|
|
|
Poslao: 09 Jun 2006 19:58
|
|
A ti dok si se okrenula prodje osam godina, a kao da je bilo juče.
Za to vreme njoj se život okrenuo naopačke, a ne može ništa da promeni...
Eh, što ti je život, za tren možeš da izgubiš sve!!!!!!
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2006 20:33
|
|
Hmmm. Nije sve u vremenu, koliko u gubljenju kontakta sa ljudima.
Ali kako zadrzati nesto sto jednostavno ne zavisi od nas samih. Ipak je za prijateljstvo potrebno makar dvoje. I onda. Da li si izgubio nekog ili je neko izgubio tebe?
Izgleda da se takve stvari jednostavno dese...
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2006 20:57
|
|
zao mi je sto joj se desilo, i kao osobi i kao drugarici. ...
zao mi je, sto sam poznavala te ljude, jako rano u mom zivotu, i zbog toga sto me vezu lepa secanja za njih ... Zao mi je, sto je sada "sama", i sto joj porodica nije vise uz nju, dok njoj njeno vreme prolazi... u uspesima. Zao mi je, sto je morala da prepati ono sto je morala i danas mora. Ali nije bas skroz sama, ima muza, i dobar posao, jedinu sestru, i naravno secanja od nas iz nekog dalekog vremena, i njenog ranog detinjstva, koje podseca na ranije dane kad je sve bilo "ok".
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2006 22:00
|
|
Ljutice, ti tu nishta ne mozhesh, ali mozhesh da svoj zhivot od sada gledash drugachije... vidim da si vec shvatila neke stvari, i ma koliko mislila da je to "sitnica", veruj mi, nije. Znash li koliko ljudi chuje za takve dogadjaje, a ne razmisli o sebi i svom zhivotu uopshte? Nego i dalje kukaju zbog gluposti i krajnje trivijalnih stvari, neshvatajuci da postoje i mnogo gore i mnogo bolje i mnogo bitnije stvari u zhivotu... Ja sam takav jedan "udar" kakav se tebi sad desio osetila na sopstvenoj kozhi, i to kako se sve zachas promeni... i kad samo pomislim shta mi je "pre" sve smetalo, a kako sam "posle" sasvim drugachije dozhivljavala svet oko sebe... Ali zahvaljujuci svemu tome razumem i kad neko ne razume, jer znam da mu se tako neshto drastichno nije desilo, i da jednostavno funkcionishe i dalje kao i uvek, i da bih verovatno i ja tako da nije bilo te "sitnice"... To ti je... kao poznavanje obe strane novchica... Nemoj ni mnogo ni dugo da tugujesh ni da se kajesh, svashta, samo prihvati to i oboji svoj svet malko drugachije... kad je bedak - setish se, i znash da to nije nishta strashno i da ne treba da se nervirash oko prozaichnih stvari... kad je lepo - jos je lepshe, jer znash da to ne dolazi tek tako, da se ne podrazumeva, vec da je kao poklon... a kad sretnesh nekog poput te tvoje drugarice - razumecesh je, tek sad bez rechi...  Uchi se i sazreva dok si zhiv... nije kasno... "kasno" je samo za one koji nastave po starom...
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2006 22:08
|
|
Ništa više nije kao što je nekada bilo i nikada više neće ni biti. Sa time moramo svi da se pomirimo.
Donekle mogu da shvatim tvoju drugaricu: i ja sam izgubila nekog - majku. Iako sam već tada imala porodicu, jedan deo mene je otišao sa njom. I sada kada sam u bedaku, kada mi je teško (kada pada kiša) jedan deo mene je negde, ja ne znam gde i ne mogu da ga vratim. Život mi je ispunjen obavezama, nekim lepim prijateljstvima, ali sam ponekad jako usamljena i to niko ne može da promeni. Onda se okrenem, pogledam svoja dva andjela i guram dalje. Verovatno da to i tvoja drugarica radi.
A ti, ako možeš, nadji joj se u takvim trenucima (uspećeš da ih prepoznaš), biće joj lakše!!!!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jun 2006 16:44
|
|
Vec si dobila divne savete,najezila sam se kad sam procitala blog..Ne tuguj,vreme ne mozes da vratis,ali mozes sebi i okolini da ulepsas buduce..u pravu je Black Orchid,malo ljudi inace razmislja o sebi i svojim postupcima,a ti si sa takvim stavom na dobrom putuda malo,samo malo promenis svoje poimanje zivota..I da,pokusaj da je kontaktiras,sigurno ce joj znaciti da se pored nje nadje neko njoj drago bice..
|
|
to je sebicno i nerealno, iako nisam takvog karaktera 
.
Nismo ni svestni!!!!!!!! 
)
