|
Naravno, da su sve varijante moguce. Izneo sam samo svoje misljenje.
Evo jednog zanimljivog teksta iz Novosadkog "Dnevnika" na ovu temu:
Kolektiv obično ne gleda blagonaklono na ljubav na radnom mestu. O paru koji javno pocinje da pokazuje svoja osećanja u takvim situacijama počinju da kruže priče, tračevi, da bi se potom sredina u kojoj se ljubav začela na sve načine trudila da dvoje zaljubljenih posvađa, da ih proglasi neradnicima, ili ih javno ismejava.
LJubavne veze na radnom mestu se i u svetu retko gde tolerišu. Na zbližavanje zaposlenih se ne gleda sa simpatijama, pa zato pojedine kompanije čak i obeshrabruju takve odnose: u slučaju da se dvoje čak i venčaju, a rade u istom kolektivu, jedno od njih će morati da bude otpušteno, jer se smatra da su njihovi uspesi na radnom mestu ispod proseka, samim tim što i u toku rada najveći deo vremena posvećuju jedno drugom.
Ipak, u svim zemljama ne misle tako. U Japanu, na primer, i te kako blagonaklono gledaju na emotivne veze svojih službenika. A u tome prednjači čuvena firma za proizvodnju automobila „Micubiši” koja je osnovala i klub za usamljena srca. Tu se, naime, smatra da nema ničeg lošeg i neobičnog u tome što firma podržava zaljubljivanje svojih službenika, jer se tvrdi da na taj način radnici imaju sređen emotivni život, što samo može da bude prednost za kompaniju. Ako u životu, osim rada, nemaju nikakva druga zadovoljstva, onda je upravo firma ta koja treba da im pomogne da nađu svog životnog partnera.
Doduše, kompanija ne može da svojim službenicima ponudi ljubav, ali može da im pruži mogućnost za to, jer većina zaposlenih ima veoma malo slobodnog vremena za traženje bračnog druga. A kada ljudi samo iscrpljujuće rade, onda to nije dobro za njih. Zato je u „Micubišiju” geslo: „Svaka kompanija koja drži do sebe i računa na uspešno poslovanje, mora da vodi računa o sreći i zadovoljstvu radnika!”.
Tako za učlanjenje u Klub zaljubljenih u „Micubišiju” treba platiti izvesnu sumu (oko 200 dolara) pa tek onda mogu da se izraze želje u pogledu osobina budućeg partnera. Ispostavilo se da žene po pravilu traže visokoobrazovane muškarce. Kada se nađe odgovarajuća ličnost, u prostorijama Kluba, i to tokom vikenda, ugovaraju se sastanci, da bi već iduće sedmice kandidati morali da se izjasne da li će započeti vezu. Na taj način je u „Micubišiju” sklopljeno oko 2.000 brakova!
Zanimljivo je što zainteresovani službenici iz drugih kompanija, ma koliko one bile uspešne, ne mogu da računaju na „Micubišijeve” posredničke usluge. Takođe, na to ne mogu da računaju ni stranci koji tu rade, jer u „Micubišiju” smatraju da ne poznaju dovoljno njihove poglede na brak i na ljubav.
|
