|
Širom zatvorenih očiju
Da li smo živi ili samo dišemo? Da li spavamo ili smo budni? Da li smo svesni sebe? Kako izgleda osoba koja progleda? Bila je jednom u srednjoj školi jedna osoba koja je pisala na času, dok je profesor diktirao. U jednom trenutku je zastala da piše i počela da gleda u krivine svog rukopisa. I to je bio početak. Zapazila da je je svaka linija predstavlja umetničko delo trenutka i osetila je neizmernu lepotu usled tog saznanja. Probala je da piše, da crta, više ništa nije bilo isto. U prošlom životu rob, olovka je u novom životu postala vredno oružje u bici života. Nov život, život kada se probudi, život kada se progleda. Pandorina kutija je otvorena.
Zašto - kada se progleda? Jer tada svim stvarima na planeti Zemlji i Vaseljeni dajemo novu dimenziju, vidimo ih u drugačijem svetlu. Vidimo neku magičnu povezanost u čitavom spletu događaja i ljudskom tkivu.
Te osobe pretežno deluju kao zatvorene, teško ih je naći, teško je dopreti do njih. Ali, ko progleda i tim novim očima popriča sa njima, lako će biti identifikovani. Jer probuđeni vide svojom intuicijom i svojim srcem. To su oči koje vide dušu. To su oči koje ne lažu. Te oči daju smisao stvarima. Probuđeni će vas takođe videti srcem, jer oni ne mogu da sakriju vatru u svom srcu. Naizgled obični, prosečno odeveni, bez težnje ka luksuznom, markiranom robom, znajući da je jedina vrednost čoveka u njegovom srcu - da neće moći da sakriju bujicu lave koja izlazi iz njihove duše, neprestano produžavajući čovečanstvu život za još jedan dan.
Te osobe mogu biti stidljive, sklone su ka introspekciji, proučavajući svemir sopstvenog bića sondama svojih misli. Uvek se osećaju kao da nisu sa ovoga sveta, kao da su stranci. Vaseljena je njihova otadžbina i njihova jedina rodbina nisu braća i sestre po krvi, već braća i sestre po duhu. Samo su sa njima familijarni i mogu se sporazumeti i bez reči. Kada se sretnu, osećaju se komotno i između sebe mogu da pričaju satima bez prestanka, kao da se znaju eonima.
Kako progledati? Kako se probuditi? Najčešće nevolja oblikuje čoveka da progleda. Najčešće nevolja oblikuje čoveka da potraži neki drugi smisao u stvarima, da potraži odgovore na svoja pitanja. Ali postoje i putevi van nevolje, koji uključuju empatiju čoveka, osećanja, uz intenzivna razmišljanja. Knjige uveliko pomažu čoveku da upozna sebe, da nauči o sebi i najzad, da progleda. Nesreća je sposobnija nego sreća.
I tada postoji jedna vrsta prekretnice. Tada smo vruće gvožđe. Tada ćemo ili omrznuti ovaj život, uz veliki osećaj bola, vrišteći od bola, tuge i čemera ... ili progledati voleći svaku stvar na ovom svetu i spoznajući suštinu života koja se razumom nikada ne može spoznati.
Te osobe su stabilne, mirne, gledaju svoja posla. Ne zavide nikome, nemaju stresa, retko kada tuguju. Nisu vatreni u konfliktima, nisu pohlepni. Jer znaju da smrt odnosi sve materijalno a da ostaje samo duša. Da ostaju samo postupci ljubavi koje smo ostavili iza sebe. Smrt za njih nije prestanak života. Ne boje se smrti.
Ako popriča sa vama, njene reći će dotaći vašu dušu. Osetićete toplotu srca i ogrejati se ako vam je hladno. A sve rane koje imamo biće isceljene ljubavlju i poverenjem kojim zrači.
Ljubav je njena moć, ljubav koja ne zavisi od drugih izvora, niti su drugi izvori potrebni da ona bude srećna. Ne, ljubav izvire iz njene duše i iz te reke mogu biti i ljudi i biljke i životinje.
