U vrijeme kada sumnja izlazi iz zbunja
u vrijeme kada svako u svakoga sumnja
Gdje smo sada mi
gdje su one rijeci velike
gdje smo sada mi
od Australije do Amerike
Gdje je ona ptica sto imala je glas
sto nosila je uvijek dobru vijest za nas
O da l' smo rodjeni zli
il' smo u putu to postali
o da l' smo rodjeni zli
il' smo isti k'o ostali
Smijehom strah pokrijem uvijek
kad otkrijem da si sretna
daleko od mene na kraju svijeta
gdje svako za sebe tugu tka
Smijehom strah pokrijem uvijek
kad otkrijem da si sretna
daleko od mene ma nek' si dobro
nek' ruza ne vene kad venem ja
U vrijeme kada sumnja protice kroz vene
kome je to stalo do tebe i mene
Mi nismo rodjeni zli
mi nikad nismo to ni bili
mi nismo rodjeni zli
voljeti nismo ni prestali
Kometa - uljez u našoj galaksiji!?
Jedna kometa koja kruži oko našeg Sunca mogla bi biti uljez iz neke udaljene galaksije! Kometa koja je dobila ime Maholc 1, naime, nije ni nalik na druge komete.
Astrofizičar Dejvid Šlajher iz opservatorije Lovel u Flagstafu, Arizona, merio je hemijski sastav više od 150 kometa i otkrio je da sve poseduju sličan nivo hemikalije cijanogen (CN), ali ne i Maholc 1, koji u sastavu ima samo 1,5 odsto uobičajenog nivoa.
Poput još nekih drugih kometa i ova ima gotovo zanemarljivu količinu molekula ugljenika 2 i ugljenika 3. Za ovu pojavu Šlajher nudi tri moguća objašnjenja. Najjednostavnije kazuje da je kometa Maholc 1 možda formirana u ekstremno hladnom području Sunčevog sistema.
Druge komete iz kojih je takođe ispražnjen ugljenik 2 i ugljenik 3, pretpostavljaju naučnici, rođene su u ledenim područjima Kujperovog pojasa, prstena ledenih gromada iza planete Neptun. U ovim prostranstvima iza najudaljenije planete naše galaksije, ekstremno ledena temperatura znači da su molekule oba ugljenika "zarobili" drugi molekuli. "Pri ekstremno niskim temperaturama, moguće je da je nestao čak i cijanogen", izjavio je Šlajher časopisu "Nju sajentist".
Drugu mogućnost nagoveštava neobična orbita ove komete. Maholc 1 svojom orbitom prilazi vrlo blizu Suncu, čak bliže od planete Merkur, tako da je vrlo moguće da je učestalo izlaganje vrelini Sunca uklonilo najveći deo njenog cijanogena.
Međutim, najuzbudljivija pretpostavka astrofizičara Šlajhera je da je kometa zapravo uljez, nezvani i neprijateljski "gost vanzemaljac" u našoj galaksiji!
"Ekstrasolarno poreklo komete zapravo objašnjava njen sastav, a mi smo mogli i da očekujemo da će sve biti drugačije. Mene to navodi na pomisao da je kometa došla iz nepoznatih prostranstava i da se nije "dokotrljala" iz našeg Sunčevog sistema", smatra Šlajher.
Astronomi pretpostavljaju da su neke komete izbačene iz svojih galaksija pod uticajem gravitacije džinovskih planeta. Teoretski, one bi trebalo da tamo ostanu i lutaju, ali ponekad zabasaju i u našu galaksiju, iako još uvek nije pronađena kometa koja bi letela toliko brzo da bi mogla biti identifikovana kao ekstrasolarni uljez.
Ako je Maholc 1 ipak doleteo iz međuzvezdanog prostora, moglo bi se dogoditi da se susretne sa Jupiterom i ostane zarobljen u našem Sunčevom sistemu. To bi bilo izuzetno otkriće, ali neophodni su novi i uverljivi dokazi pre nego što se utvrdi ekstrasolarno poreklo, pa za sada još uvek sve ostaje hipoteza.
"Na sreću", podsetio je Šlajher, "kometa će se ponovo približiti Suncu 2012. godine, kad će astronomi ponovo moći da istraže njenu blistavu gasnu koronu."
