Svrha života

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Halt! Ojs! Ni makac!
Pre nego sto nastavis citanje,
trebalo bi nesto da znas.
Mozda ocekujes da ce ova prica biti puna odgovora,
kad-ne lezi,vraze!-ovo je zapravo prica o pitanjima.
Mozda to nije ono sto zelis da cujes.
Vecina ljudi ne voli pitanja,
vec samo odgovore, i ako ih odmah ne dobiju,
oci im postanu staklaste
pa se prepuste predivnim sanjarenjima o razigranim
kolacicima i raspevanim cveklama
i utonu u kadu punu toplog krema od vanile.
I zato-obrati paznju! -ako sad mislis nesto kao:
"pitanja? Ma hajde,molim vas. Kome su jos ona potrebna?",
onda ti je ovo poslednja prilika da odbacis ovu pricu
i odes da gledas reprizu omiljene serije.
Ponavljam: ovo ti je poslednja prilika!

Zivot je cudan, s koje god strane da ga pogledas.
Veoma cudan.
Primera radi,neporeciva je cinjenica da smo svi sazdani
od potpuno iste materije kao i najinteligentniji,
najkreativniji i najvelicanstveniji oblici zivota
u kosmosu. Stavise, sastavljeni smo od potpuno istih
atoma kao najvece planine na ovoj planeti i najsjajnije
zvezde u galaksiji.
To,naravno, vazi i za krompire, puzeve i snicle.
Mozda bas zato toliko cinjenica u vezi sa zivotom
i nema previse smisla.
Na primer: zasto smo toliko zadivljeni i opsednuti
neverovatno velikim predmetima i dostignucima,
kada zapravo one najmanje stvari cine velike mogucima?
Zasto stvaramo svoje male svetove zarad privida
kontrole nad sopstvenim zivotom,
kada znamo da to uopste nije tako?
Zasto uporno tvrdimo da je jedinstvenost sama sustina
nase licnosti, a onda se s ponizavajucom lakocom
utapamo u masu, i to u gotovo svakom aspektu zivota?
Zasto deca veruju u vile, a "odrasli" ne?
I zasto se toliko bakcemo onim oko cega se ne slazemo
kada upravo razlike medju nama cine zivot zanimljivim?
Na kraju krajeva, ionako je pola sveta izvrnuto naglavce,
tako da zaista nema razloga da se svi u svemu slazemo.
Zasto se, kada uzavru strasti, radije svadjamo i tucemo,
kada je plesanje ca-ca-ca bezopasnije,
mnogo zabavnije i jednako delotvorno za popustanje
napetosti?
I zasto toliko tezimo duhu zajednistva,
a uporno gradimo odbrambene barijere oko svojih
najdubljih osecanja i uverenja, tako da se nikad
ni sa kim ne mozemo zbliziti?
Mozda do zabuna dolazi zato sto zivot nije
uvek onakav kakvim se cini.
Citava nasa vrsta opsednuta je spoljasnjim izgledom.
Navukli smo zastore kako bismo videli samo ono sto
zelimo da vidimo. Kada jednom otvoris oci, mozda ce te
zaprepastiti koliko je tvoje vidjenje sveta
bilo iskrivljeno cinjenicom da ti sve bude potaman.
Kad uklonis te zastore, dobro se zagledaj u sebe
i posteno se zapitaj o kosmosu i svom mestu u njemu.
Drugim recima,pozabavi se smislom zivota.
Pa, cemu sve to? Cesto se kaze da je zivot putovanje,
ali kuda mi to zapravo putujemo?
Neki kazu da je smisao zivota u sticanju znanja.
Ako je to tacno, zasto se onda pametni ljudi toliko lose
oblace?
Ima i onih koji kazu da zivot nema smisla,
vec da je sam sebi svrha. Cvrc.
Neki pak kazu da smo tu samo da bi se razmnozavali.
Na kraju krajeva, ocajnicka potreba da ostavimo sebi
zamenu ugradjena je u genetski materijal svakog zivog
stvora.
To bi, medjutim, znacilo da citavim nasim postojanjem
upravljaju primitivne seksualne potrebe.
Dobro, ajde, produzeni vikend je u redu, ali citavo
postojanje? Ne bih rekao.
... Nego da ti odam jednu tajnu.....
Sve su to najobicnije gluposti!!!!!!!!
Jedino sto se provlaci kroz vecinu popularnih teorija
o zivotu jeste ljubav. Ljubav, u svim svojim krhkim
oblicima, predstavlja mocnu, neiscrpnu silu
koja daje istinski smisao nasoj svakodnevnici.
Naravno ne mislim samo na romanticnu "kuco-maco"
ljubav, mada je i ona sama za sebe prilicno mocna.
Dobro je poznato da slomljeno srce boli mnogo vise
nego kada nacedis limun na svezu posekotinu od papira.
Medjutim, ljubav na koju mislim jeste onaj plamen
koji gori u svima nama, ona unutrasnja toplina koja
sprecava dusu da se smrzne u zimi ocaja.
To je ljubav prema samom zivotu.
Cinjenica je da smo toliko usredsredjeni na ono sto
radimo da ponekad potpuno zaboravimo kud smo posli.
Mnogi sanjaju o neobuzdanoj slobodi,
ali obicno zavrse daleko od nje.
Medjutim, od svih mucnih osecaja, najgore je ono kada
znas da si imao sansu da radis ono sta volis,
a nisi je iskoristio.
Ako postavis sva ta vazna pitanja i pazljivo oslusnes
svoje srce, na kraju ces cuti zov sudbine.
Jedan tihi glasic- nazovi ga savescu, drugim ja ili
unutrasnjom tastom- svekrvom- uvek ce ti reci istinu
ako si spreman da je cujes.
Ne zaboravi da su greske deo zivota.
Ne premisljaj se i ne brini postupas li ispravno.
Duboko u srcu, uvek ces znati pravi odgovor.
Ako sledis svoje snove, bar ces se izmoriti onim
sto najvise volis.
Ako iscedis ono najbolje iz svog zivota i uzivas u
svakoj kapi, sve obicno oko tebe postace neobicno.
Kada radis ono sta volis, svakog se jutra izmigoljis
ispod cebeta i drago ti je sto je svanuo jos jedan dan,
i ispuni te iskrena radost koja je strasno zarazna.
Ali ipak od svega najbolje je to sto kad radis ono od
cega ti se "brkovi ukovrdzaju", time ohrabrujes i druge
da slede svoje snove,
i tako ti prijatelju, menjas svet!
Znas sta? Cak i ako debelo omanes i sve zivo zabrljas,
svejedno ces uzivati u toj neverovatno zabavnoj
zivotnoj pustolovini,
i uvek ces zaspati znajuci da si dao sve od sebe
i ucinio nesto,
a ujutu ces se radovati buducnosti koja je divna i
uzbudljiva koliko god pozelis.
A znas sta jos? Ako samo oslusnes srce i mucnes glavom,
nikad neces omanuti.


Bredli trevor griv

[Edit by Dusan52: nisu dozvoljena velika slova]