|
Poslao: 24 Feb 2008 18:30
|
|
Vlada ::Moras pristupiti svetu sa stavom "Da pa sta?", i kad pogresis i neko krene da te osudjuje "Da pa sta?", to je terapija koja definitivno pomaze... takodje znati se i sprdati na svoj racun, ciniti da sve tvoje greske izgledaju manje strasne, i uvek sve kroz smeh i salu i uspeh je zagrantovan...
Ovo bih bez ikakvog oklevanja predlozio da se odnese kod klesara. 
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2008 21:03
|
|
@ sanja v. :
Pa, zapravo sam sad ubedjen kako si mentalno zdrava! Sorelag, Vlada i Ella su ti već dosta dobrog poručili.
Ono što ti ipak predstavlja naizgled nezgodan problem je eritrofobija (idiopatsko [manje-više bazrazložno] patološko crvenjenje) zbog umerene sociofobije... I uopšte nije strašno! 
Simptome nadolazeće toplote u predelu lica i vrata i znake crvenila mahom i daju lepi, dobro prokrvjeni ljudi kojima je i metabolzam jak; a koren teškoća je verovatno zaziranje od odredjenih tema/ljudi... što samo ističe (uz još par stvari koje sam primetio) to da si vrlo inteligentna i da je zapravo (po Frojdu) Super Ego izazivač svega ovoga. A to je deo psihe čoveka koji se prirodno suprotstavlja Id-u (sirovom, biološkom nivou), dok Ego povezuje ta dva sukobljavajuća dela ličnosti.
Super Ego normalno izaziva grižu savesti (a npr. ne i kod dece i infantilnih, 'nezrelih' oboba), ali može da preterano 'sitničari', daje signale o preterivanju u govoru i delovanju - ali uglavnom kod pametnih i emocionalnih ljudi koji su visoko svesni tudjih potreba... Najverovatnije zato ume da ti smeta, jer si predusretljiva, lakše razumeš odnose medju ljudima, dok tako najpre trošiš sebe na relativno nevažno; mnogi zapravo ne mogu ni da razumeju ono što si ti već dobrano obradila u svojim mislima, te ne mogu da te prate... a to je najverovatnija posledica veće količine znanja i drugačijeg shvatanja stvari...
Najbolje je to što se ovo ni ne leči terapijom (a zašto i lečiti nešto što je suštinski vrlina - nije ni potrebno; problem jedva da i postoji), ali se ispoljavanje (crvenilo, znoj, nelagodnost) umanjuje spoznajom, razumevanjem nevažnosti doživljavanja takvog stanja.
Na primer: kad ti se to desi (kao kad si, kako kažeš, pocrvenela kad si mi pričala o svom izgledu), samo izracionalizuj put dalje od toga; evo, kažeš sebi: ''Pa šta ima veze što moram da pričam o svom izgledu?! Dobila sam pitanje na koje prosto ogovaram - i ništa nije nelogično, glupo ili loše u tome''. A još i izgledaš privlačno, što samo može da bude dobro (a i prija, sama si rekla)...
I sam sam imao problema sa svim ovim... znam kako je.  Ali zaista možeš to da pobediš. Uostalom, zašto je uvek važno svačije mišljenje? Znaš da ima onih neuvidjajnijih i onih koji nikad neće razumeti... Ostani dosledna sebi i svojim prioritetima... trijumfovaćeš, sigurno...
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2008 21:45
|
|
@Sanja,
Dobila si, kao sto vidis, zaista nesvakidasnje dobre savete.
Ono sto me je priznacu posebno zadivilo je sto si uz sve te dobre savete dobila i sam kljuc za resenje problema:
Vlada ::"Da pa sta?"
"Da pa sta?" je, rekao bih, izuzetno mocna mantra.
Ona sadrzi prihvatanje ("Da....") koje je neophodno za umirivanje uma i potom ispitivanje ("....pa sta?") koje je neophodno za uvid i resenje problema.
(U Budizmu se inace ta dva neophodna sastojka za transformaciju uma zovu Samatha i Vipassana.)
