|
igramo igru opet u krug i opet i opet...Glumimo....Ti prilaziš kao da me neznaš ja se pravim da te neprepoznajem i tako podgrevamo nešto što znamo da ne vodi nigde samo zato što jeddan u drugom prepoznajemo eho prošlih života neke i velike ljubavi koju čekamo da se desi.Možda smo se voleli,ali u nekom od tih prošlih života a ovo sada samo je eho toga koji nas iz navike tera da se jurimo po cahatovima.
mi možemo biti sve što poželimo samo da se sakrijemo jedan od drugog ali izgleda da uvek ćemo se juriti ali nikada se nećemo stvarno sresti jer kada skinemo maske ti znaš ja nisam onaj kakvog tražiš i ti nisi ono što ja tražim...A ipak...
|
