebama i mogućnostima; mnogo više stvari je u igri.
A pošto je priroda takva, i 'dobra' i 'loša' iako nema svest i jasno odredjenu nameru (da bude takva), samo Čoveku se može pripisati suštinska dobrota i suštinska rdjavost...
Moja tetka ima običaj da kaže - smrt je jedina pravda koja postoji; ni dobri ni loši ne ostaju večno, kao ni njihovo delo. (naravno da se ovde insinuira pre svega na zle ljude i zlo; uglavnom želimo da Dobro istraje, zar ne?)
A ja kažem: jedino pravilo je da - pravila nema. I Život je jedina trka u kojoj sigurno nećemo pobediti, zato i nema smisla takmičiti se sa drugima; sve nas savlada upravo Smrt, pobednik Ljudi...
Eto, ako postoje uslovi za dešavanje odredjene stvari/pojave, to će se i desiti. Kad god, kome god. Niti smo dovoljno obavešteni da znamo o tome (i ono za što ne znamo lično, ne znači da se nije desilo), niti dovoljno dugovečni da se izvanredne pojave ('slučajnosti') sećamo ili da je dočekamo... Uzgred, ako već niste shvatili, u mojim očima je ovako: slučajnost = izuzetak.
P.S. Ali sam sanjar, idealista, te ću uvek biti bar malo ponešen malim čudom Čoveka... dok me Razum ne raskravi (a uvek mi to radi; i hvala mu). 
|