Jedan pas je napao svog gazdu i rastrgao ga. Ubrzo se pojavio pored osobe pune ljubavi. Povikaše ljudi - beži odatle, sačuvaj se. Ne, pas je hotao mirno pored te osobe. I ona zausti - on zna da ja njega volim.
Njihova otadžbina je Vaseljena i ne žive nigde izvan Vaseljene. Naseljeni na planeti zemlji, njima je uvek dobro, jer nikad nisu kući. Zato im je svukuda dobro, nikada im nije dosadno, ne plaše se samoće i skromne su. Svoje stvari voli najviše na svetu, ma koliko nesavršene bile. Njihova hrana je sreća drugih i nauka, njihova krv je ljubav. Umetnici su života, neprestano tragaju svećom ljubavi za tajnama sakrivenim u mraku i otkrivaju ih jer je brava na svakoj kutiji oblika srca. Večno smirene, na galamu odgovaraju smirenošču, na srdžbu osmehom, nisu sposobne da budu bezobrazne jer znaju da svaku lošu misao ili delo kosmos vraća i te duhovne zakone osećaju svom svojom dušom. Nisu proračunate osobe, već samo osećaju. Ako upoznaju sličnu dušu, toliko je mogu voleti da se vatra mora ugasiti suzom.
Šta je bol? To je za njih samo sopstveno nesavršenstvo. Samo znak da neko nije progledao ili još uvek žmirka očima. Jer je svaka bol slabost, i večni učenik duhovnih veština zna da razloge svačije boli treba tražiti isključivo unutar samog sebe. Ljubav koju osećamo ne može biti uzrok naših patnji, smrt ne može biti uzrok naših patnji. Šta ako je smrt nešto najlepše što čovečanstvo ima?
Nema strasti o fudbalskim utakmicama, jedina strast je priča o spoznaji, upoznavanje drugih osoba koje progledaju. I ljubav prema njima.
Nisu osvetoljubive i svoju mudrost mogu da sakrivaju sa ludošću. Za druge mogu izgledati kao potpune budale, ludaci ili slabići. Neshvaćeni su od mnogih, koji se bore sa etapama koje su ove osobe davno prošle. Dakle, budale, koje mogu biti smotane, neinformisane o tekućim dešavanjima, modi, slengu, vicevima.
Ne zaljubljuje se. Može samo da voli. Zrači osmehom i vedrinom, jer kosmička tajna se zauvek ugradila u njihovu dušu.
Pričaju tiho, bez nekog posebnog naglaska, svesni su i njega i melodičnosti svog glasa.
I kada nauka bude uznapredovala, i bude prekoračila brdo, naći će probuđene koji gledaju toplim očima i pitaju - zar vam je toliko trebalo?
Um je vreo od misli, odmara se razmišljajući. Uživa razmišljajuči, maštajući. Probuđena osoba poznaje prirodu misli i samo se osmehne lošim mislima. Može da ih kontroliše.
Nemaju predrasude prema ljudima, poštuju sve ljude. Jer smo svi od istog kralja. Ne smatraju se većim od drugih. Iskreno se dive veštinama drugih ljudi i uživaju u njima.
Potpuno su odsutni od sujete, jer ljubav prema mudrosti isključuje sujetu. Žudi da radi dobro u svetu. Naročiti užitak im je kada osoba postane čovek koji vaskrsne na zemlji i progleda.
Savršena ljubav odsustvo straha i briga. Probleme rešavaju mirno. Disciplinovani, a drugi su tu kao situacije gde mogu još više da se unaprede zato im pristupaju znatiželjno.
Zauvek slobodan, iznad okova, zauvek slobodan, mornar u duhovnom okeanu. Zauvek plovi vaseljenom, a taj put je pun avantura.
Srećni su i kada su bolesni, dok se drugi pitaju - zašto ja? oni se pitaju - a zašto ne ja?
Zašto ne ja? Samo da produžim dalje i stopim se sa večnom ljubavlju i srećom.
|