Dejvid Džuit, astronom sa Univerziteta Havaji, zadovoljniji je sa podacima nego Šlajherovim zaključcima.
"Pitanje je kako na osnovu merenja nivoa i oticanja hemikalija zaključiti poreklo komete. Mi još uvek nemamo dovoljno pouzdanih dokaza za takve tvrdnje. Ipak, rezultati Šlajherovog posmatranja su korisni, a njegova hipoteza o ekstrasolarnom poreklu komete je intrigirajuća i stimulativna", zaključio je Džuit.
...Trio...ovo je tako dobra muzika,da je nemoguce opisati..
Ma, poznajete me ovde bolje ,nego sto mislim...tako i Ljubicasta...''ubode''pesmu za mene i ja tri dana 'buljim'' u jednu tacku...
Ne znam da li ti se dogodilo da te recimo slusanje odredjenih tonova neke carobne ,ali obavezno provokativne harmonije -(tog najcudesnijeg i najtoplijeg spoja srca i duse) toliko obujmi i istrosi, da se osecas energetski potpuno ''izgladnelo ''sa posebnim osecajem likovanja nad snagom tako neodoljivo lepog demona,kome se ne mozes odupreti,jer pre svega to ne zelis ...,pomalo uplasena ,ali sa licnim i dobrovoljnim uplivom u taj ''zli woodnote,'' koji tako prija...a imas zelju da trajeeeee i trajeeeee???
A,jos sad Sorelag....sa Bodlerom i njegovom poezijom...
Sorelag...pesma je divna,mada je Bodler bio bolestan,pre svega psihicki...a to da je izgovorio za strah,sasvim je moguce...
Pa strah i jeste nesto ,iz cega sve polazi...u pozadini svega sto nam se dogadja...cuci on i raste ,onako kako rastemo mi..!Najintenzivnija pozornica straha je nas dusevni zivot i kome se biju velike bitke.Svi mi to znamo,veoma dobro...
A,znamo i to da stvaralacki akt cesto lici na neprestano bekstvo od necega i borbu sa necim,a to sve skupa znaci i stvaralacko iscrpljivanje!
Postoji veliki broj umetnika kojima je posle dugotrajnog i velikog stvaralackog rada bio potreban visemesecan oporavak...
Postoje ponekad i neobicne vremenske podudarnosti,kauzalno uslovljene,kada kreativnost u povezanosti sa psihozom napreduje(V.Gog...)...Na zalost neki umetnici svoju harizmu kreativnosti mogu da dozive jedino samo kroz licnu zrtvu,odnosno kroz iskustvo psihe na sopstvenom telu,odnosno psihi.
Bodler je jedan od onih koji (opazanje Lange-Ajxbauma),pripada grupi znacajnih umetnika,koji su postali psihoticni tek kada su zavrsili svoja velika dela!Sa njim u drustvu su Kant,Njutn,Stendal,Kopernik....
Ali,psihozi su predhodili mnogobrojni konflikti,mracni dani,tmina surove i turobne realnosti...
Tako da to, da je strah bio jedina strast Bodlera,velikim delom odslikava puteve u lavirinte kojima se kretao ovaj veliki pesnik ...bolest-opijum-hasis-...i jos ko zna sta ...!
PS..Sad mi ona kometa ,pokvari ceo ugodjaj sa poezijom, muzikom,Bodlerom i strahom kao vernim pratiocem svih dogadjaja...
A,tek strast...!!!
Trio i Sorelag -prave ste ,nema sta
Emocije leze u osnovi velikih dela i strasnih zlocina.One mogu da nas mobilisu i uniste, uzvise i teraju da nepodnosljivo patimo.Vazno je zapamtiti da su emocije date coveku ,a da nije on dat njima da one njime vladaju,da se osecanjima moze upravljati,a njihove posledice kontrolisati.Ali,zato emocije treba poznavati,razumeti i prihvatiti.To znaci da treba umeti pazljivo shvatiti svoja osecanja,da bismo postali mudriji,jaci i bogatiji.
Kako je rekao Vilijam Sekspir:''Videti i osecati-znaci postojati,razmisljati-znaci ziveti.''
