|
|
|
Poslao: 12 Dec 2008 23:20
|
|
Nisam ovde redovna, pa te ne "poznajem" mozda kao neki koji su odgovorili pre mene.
Prvi utisak mi je da si se previse opteretio planovima, strategijama, visokim ciljevima, brigama. "Hocu, hocu, hocu sve, sad i odmah." Polako, zivot je pred tobom, u dvadesetim si... Dobro je sto planiras, razmisljas o buducnosti, radis na ostvarenju svojih ciljeva... Sve to vidim i sve je to pohvalno. Samo mislim da, kako bih rekla, previse opsesivno zelis i planiras.
Da bi shvatio sta je to sto zaista treba da zelis i sta ti je potrebno, ne treba da ides logikom "sta ja sve nemam" jer ne znaci da ti to sto nemas zaista i treba. Kad nesto zelimo u zdravom smislu reci, onda uzivamo i u putu do ostvarenja tog cilja, u radu, ucenju, savladjivanju prepreka... Nije nam tesko da ustanemo ujutro jer nas ceka jos jedan naporan dan na poslu. Radost vidimo u tom naporu.
Zapitaj se sta zelis, sta ti se radi... Sta je ono sto te je ranije ispunjavalo? Valjda imas jedan slobodan dan u nedelji, iskoristi ga na najbolji moguci nacin, tako da se nakupis energije za predstojecih 6 dana. Posao je vazan u zivotu, kao i fakultet, ali nije sve i ne treba da bude. Da bismo bili uspesni na poslu (ili studijama) potrebno je da nas nesto motivise. Da ne prestanemo u medjuvremenu da volimo zivot. Da ne zaboravimo da volimo, poklanjamo, primamo, posmatramo, uzivamo, disemo... Zivot cine trenuci, a ne fakti o tome koliko si uspesan na poslovnom ili ljubavnom planu. Trenuci zadovoljstva ne treba da cekaju. Zasto bi ljubav cekala na tebe? Zasto bi tvoj zivot cekao na tebe da se ukljucis u njegov tok?
I ja sam bila u slicnoj fazi jedno vreme, samo predavanja i posao danju, ucenje i par sati sna nocu. Kao robot. Anestezirana. Isto su mi govorili da sam pasivna, bezvoljna, ponekad nadrndana, namrstena... I bili su potpuno u pravu, dok sam ja to shvatala kao kritiku i napad na sebe od strane onih koji "ne znaju kako je meni". A samo su hteli da mi pomognu da se trgnem.
Sve najbolje, pozdrav.
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2008 00:16
|
|
Da nepoznajemo se..upravu si...tako da bih imao mnogo da pisem....Da me poznajes,nebih morao ni jedan red da stavim....Takodje sve naj naj...
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2008 10:07
|
|
Neke stvari koje nas nerviraju i bole, mozda i ne bi trebale. Nisam bas siguran koliko treba da zavidimo tim tatinim i maminim sinovima. To je sjajno samo na povrsini, ispod toga je jadac. Imam ja jednog takvog u siroj familiji, njegovi su jako imucni, a on je jedinac. Od malena su mu titrali i popustali. Znam kao mali, kad je dolazio u posetu, uvek sam bio decije ljubomoran jer je imao najnovije i najskuplje patike, igracke, itd.
Auto je dobio prilicno rano. Skoro su mu kupili stan. Iako su njegovi na recima velike srbende, kad je trebao da ide u vojsku, uspeli su da ga izvuku. Ima i posao. Celi zivot je bio zasticen, kao beli medved. Ali, njegov zivot je po meni totalni promasaj. Vreme uglavnom provodi po kaficima, sa raznim sponzorusama . Tako je nastavio i u braku, koji je naravno pukao. Ima dete, koje skoro uopste ne vidja, jer ga ne interesuje. Covek bez emocija, prazan i hladan, kome je jedina svrha zivota da ispunjava razne svoje nagone. Pije, a mislim da ima kontakta i sa drugim oblicima zavisnosti. U gradu kome zivi, sa takvom zaledjinom, mogao je postici dosta toga, a njegovi roditelji su ga po meni, svojim titranjem i obasipanjem parama, nacisto upropastili. Nista ne ceni, jer se nizasta nije borio, sve je dobio na tacni.