Kao sto naucnici pre preciznog merenja moraju da kalibriraju instrument tako i mi moramo najpre da umirimo um da bismo mu omogucili da sam dodje do uvida.
Dakle kada nastupi nesto neprijatno prvo poruci tom iskustvu:
"Da."
Do sada si mu uvek govorila "Ne." i zato je iz loseg preraslo u gore.
Kazi mu ovog puta "Da." i dopusti sebi da se po prvi put potpuno otvoris prema tom iskustvu.
Kada se potpuno otvoris prema iskustvu sapni mu nezno na uvo:
"Pa sta?"
i dopusti da ti to nepotrebno breme padne sa ledja.
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2008 21:55
|
|
Vlado,
Vidis,taktika ti je bas interesantna,bas cu da probam
Ali to sa Budizmom me zabrinjava...? Sto bas budizam?
Nema ljutnje al ne volim te dzidzabidze i mantre
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2008 21:59
|
|
Citat:Nisam doktor, al' sam roditelj.
Sanja, meni kako se cini da je tebi jako nizak nivo samopostovanja i samopovjerenja. Ne bih da kacim nikakve titule bolesti (jer ih i ne znam a sigurna sam da postoji neko fancy  ), jer smatram da nije toliko strasno i smatram da uz jaku i stabilnu podrsku roditelja, prijatelja i rodbine mozes fino da prevazidjes ovu nelagodu.
Ti si jedno inteligentno bice (to nikada nemoj da zaboravis). I emotivna si (od tuda briga za druge i njihovi shvatanje tebe i tvojih postupaka). Ne znam kako ti je prosao/prolazi pubertet, ali je to jedan dio zivota koje je mnogo bitniji nego mu se pridaje vaznosti. U tom periodu ne samo da se tijelo mijenja, nego se i psihicki i emotivni dio licnosti razvija (kao i tokom veceg dijela zivota). Spominjem pubertet (jer ne znam koliko imas godina) ali i sama kazes da nije ovako od uvijek, pa reko' mozda u tom grmu lezi zec? 
Mislim da bi prvo trebala da shvatis granicu izmedju stvari koje su bitne u tvom zivotu i onih kojima ne treba da zadajes toliko vaznosti.
Ne zaboravi, sve ovo je u tvojoj glavi. Tamo je doslo jer si ga ti pustila, tako isto moze i da izadje.
Jos nesto, tesko da jedna osoba (pogotovo u takvom stanju u kojem se ti trenutno nalazis) moze da predje ovu prepreku sama, i zato je pozeljno razumjevanje, podrska i ljubav ljudi tebi bitnih.
Probaj neke nove stvari za koje mislis da imas/pokazujes interesovanje. Budi ponosna na sebe i svaki svoj uspjeh. Proslavi ga!
To sto si u skolskom horu je super, samo te tvoje blokade su visoko sazidane.
Doktor ce uvijek cekati da ti pomogne da pronadjes rjesenje sama, on ce te uputiti na put samootkrica na kojem ces ti sama morati da pokazes prstom na svoje "propuste/mane" ali tezi dio posla ce uvijek zavisiti od tebe. A koliko vidim, ti si ih vec izlistala (uvijek dobar prvi korak).
I naravno, nije pogresno otici i zatraziti pomoc/savjet (ali ne znam da li je to odluka koju ti treba da doneses ili roditelj treba da bude uz tebe). Opet napominjem vaznost podrske porodice, jer se njima uvijek vracas.
P.S. Ovo je bio moj prvobitni post koji sam izbrisala sa namjerom da ga malo poslije dopunim, no kako vidim Mladen (ne, nije polupao loncice ) ga je "skenirao" prije pa evo da ga vratim.
|
|
|
Poslao: 24 Feb 2008 22:07
|
|
Hvala Ella na razumevanju i savetima
Inace imam 18.godina,napisala sam to u prvoj poruci....a ovo je pocelo da mi se dogadja u 16-17.godini...
