Mogu reći da mi je današnji dan ispunjen. Vratio sam zalutalo dete roditeljima. Koji su inače izgleda veliki kreteni, jer su se na trgu zapričali i dete je odlutalo. Sve ovo me je vratilo dosta godina unazad, kada sam imao 4-5 godina i pobegao od kuće...
Bilo je to jednog proleća, poslali su me kod babe i dede na drugi kraj grada, a nešto baš i nisam voleo ići kod njih. Doručak, igranje sa decom na ulici, a onda su me pozvali unutra, i objasnili da im treba pomoć u bašti; da se sadi luk. Nevoljno sam otišao, besno zaboo nekoliko komada u zemlju i pakleni plan se stvorio u mom mozgu. Rekao sam im da moram do wc-a. Otišao sam u kuću, spakovao svoje stvari u ranac i krenuo put beloga sveta...
Plan je bio da stopiram do Beograda, ukrcam se kao slepi putnik u voz za Italiju i tamo prosim, sakupim dovoljno novca, napunim dovoljno godina i vratim se u velikom stilu kući.
Plan je pokvarila komšinica koja me je pitala gde ću; ja sam joj naravno sve ispričao, pozvala me je na kolače (oduvek sam bio slab na slatko ) i pozvala roditelje, tu je bio kraj moga puta...
Danas sam eto razmišljao da li bih postigao sve što jesam da sam tad završio u Italiji kao prosjak, u stvari ko zna; možda bih postigao i više, čudni su životni putevi...
Kad tamna postaje noć
sećanja već mi blede.
Mislim da dane kojih nema više
i kojih nikad biti neće...
P. S. Trenutak pre nego ću objaviti ovo, proletela mi je misao da sam večeras upravo ja tom detetu pokvario neke planove...
Još uvek se ne mogu otrgnuti utisku koje je dete ostavilo na mene.
Sa moje leve strane dotrčao je i uhvatio korak pri tom rekavši:
- Mogu li sa tobom?
Pogledao sam da nije možda neko dete iz komšiluka, mada je komšiluk prilično daleko od mesta gde smo se sreli.
- Mi idemo u istom pravcu? Upitao sam ga.
- Paaaa, da ja bih da idem tamo gde ideš i ti.
- Ali mi se ne poznajemo.
- Petar.
- Ričard.
- Čudno ime imaš.
- Znam, to mi svi kažu kada se upoznajemo. Nego da se vratim na stvar Petre, gde ti u stvari ideš i zašto si ovde sam?
- Pa ja bih sa tobom.
- Nisam siguran da možeš sa mnom, imaš ti svoje roditelje, uostalom gde su sada oni?
Uz ni malu promenu glasa, mimike na licu, sve vreme nasmejan - Tamo su negde.
- Hoćeš li mi pokazati gde su to negde?
- Paaaa, tamo u Rajačićevoj ulici.
- Daleko si od kuće i sam, a gde su ti roditelji?
- ...
- A da mi pokažeš odakle si došao?
Krenuli smo put trga, pronašli roditelje, koji se čak nisu ni zahvalili...
Samo se pitam da li ce se Petar secati svog pohoda u drugaciji zivot kad bude tvojih godina? I da li ce se setiti nekog cika Ricarda koji mu je smetao?
P.S. Bas me raznezila prica...
Hvala ti sto si ovo podelio sa nama...
Da li će se Petar setiti ne znam, deluje vrlo bistro za svoj uzrast; možda i hoće, ali znam da se ja svega sećam, od prilike od svoje treće godine svestan sam sveta oko sebe i sećanja dopiru do tog vemena. To je prokletstvo, nekih stvari se ne bih želeo sećati.
Ako je za utehu - Sećanje je jedini raj iz koga ne možemo biti prognani. I jos nesto, verujem da zivot mozemo analizirati, shvatiti i u buducnosti izmeniti, ako i iz lepih i iz ruznih secanja izvucemo pouke.
Ajde, glavu gore i
"... Jedan levo, desno dva
jedan napred, nazad sad pa okret
i odmah ruke gore, osmeh na lice
i mesajte kukovima..."
Čisto sumnjam da su u to vreme službe koje si navela radile takve stvari, ne rade ne danas... Mogao bih navesti bar deset slučajeva gde bih da se ja pitam u današnje vreme trebali oduzeti decu roditeljima, pa eto ta deca su i dalje sa roditeljima... Pri tom mislim na sadašnjost i današnje roditelje.
Ričard ::Čisto sumnjam da su u to vreme službe koje si navela radile takve stvari, ne rade ne danas... Mogao bih navesti bar deset slučajeva gde bih da se ja pitam u današnje vreme trebali oduzeti decu roditeljima, pa eto ta deca su i dalje sa roditeljima... Pri tom mislim na sadašnjost i današnje roditelje.
Hmmmmm, mislim da nisi u pravu,..Danas, i pretpostavljam u to vrijeme, zakonski su morale postojati sluzbe sve vrste - narocito policija, centri za soc skrb, isl,..Npr,..kada vidis da dijete od 4-5 godina luta samo po cesti, normalno je da ces to prijaviti policiji,..onda oni to prijave CSR i td,.Ostalo je na roditeljima,..a to sto kazes da treba oduzeti djecu nekim roditeljima i to si upravu, ali mi tu ne mozemo nista, osim mozda, kad vidimo da je dijete prepusteno samom sebi, prijaviti slucaj policiji, - Tako bih ja uradila
) i pozvala roditelje, tu je bio kraj moga puta...
I dobro.
Pri tom mislim na sadašnjost i današnje roditelje.