|
Poslao: 01 Avg 2011 06:46
|
offline
- Maller-ps
- Građanin
- Pridružio: 24 Dec 2009
- Poruke: 60
- Gde živiš: Beograd
|
Božo više nas nema u tvojim molitvama, ne čujem naša imena da spominješ. Znam krivi smo mi, trebali smo te pustiti da nas uništiš kada si imao priliku. Ja glasam za to da mi lepo svedemo račune pa da se raziđemo kako dolikuje.
Ja o vama ne mislim ništa dobro. Ne postoje pojedinci više, toliko su neprimetni da je smešno. Glumite levo jaje univerzuma i merkate devojčice (da, devojčice, pola njih još nije ni ušlo u pubertet) u svrhu masturbacije na iste po sećanju kada se vratite kući. Samo ultimativne baje dobiju priliku da ih vode u neki mrak i deflorišu je (petnaesti put). Mada je nekada tako bilo, danas svaki ćoravi petao ubode nekoliko zrna. Smeta mi bre, jer će ti prodati priču kako si joj, eto slučajno poseban, i tek drugi sa kojim je spavala a pregazilo je pola šumadije što njenom voljom, što voljom alkohola. A nema dvadeset još. Ili ima, al’ od skoro. I onda odeš kući srećniji, bogatiji za jedno iskustvo i bogatiji za arhivu polno prenosivih bolesti koje ćeš moći da raširiš poput buva koje mačke šetaju. A ona... Nju boli uvo, prodaće dečku priču o glavobolji i iskulirati ga par dana. Daj čoveče razbijaj tu glavu praznu o zid već jednom!
Kada sam ja bio mali za nekoga ko je bio priprost pričalo se da u glavi ima samo žicu koja mu drži uši da ne padnu. Ovi današnji imaju strunu. Manje mesta zauzima. I treba da se ubiješ ako ne znaš da se pokaješ iskreno i kada shvatiš šta si uradio/la.
Toliko želite da budete jedinstveni da ne shvatate da ste isti svi, samo bedne kopije.
Gde je nestao moral? Zar smo toliko zaglibili u živo blato? Jesmo, znam ali se samo nadam da postoji par embriona koji će izrasti u nešto slično normalnom.
Juče se upoznasmo, pružaš mi ruku a ja se pravim da tražim upaljač po džepu. Sramota me da ti dam dlan kad ne znam kome si sve držala „ponos“ u istom.
I čime ste uprljali lice? Niko više ne plače iskreno, ne postoje više čiste suze, one lepe kad vidiš da je nekome zaista žao. I nema truda. Zamisli ogromnu sobu. Na sredini te sobe sedi maleni dečak sa svojom igračkom. Oko njega stojimo mi. Zbog moje mržnje i vašeg nerazumevanja počinjemo da se ubijamo. Vadimo oči, sečemo vene jedni drugima, lomimo kosti i vratove, gazimo vilice i sve što se čuje su krici. Dečak plače na sredini sobe ali niko njega više ne primećuje. I baš oni koji ga mogu spasiti ne obraćaju pažnju na njega. A on sedi, duboko možda, ali u svima nama. I plače, traži bolje, lepše...
Ponovo kažem možda sam kriv ja što mi je u detinjstvu najveću radost predstavljalo to što vašar dolazi u moj grad pa možda dobijem one slatke bombone i neku novu igračku.
Možda, možda je moja krivica jer sam na velikom odmoru gledao ko ima loptu da razvalimo teren jednom partijom basketa, a nisam hteo da gledam koja devojčica koje gaće nosi tog dana...
Neka sam i ja kriv, ali vi ne zaslužujete oproštaj.
Nema ruke pomirenja, ne želim da znam čime ste ih uprljali. Moje iskrene čestitke, uspeli ste 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Avg 2011 08:14
|
|
Maller-ps :: Samo ultimativne baje dobiju priliku da ih vode u neki mrak i deflorišu je (petnaesti put). Mada je nekada tako bilo, danas svaki ćoravi petao ubode nekoliko zrna. Smeta mi bre, jer će ti prodati priču kako si joj, eto slučajno poseban, i tek drugi sa kojim je spavala a pregazilo je pola šumadije što njenom voljom, što voljom alkohola. A nema dvadeset još. Ili ima, al’ od skoro. I onda odeš kući srećniji, bogatiji za jedno iskustvo i bogatiji za arhivu polno prenosivih bolesti koje ćeš moći da raširiš poput buva koje mačke šetaju. A ona... Nju boli uvo, prodaće dečku priču o glavobolji i iskulirati ga par dana.
Nije prvi put da čitam ovako nešto na ovom forumu.  Da li je zaista ovako, i to masovno, i u tzv. unutrašnjosti, a ne samo u velikim prljavim gradovima? Bože, gde ja živim, vreme me je skroz pregazilo, ništa ne znam o stvarnom životu i omladini, a svake godine, nova generacija me zatekne u učionici. Možda stvarno treba više da čitam novine, naročito one crne hronike koje obično izbegavam jer mi izgledaju kao naduvane senzacionalističke vesti sitnih piskarala koja moraju da zarade honorar ili platu da ne bi dobili otkaz jer se novine ne prodaju. Mediji, droga, alkohol, porodična nebriga ili patologija - šta je tome uzrok? Ili naprosto odrastanje u nenormalnim društvenim uslovima?
|
|
|
Poslao: 01 Avg 2011 11:03
|
|
Sorelag, tekst je zaista odličan!
Jesi li uočila koliko je star mladić koji ga je napisao?
Retki su tako mladi ljudi sa tako puno svesti.
