Zjenica plava moga vrta to je drhtavo ogledalo
jezera jednog čiste vode, toliko čiste te vjerujem
da se u sjajnu površinu misao moja upisuje.
Cvijet zraka i cvijet vode, duša jezera to je labud
sa svoje dvije ljudske zjene,težak i otmjen poput princa;
krila mu ljiljan, vesla ruža . . .
kljun mu u ognju, vrat žalovit i ponosit je,
i bjelina i sva umilnost labudova.
Zamak Malmezon se nalazi nekoliko kilometara od Pariza i poznat je po tome što je Žozefina, supruga Napoleona Bonaparte, u njegovom vrtu napravila prvu menažeriju sa idejom da životinje šetaju slobodno. Njena prirodnjačka zbirka i zoo-vrt sadržali su primerke iz celog sveta i obezbedili su joj ugled. Vladari iz celog sveta slali su svoje biljne i
životinjske vrste za Žozefinine vrtove. Na mora su se otiskivale ekspedicije koje će pribaviti što egzotičnije stvorove za ovaj jedinstveni park. Ekspedicija u Australiju, koju je vodio Nikola Boden, doneće Žozefini crne labudove.
“Među novim stvorenjima koje će Prirodnjak poneti u Francusku bili su i crni labudovi. Ove ptice, koje žive samo u Australiji, otkrio je 1697. g. holandski moreplovac Vilem de Flaming. Mesto na kom ih je pronašao nazvao je Labudova reka (nalazi se na zapadnoj obali kontinenta). Ove ptice su potpuno crne, izuzev belih badrljica i upadljivo crvenog kljuna. …..
Medjutim, s crnim labudovima je bila potpuno drugačija priča. Evropljanima su poznati od kraja 17. veka, kada su prvi istraživači stigli do Australije. Te lepe ptice uglavnom žive duž jezera, bara i reka u Australiji i Tasmaniji, a isto tako i u unutrašnjosti tog kontinenta. Nije ih teško uhvatiti, bučne su i uopšte nisu plašljive. Posebno u sezoni parenja mesto gde se nalaze odaje njihov čudan zov, koji podseća na dubokiizvuk trube. Dobro podnose oštre evropske zime, a što se hrane tiče nisu probirači, zbog čega ih je lako držati. Razmnožavaju se svake godine i u jednom navratu ženka može da snese šest do osam jaja. Žozefina ih je prva privikla na Francusku i razmnožavala u zarobljeništvu. U Malmezonu su dobro napredovali.
Mužjak i ženka koji su 1803. godine stigli na Prirodnjak bili su namenjeni Žozefini. Po svemu sudeći, crni lepotan i lepotica su bili zadovoljni novim domom i stvorili su potomstvo od preko pedeset mladunaca. Mužjak i ženka labuda žive zajedno do kraja života i veoma su nežni prema svojim ptićima. Majka ih obično nosi na leđima, a noću ih skuplja pod krilo. Mužjak štiti ženku i uvek je negde u blizini da bi bio siguran da nikakva opasnost ne preti njoj ili mladima. Pronicljivi i veoma prilagodljivi, mladi labudovi se brzo vežu za svog gospodara.
Žozefina je bila oduševljena svojom porodicom labudova. Za nekoliko godina imala ih je toliko da je obećala da će nekoliko pokloniti Muzeju (mada obećanje nikada nije ispunila). Jedna od njenih dvorskih dama, madmoazel Avrijon, priseća se u svojim memoarima da su labudovi “tek izlegli mlade kad je približavanje Saveznika nateralo caricu da napusti Malmezon. Uplašila se da će vojnici pobiti ptice, ali na sreću nisu im naudili”, što je Žozefina ustanovila kada se vratila na svoj posed.
Žozefinine veličanstvene ptice zadivile bi svakoga ko bi došao u zamak. U svom delu iz 1808. godine Opis novih vrtova i starih zamkova francuske stručnjak Aleksandar de Labord je napisao: “Vrt Malmezona krase mnogobrojne egzotične životinje najlepših vrsta; one se ne nalaze u zverinjaku ili skučenom zatvorenom prostoru, već slobodno lutaju okolinom koja im najviše pogoduje. Na obali reke živi nekoliko vrsta labudova, među kojima su i dva crna nedavno donesena iz Nove Holandije.” Crni labudovi ubrzo su postali čuveni i traženi širom Evrope kao živi ukras otmenih vrtova i dekorativni motivi na carskom nameštaju, fenjerima i časovnicima. Posle Žozefinine smrti i Napoleonovog izgnanstva, Šatobrijan im je podario i književnu slavu, pišući o njima u svojim memoarima.”
Neverovatna zivotinja,prelepa...Jetino stvorenje koje ima samo jednu ljubav u celom zivotu..Pa cak i partner kad ugine ona druga polovina ostaje sama,prava slika ljubavi..To nemozae da se kaze i na ljude..
