|
|
|
|
|
Poslao: 10 Mar 2013 13:23
|
|
Neka mudra zena, putujuci kroz planinu nadje u jednom potoku dragi kamen. Sutradan srete putnika koji bese gladan, te mudra zena otvori torbu da mu da nesto da pojede. On ugleda dragi kamen u njenoj torbi, ocara se njime i zatrazi od mudre zene da mu ga da. Mudra zena to ucini bez premisljanja.
Putnik podje dalje, sav radostan zbog svoje dobre srece. Znao je da kamen dovoljno vredi da ga ucini bogatim.
Ali, posle nekoliko dana, vrati se on nazad i potrazi mudru zenu. Kad je nadje, dade joj kamen i rece:
"Razmisljao sam. Znam koliko je ovaj kamen vredan, ali ti ga vracam u nadi da cu od tebe dobiti nesto sto je mnogo, mnogo vrednije. Ako mozes, daj mi to sto imas u sebi, a sto ti je omogucilo da mi s takvom lakoćom das ovaj skupoceni kamen."
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2013 22:32
|
|
Napisano: 25 Avg 2013 15:22
Stara kraljica je na samrti svom sinu poklonila medaljon, uz sledece reci: "Dragi sine, kada ti bude najteze, kada mislis da se sve rusi oko tebe, kada ti se ucini da su ti sve ladje potonule, ti otvori ovaj medaljon. On ce ti pomoci da lakse prebrodis tu teskobu."
Kraljica je umrla, a godine su prolazile i mladi kraljevic je ziveo srecno i spokojno. Vreme mu je prolazilo u radosti i veselju, i nikako nije nailazio taj posebno tezak tenutak da bi on mogao da otvori medaljon. Sve vise i vise ga je mucilo sta pise u njemu i zato se jednom, u vreme svoje najvece srece, odlucio da ipak otvori i da vidi sta pise. Nasao je sledece reci: I ovo ce proci...
Posle izvesnih godina dosle su na red i nedace, ratovi, teska vremena. Tad je ponovo otvorio medaljon, i ponovo procitao: I ovo ce proci...
Dopuna: 07 Nov 2013 22:32
Rodjena sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu ništa ne vraća odzive. Popiju ih daljine...
Nema veze sa temom, ali nek se radi nešto 
|
|
Ovo su blogovi - 
Očito je da ljudima treba ventil i odmor od konzumiranja činjenica, znanja, tudjih problema... u tzv. Ozbiljnom delu... Doduše, kako kome, jer neki tamo retko ili nika i ne zadju. Čemu umaranje malih sivih ćelija, kad sve može 
OK. udri brigu naveselje,to Dušane,samo sam htela da čujem,a jes svi smo u ovoj našoj zemljici postali ,ili ćemo tek da postanemo siročići 