Možda je "off topic",i možda je trebalo da samo pritisnem dugme "sviđa mi se", ali divno je što još postoje takvi ljudi. Ja bih se rukovala sa Maller-ps!
|
|
|
Poslao: 01 Avg 2011 13:11
|
|
Sorelag, prvo hvala na čitanju zaista, drago mi je da ima ljudi koji vide ovo. Ne bih da pljujem ili prozivam ali roditelji su prezauzeti a decu oblikuje i vaspitava fejsbuk, masovno. Kod nas u selima su počeli da uvode svi adsl kako im dete ne bi išlo po kafani ceo dan ili školskom igralištu i ne shvataju da baš to dete sutra izraste u nekoga ko radi sve protiv čega bi se oni borili da su bili tu. Ne znam, samo mogu da vidim propast, kako da zaustavimo... Možda zaista treba malo strože da se krene od škole i tamošnjeg vaspitanja... skroz drugačije detinjstvo sam imao od njih a nije bilo tako davno...
Ketika, Maller-ps sa zadovoljstvom pruža dlan 
|
|
|
Poslao: 05 Avg 2011 01:59
|
|
Znaš, Maller, ni sama ne znam koliko su samo roditelji krivi. Ima tu i do pojedinca. Jednom prilikom je školski policajac ispričao ovakvu priču: petnaestogodišnja devojčica je pobegla od kuće, našli su je kod momka. Hoće da se uda. Vratili su je kod roditelja, kada ih je pitao da li znaju gde im je dete bilo, oni su odgovorili sa jednim :"Ne!" Na šta je on iskomentarisao da nije siguran, koga pre treba prevaspitati roditelje ili decu.
Prošle subote sam izašla sa drugaricama u popularnu lokalnu diskoteku. Iskrena da budem, ne volim takva mesta za izlaske. Ne uklapam se ni stilom ni karakterom. Slušam rok-tamo to ne puštaju. Volim da se oblačim u skladu sa raspoloženjem-to tamo ne prolazi. Ali otišla sam zbog drugarice. Videla je osobu do koje joj je stalo, računam, moja podrška joj treba. Dok smo bile tamo, jedino što sam mogla i uspela da vidim su pijane klinke od 14,15 godina koje jedva stoje na štiklama, obučene kao da rade na magistrali. Momci preko 18 koji je doživljavaju upravo tako. Tuga.
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Avg 2011 20:24
|
|
Ketika ::Jesi li uočila koliko je star mladić koji ga je napisao?
Ja sam posle prvog pasusa prestala da citam text i pogledam godiste i ostanem u cudu...
Ketika ::Ja bih se rukovala sa Maller-ps!
I ja i to od srca i  .
Zadovoljstvo je znati da ima jos omladine koja zivot zivi po nekim drugacijim moralnim vrednostima, drugacijim od onih koje velika vecina namece...
Ponosni su roditelji koji imaju ovakvog sina...
|
|
|
Poslao: 07 Avg 2011 02:00
|
|
Istina je da treba vaspitavati i roditelje, ogromna istina. Ponovo kažem, pričam na osnovu onoga što mene okružuje ali imam osećaj da je zavladala opšta apatija. Nije više revolt zato što radimo a nismo plaćeni, nije zato što nemamo gde da izađemo i provedemo se... Sada to samo izbija bes iz njih i višak energije prouzrokovan nekim trećim faktorom (neimenovanim). Večeras sam video pet devojčica, znam roditelje od jedne male, u minjaku je čučnula bukvalno na sred grada jer je dečko otišao po auto a nju je mrzelo da ide sa njim (da bi ih jelte vozio negde u provod.) ljudi su apsolutno svi buljili u nju i njene drugarice koje su se jedna po jedna spuštale kraj nje. Sa njenih 14 godina da neko njoj gleda donji veš i da se ona ne obazire na to, ja se izvinjavam ali meni to nije normalno. Ovim putem molim ambasadu Nemačke da nam pošalje bar 20 kutija municije manjeg kalibra i da rešimo problem  iz krajnosti u krajnost idu...
Nisam bio ni ja cveće, (u vezi ovog da su moji ponosni) ali sam siguran da nisam uradio jednu jedinu stvar zbog koje bi oni sutra mogli da saviju glavu i da ih bude sramota.... E na to sam već ja ponosan
p.s. moj drugar je jednom prilikom rekao (a ja ga od tada citiram rado u svojim knjigama) kada je video jednu od pomenutih - ee brate moj, ona će sutra nekome da bude majka...
|
|
|
Poslao: 07 Avg 2011 02:41
|
|
Maller-ps :: ...Večeras sam video pet devojčica, znam roditelje od jedne male, u minjaku je čučnula bukvalno na sred grada jer je dečko otišao po auto a nju je mrzelo da ide sa njim...
Sve mogu da razumem i da piju i da pusu i da se drogiraju, al da sede na ladan beton to ne mogu... 
Salu na stranu, pitanje koje sve cesce sebi postavljam, vezano je za
Maller-ps :: ee brate moj, ona će sutra nekome da bude majka...
je kako ce takva majka ili takav otac tj. danasnja omladina sutra detetu pogledati u oci, kakve ce moralne vrednosti takvi roditelji da u dete "usade" kad i sami takve vrednosti nemaju?
|
|
|
Poslao: 07 Avg 2011 14:00
|
|
Mislim da čak ni neće imati moralnih vrednosti, i čini mi se da se neće ni truditi da ih što reče Milena "usade" svojoj deci.
Na žalost, deca danas imaju uglavnom pogrešne idole i upijaju u sebe sve loše osobine i navike. A onda kada mogu da razmišljaju svojim mozgom, već je kasno. Nemaju sa čime da razmišljaju, jer ne umeju da izdvoje dobro od lošeg.
I niko od nas nije bio cveće, ali treba imati granicu i meru dobrog ukusa.
|
|
