|
Na poslu sam, uglavnom, tolerantna, kada su šefovi u pitanju - to moram!
Sa drugim kolegama, koji mi nisu pretpostavljeni, nisam tolerantna, ako mislimm da nisu u pravu, ja im to kažem. Doduše ne uvek, samo ukoliko me njihov stav lično pogadja.
U privatnom životu, ne družim se sa ljudima koji me smaraju, tako da mogu da budem maksimalno tolerantna.
Kako kaže SM, s godinama se smanjuje krug ljudi koji oko mene cirkulišu, ostaju samo oni pravi, koje mogu da istrpim i da budem prema njima tolerantna. Ja kažem da svako od nas ponekad ima "žutu minutu" i da, ako ga pravi ljudi okružuju, oni će razumeti i oprostiti ili "iskulirati". Tako ja "trpim" po neku glupost svojih prijatelja, ali naravno i oni moje. Moram priznatim da najviše mojih gluposti trpi moj muž i da je zbog toga ipak moj najveći prijatelj! 
Sve u svemu tolerantna sam prema prijateljima i porodici (i, naravno, na poslu koliko moram), a za sve ostale nisam!
|
ili? Mislim da je topic ok, ali da se evo pojavilo i nesto sa stane u njemu - pitanje - da li sa godinama - a za to mozemo vezati i neko zivotno iskustvo - opada tolerancija ili ne?