Jaooooooooooo...Silija....ti si jedna opasnica...
kakvo ''ludilo''od emocija na tvojim slicicama....
no dobro...
htedoh nesto...ma ima veze sa intruderom...sigurno,mada psihijatrija ima objasnjenje u nesto drugacijem pravcu...V.J.
Ja bih nesto rekla o tome...
Radi se o jednoj interesantnoj psihopatoloskoj pojavi(ako se uopste za takve stvari moze reci da su interesantne),poznatoj jos iz vremena stare Grcke i nazivala se i tada ,a i sada (prema grckoj reci)-Mizoginija...
Sta kazuje ova rec-radi se o ''mrznji prema zenama''...''Toliko je uljez preplavio licnost da je zlu data ogromna i nepovratna moc...
Mizoginije je bilo u hriscanskom svetu i u srednjem veku (''spaljivanje vestica''...fanaticne askete u manastirima koji su osudjivali brak,a posebno zenu kao najvecu sablazan za svakog muskarca,monaha posebno)!
U novijem vremenu...poznati ''zenomrsci'' u filozofiji i literaturi bili su Sopenhauer,Tolstoj,Strindberg, i posebno,bolesni genije,Oto Vajninger...
Put intrudera kroz ''mapu duse''-nekog zenomrsca...los odnos sa majkom u detinjstvu,sopstvena slabost kao muskarca,zavidljivost prema zeni u njenim kvalitetima,ne shvatanje zenine licnosti,bitne promene u postpatrijarhalnom drustvu savremenog sveta...
Ali,ponekadi sama zena moze da bude uzrok mizoginije... i to najcesce ,onda,kada u njoj moze da prevlada teznja ka destrukciji umesto prema gradnji i konstruktivnom aspektu...
Dr Marina Blagojevic...
Mizoginija kao jedina moguca paradigma...(koga zanima...jedno od misljenja...)
''Mizoginija je čudna društvena bolest. Iako bolest, jer izaziva patnju, ona traje obnavljajući sistem koji je proizvodi, kroz bezbrojne metamorfoze, stalnim preobražavanjem, rasejavanjem, zagađenjem. Za razliku od diskriminacije koja deluje u jednom pravcu, u pravcu isključivanja, marginalizacije ili uskraćivanja, mizoginija je zasnovana na ambivalenciji i ona sama je ambivalencija prema ženama. Mizoginija je istovremeno i ljubav i mržnja prema ženi, kao Drugoj. Iako etimološki pristup upućuje na ''mržnju'' kao osnovno značenje, stvari su zapravo mnogo komplikovanije. Sa jedne strane mizogini odnos ne isključuje privid ili čak stvarno podržavanja žena, divljenja ženama pa i obožavanje žena, što je izraženo u mnogobrojnim pozitivnim mitovima o ženama i pozitivnm stereotipima o ženama, kao što je slučaj npr. sa veličanjem materinstva i žena-majki. Ali, uz pozitivne mitove koji su sasvim u funkciji održavanja patrijarhalnog ustrojstva (domestifikacija žena, pacifikacija žena, onemogućavanje linija solidarnosti među ženama itd.) paralelno postoji i mnoštvo negativnih mitova i stereotipa koji stalno iznova proizvode ne samo društvenu marginalnost žena, već i veoma rašireno osećanje nezadovoljstva, emocionalne praznine, pa i individualne promašenosti. Žene isuviše često osećaju da plaćaju previsoku cenu za socijalnu integraciju, bilo da se ona odvija u okvirima tradicionalnih vrednosti ili u okvirima različitih, manje ili više uspešnih projekata modernizacije. To što one osećaju najčešće nije i ne mora biti jasno diskurzivno artikulisano, a još manje pretočeno u otpor, pobunu ili subverziju. Dosadašnja istorija pokazuje da su trpljenje i prilagođavanje, uz interiorizaciju, preovlađujući načini ženskog odnošenja prema mizoginom socijalnom okruženju. Izbor između pobune ili trpljenja ili prilagođavanja, nije samo, ili čak pretežno, stvar indidvidualnog izbora, već strukturalnih datosti u konkretnim društvenim kontekstima koje određuju kolektivna poimanja dobitaka i gubitaka. ''
divno je.... 
..