Jeste obezbedjen je materijalno, ima sigurnost, jako je to vazno u danasnje vreme, kad ljudi umiru od gladi. Ali, osim toga, ja ne vidim na cemu bi to trebalo da mu zavidim. Takvih ima mnogo danas.
Autoru bloga : neka te tatini sinovi i sponzoruse ne nerviraju. Ne treba da se obazires na njih, ni poredis s njima. Razmisljas ispravno, radis, zelis nesto radom da postignes u zivotu, i to je ispravno. Samo nemoj da sebi nameces veliki pritisak, moram ovo moram ono, necu stici, itd, i sto rece Svarozic uzivaj u trenutku i zivotu..
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2008 13:27
|
|
Slazem se u potpunosti sa tobom Dzoni..sve je to samo prividna sreca..ali biti od starta materijalno obezbedjen,a ne pocinjati od nule kao vecina nas ako si pametan mnogo znaci...Iskreno Dzoni reci mi,zar i tebi nepripadne muka kad vidis neku JAJ...u besnoj makini kako je pun sebe a u stvari je samo gnjida...
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2008 14:43
|
|
Pripadne mi muka.. ali trudim se da mi to ne zagorca zivot, sam sebi kazem da sam vredniji od njega, da me ljudi vise cene, postuju.
Boli i mene nepravda, kao i sve vas. Kad vidis da neki neradnici dele sami sebi, sakom i kapom, hiljade evra, i kradu od drzave i budzeta, a ljudi koji su posteno radili decenijama skapaju od gladi.. ali bas za inat tim lopovima treba se truditi i postici nesto, da svate da ne mogu sve kupiti..
|
|
|
Poslao: 15 Dec 2008 06:41
|
|
Ljudskoj svesti cvrsto vezanoj za materiju je jako tesko da razmislja a jos teze da shvati da se prava sreca ne nalazi u materiji ,vec vec bi je trebalo traziti u samom sebi...
Ako se potrudimo da prepoznamo misli prisutne cesto u nasoj svesti ,shvatamo da su one okrenute prema nama samima i shvatamo da razmisljamo samo o onome sto se odnosi na nasu licnost i nase interese...znaci vrlo malo ,ili gotovo nikako ne razmisljamo o nekom drugom,njegovoj licnosti i njegovi interesima...
Tokom zivota,formiramo se tako da nas ego preuzima ulogu svesnog vodica i krece se samo jednom stazom...imati vise i znaciti vise...
Takva opsednutost samim sobom(sopstvenim interesima) sprecava nas da postanemo svesni prave stvarnosti...i ako o tome ne razmisljamo,mi slobodno osnazujemo nas ego i dopustamo da nas materijalne zelje i licni nteresi sve vise osvajaju i da nam sasvim obuzmu svest..
Mozda je tu negde i tvoj problem koji te cini pesimisticnim i nezadovoljnim..Kada odlucis (a to moze svako,ako zeli)da malo razmisljas i o drugima.i okrenes se oko sebe,svest ce poceti da se cisti,postace uzvisenija i tada ce tvoj ego biti slabiji ,pa ces biti spreman da sagledas i spoznas prave vrednosti zivota..
.''samo u svesti onog koji nije obuzet sopstvenim interesima i sopstvenom licnoscu moze da se razvije ljubav prema drugima''...tako i prema devojci...koja ce se tu naci...nije potrebno da je specijalno trazis...
Uglavnom ,covek nije svestan da njegovim mislima,raspolozenjima i postupcima,upravljaju utisci prihvaceni onako kako ih je ego nametnuo u nekom trenutku i da oni traju kratko,onoliko dok mu ne dosade ,a da ego stalno stvara nove utiske ocekujuci da budu zadovoljeni iznova...i iznova...
Iluzije su svakodnevnica vecine ljudskih bica,a njihov glavni uzocnik je upravo ego...a oslobadjanje od njih i sagledavanje prave stvarnosti moze da nastane samo ako on prestane da postoji kao dominantan cinilac svesti...
