|
Poslao: 04 Sep 2012 19:23
|
|
Citat:Nešto zaista neobično dogodilo mi se jednog leta u IS Petnica, ličilo je na otvaranje "trećeg oka" ili, kako mi je post festum protumačio jedan naš psihijatar, na prodor nesvesnog u budnom stanju.
Posto je vec pomenuta Petnica, setila sam se svojih neobicnih dozivljaja u njoj.
1. Telefoniranje u ponoc, u sred mracnog groblja, sa interesantnim, starim spomenicima, jer je jedino tu bio dovoljno jak signal.
2. Po najvecoj zimi, po snegu do kolena, odlazak u lokalnu pecinu i posmatranje neba kroz rupu u njenoj mracnoj unutrasnjosti
3. Casovi kineskog jezika i kineske filozofije
4. Sto sam bila smestena u mesovitoj sobi (tada mi je to bilo potpuno novo)
5. Setnja koritom reke Gradac, zajedno sa ostalim polaznicima
6. Sto sam tamo upoznala osobu koja me je i dovela na ovaj forum, kasnije nagovarala da ga napustim, ali nije uspela u toj nameri. Ta osoba mi je jednako otvorila vidike i podigla samopouzdanje, koliko me je kasnije razocarala.
Ipak, najneobicnija stvar koju sam uradila je sto sam nakon 8 godina ubedjenosti da cu studirati enleski jezik, upisala ETF i to sa stipendijom fakulteta. I mozda to sto sam sa prirodnog smera osvojila jednom prvu i jednom drugu nagradu na republickom takmicenju iz srpskog jezika.
Ima i interesantnih stvari sa putovanja, ali bi bio malo duzi post.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Maj 2014 12:53
|
|
Napisano: 03 Apr 2014 16:52
Ovo izgleda više niko ništa ne radi, možda se i umorili pa ne mogu da pišu. 
Pa evo u pauzi malo da odmorim i da se pridružim temi. Dosta toga je bilo neobično, mogu reći i neprijatno, posebno kad je prvi put, kasnije dođe kao normalno, stekneš iskustvo...
Ko zna na šta vi sada mislite. 
Postavila sam 15 m2 podnih pločica.
Obećao mi kolega da će on to da uradi i ja kupila sve što treba. Došao on i krene da radi. Nikada nisam ni gledala kako se to radi, a i prvi put u životu uzimam pločice u ruke, da ih kvasim i da mu dodajem. Postavio je jedan red i zazvonio mu je telefon. Morao je hitno da otputuje... Nisam znala šta da radim jer nisam imala pare za keramičara. Pozvao me da pita jesam li se snašla, a ja sam se zaplakala, nisam mogla da pričam... Ponovo zove i govori mi da zna ko će postaviti pločice, ja se obradovah, kad on kaže: "Ti!" E, tako je i bilo. Prestala sam da plačem, uključila mozak, pločicu po pločicu, pet dana, ali sam uradila i baš dobro. Sve su mi od lepila bile ranice po prstima. Te moje tadašnje muke sam slikala telefonom, evo to je to.
 
Ovih dana uspješno krečim. Jedan dio kod vrata od kupatila sam napravila i postavila (nisam plakala ) pet pločica, dvije su različite jer nemam odgovarajuće, ali nema veze. Tu je bio otpao malter (kriva veš mašina). Napravila sam novo kačenje za ogledalo. Bušilicu u ruke, libelu i sad je dobro. Prije nekoliko, majstor ga je postavio ukoso. 
 
 
Ima još razno raznih mojih aktivnosti, a to ću ostaviti za drugi put. 
|
|
|
Poslao: 31 Maj 2014 12:54
|
|
Treba mi električar, a kao su svi zauzeti pred sezonu, niko manji posao neće da prihvati.
Pitam ja električara iz Instituta, ne može ni on, ima posla i govori mi: "Ajde sačekaj, pa ću ti ja to uraditi za jedno 7-8 dana." Meni to dugo da čekam i kažem mu, ma ja ću to, samo me strah od struje... Uči me on da upalim svijetlo i onda isključim sklopku... Sve ja tako uradim, otkačim žice, skinem luster i onda mi treba bušilica da napravim novo kačenje za plafonjerku. Uključila sam sklopku, izbušila i stavila tiple. Poslije spojim žice sa plafonjerkom, ali oprezno i ako nema struje , da se ne bi žice sastavile...
A bilo je, jer sam zaboravila da je ponovo isključim. 
|
|
|
Poslao: 31 Maj 2014 17:03
|
|
Ljilja Hnovi ::... jer sam zaboravila da je ponovo isključim.
Drugi put, za svaki slučaj, obuj gumene čizme... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2014 15:05
|
|
Dosta toga je ova moja luda glava uradila toga..neobičnog, glupog, nepromišljenog... Ali najviše ću pamtiti kada sam stopirao iz Boke do BG-a sa 16 godina, bez znanja roditelja naravno.
Malo je zanimljivija ona priča kada sam se vratio kući, ali nije to za forum
|
|
|
Poslao: 21 Jun 2014 01:58
|
|
hmmm..odakle da počnem?
-Progovorio sam sa manje od godinu dana(negde oko sedmog meseca),a sa godinu dana sam već tečno sklapao rečenice...ili bar tako moji kažu.
-sa dve sam gurnuo zrno pasulja duboko u nos da proverim da li može da stane(kao Homer Simpson bojicu) i posle nisam mogao da ga izvadim Nosio sam to zrno u nosu jedno 3-4 dana jer nisam smeo odmah da mojima kažem,ali sam na kraju ipak reko jer je počelo da me svrbi i da mi smeta.Oni su me onda odveli na hitnu...da skratim priču;ispostavilo se da je taj pasulj proklijao meni u nosu.
-Sa šet sam naučio da pričam englesi,samo uz tv.
-Sa sedam sam se popeo skoro do vrha bandere i nisam znao da siđem...jedva su me spustili,a kad su me spustili zažalio sam.
-Sa jedanaset se umalo nisam udavio na jezeru.
-u šestom razredu sam dobio petici na testu iz tehničkog.Znam,to ne zvuči ništa neobično ovako...ali taj nastavnik je bio bukvalno najstroži i najzaguljeniji od svih(zvali smo ga Žika Živac-Negativac),nije skoro nikad davao petice,tražio je dalaku u jajetu za svaku sitniucu...Kod njega su i oni odlikaši imali zagarantnovane četvorke.Da stvar bude još smešnija ja nisam ni učijo pred taj test,rešio sam ga samo po onom što sam zapamtio sa časova
-Sa dvadeset sam se se potuko sa nekim pijanim momkom i sasvim slučajno napravio masovnu tuču u lokalu gde sam konobrisao zbog sasvim nepoznate devojke kojoj je on dosađivao...ustvari,on je to započeo jer sam se umešao kad je on počeo da joj nešto dobacuje...on je prvi udario mene,ja sam se samo branio,ali se tu umešačli neki njegovi ortaci,pa onda i moji isto...i haos.Na kraju smo svi završili u policiskoj stanici.Posle toga smo bili i kod sudije za prekršaje.
|
|