Zna se ,da je jedna od vodecih iluzija ocekivanje da se novcem moze ulepsati zivot...Ako se i stekne dosta novca,to ce uvecati iluzije,a time i posledice,jer jedini stvarni nacin da nam zivot postane bolji ... ...je nasa odluka da menjamo sebe...Kada obuzetost sobom(ego) sasvim prestane da postoji u mentalnoj svesti,tada se i stvarnost iza iluzija u potpunosti sagledava...a to je.stanje ..svesti kada..se sasvim jasno vidi ljudsko bice u svom stvarnom znacenju i jasno shvati razlog njegovog postojanja na zemlji...
Zivot se ne sastoji samo u zeljama za materijalnim i njegovi neprestanim uvecavanjem...sklanjanjem negde sa strane ,da bi se potom uzivalo,i disalo punim plucima...ovo moze biti ,a verovatno i jeste jos jedna u nizu iluzija vesto skrivena u nedrima svemocnog ega koji se ''batrga'' i nikako ne zeli napistiti svoje odrediste...
Potrebno je zaustaviti se...prihvatiti obicnost,jednostavnost,skromnost uplivati u te mirnije vode...pustiti brze vozove ...''neka jure'',pa mozda pronaci neku kociju..pa laganica...niz putic...ili cak pesaka''nogu pred nogu''...
Takav nacin sagledavanja stvari ce doneti promenu i boljitak u sagledavanju pravih zivotnih ciljeva ,koji ce osmisliti zivot i pruziti sve ono za cim zapravo zudis a sve u svrhu svekolikog ispunjenja pravih vrednosti i radosti koje iz toga proizilaze..
pozzzz... 
Sama tvoja iskrenost,otvorenost,hrabrost,da govoris o tome, je pokazatelj...da se kreces dobrim putem...da si prihvatio sopstveno stanje i ''usao u borbu''...sigurna sam da pobedjujes...treba vremena...
----------- ---------
..
.
..
|
|
|
Poslao: 20 Dec 2009 17:22
|
|
Neko je ranije pomenuo depresiju na ovu temu koju je postavio LonelyEagle. Cudi me da se tema nije sirila dalje u tom smeru. Svejedno, dragi moj Orle, ja sam prosao kroz slicnu stvar. Cak me je zaprepastila ta prica oko kamate, isto sam hteo i iz nekih razloga nisam to ostvario. Elem, vrlo si mlad, ako sam dobro zapamtio i sracunao sad imas 21, ta tvoja bezvoljnost, osecaj promasenosti, malodusnost, besmisao zivota i generalno crnilo, sve to podseca na pocetak ili depresivne faze ili klinicke depresije. Da pojasnim, depresija je psihicko oboljenje uzrokovano disbalansom odredjenih "hemikalija" u mozgu odgovornih za osecaj zadovoljstva i srece. Ovo oboljenje moze imati nasledne uzroke, a takodje uzrok moze biti dugotrajno izlaganje stresnim i teskim situacijama u zivotu. Ako se iskombinuju ova dva faktora gotovo je sigurno da ce doci do nekog oblika depresije.
Ako se i dalje tako osecas, dakle godinu dana kasnije, obrati se nekome, makar to bio samo jedan razgovor. Otvorice ti oci. Postoje terapije medikamentima, i razni drugi oblici terapije, bitno je da ova prva gotovo uvek dovodi do izlecenja, samo moras biti uporan jer se lekovi piju duze vreme. Zanemarivanje depresije vodi dublje u depresiju pa cak i neke ozbiljnije psiholoske probleme (depresija je medju tri najsmrtonosnije bolesti danasnjice). Glavni problem je sto vecina ljudi ne ume da prepozna znakove depresije i cesto dobijas komentare tipa pa ti si mlad, zivi, sad si u najboljim godinama, ili jos gore, sta se foliras, sta ti je, izadji malo, druzi se, upoznaj ljude. Voleo bih da to nije kod tebe slucaj i da si sad ok. Nemas nista da izgubis, nemoj da se stidis posete lekaru. Moj ti je savet da odes u Palmoticevu, ne u neki od lokalnih ureda.
Pozdrav i sve najbolje!
|
|
|
Poslao: 20 Dec 2009 21:00
|
|
Indeks -> MyCity forum -> Blogovi -> Lonely Eagle -> Sta sam postao...
Napisano na dan: 9.12.2008, pogledaj vesti za 09. Dec 2008.
Neznam dali je to kod mene greška,blog je postavljen u gore kopiranom datumua u blogovima piše da je postavljen
4 oktobra 2009g.
|
|