Danas sam mnogo toga saznala koliko od tebe toliko i od ostalih i to mi znaci mnogo!!!!! Vec sad se osecam vise vrednom jer ste svi odvojili svoje dragoceno vreme i posvetili ga meni Hvala svima!!!!
|
|
|
Poslao: 25 Feb 2008 04:47
|
|
@ sanja v. :
Ovde ćeš na ozbiljno pitanje verovatno uvek dobiti pomoć od nekoga... zato je ovo mesto i čarobno, drugačije.
I samo nam se ti javi ponovo, kai nam da li se nešto menja i uopšte, kako se osećaš..!
Sad, ja sam zaista bio zapanjen i neverovatnim 'osećajem', 'dodirom' Sorelag i Ella-e (prva je rekla da je tegoba na nivou hipersvesti [Super Ego!] i pre svega teret hipersenzibilnih/preosetljivih osoba [tačno je to, donekle - a po teorijama o kulturnoj dekadenciji ljudi, ti si čak eusenzibilna; imaš onu uvidjajnost koju su drugi izgubili ili je nikad nisu naučili]; druga je takodje rekla da si emotivna i inteligentna i nagovestila da mnoge stvari hiperbolišeš, daješ im veći značaj nego što zaista zaslužuju).
Dakle, obe su me u suštini preduhitrile i rek le ono što sam i ja odmah, nakon tvog prvog komentara, hteo reći, ali sam čekao jasnu potvrdu (način tvog pisanja i značaj tvojih odgovora na pitanja koja sam ti postavio) radije nego da pobijem ono što sam rekao - da te neću lagati i da ću ćutati ako ne znam...
Izvinjavam se Ella-i ako je delovalo kako sam 'ukrao' njen komentar, budući da ga je poslala pre mene => svoju nevinost mogu samo da odbranim nagoveštajem da sam u svom prvom post-u na ovoj stranici ipak posumnjao na to kako je eritrofobija najizglednija muka koju ima sanja v.; a drugi moj argument je to da sam o ovome pisao još letos, u jednom od tvojih blog-ova: http://www.mycity.rs/Blog/-42_2.html#566614 (dobro se sećam ovoga)... Friends?
Uzged, dobro je što si vratila svoj komentar. NIMALO nije besmislen, naprotiv!
I Vlada i posebno Leopardvegetarian su briljirali ovde.
A moram da dodam - te 'džidžabidže i mantre' su upravo nešto što ne bi trebalo da negiraš! Nek' ih svrstaju u koju god kategoriju, ali te stvari često jesu tačne. Danas ne bi ni opstale - da nisu.
Uzgred, (i ovo sam ranije objašnjavao na MC-ju) to su samo načini da se neko znanje simbolički obeleži i u prostijem, jasnijem obliku predstavi, otkrije ljudima. Tako bi, sumnjom u ono što je Leopardvegetarian rekao, bilo nepravedno kada bi poslušala mene i priču o Super Egu; isto je!
A za različitu interpetaciju stvari je zaslužna i kuturno/verska različitost ljudi; a opet, nijedna nauka koja zaista teži istini, ni vera te neće ohrabrivati da potcenjuješ druge, koliko god drugačiji bili...
P.S. Poslednja dva pasusa su ujedno i bila način racionalizacije i konfrontacije sa problemom. Tako bi trebalo da se i ti boriš protiv svog malog problema (poslušaj Leopardvegetarian-a!) - logikom.
P.P.S. E sad te još malo utešim svojim problemima:
ja sam blago opsesivno-kompulsivan, a još i (ne strogi) perfekcionista; zato i pišem predučačke komentare (sve mora da bude jasno, potaman i da sadrži što više razloga za moje ubedjenje) i odgovaram u čast svoje odbrane onda kada neko pomisli da sam pogrešio, a kada znam da nisam. U suprotnom - prihvatam krivicu. Ne bojim se grešaka; naprotiv, skoro uvek prvo pogrešim, a kasnije (opet u najviše slučajeva) postanem bar dovoljno dobar.
To je još zbog toga što sam dugo bio socofobičan, iz vrlo sličnih razloga tvojima (emotivan, pametan, uvek ljubazan i malo razočaran što i drugi nisu takvi), stidljiv, dovoljno demo/agorafobičan i dismorfofobičan. Za razliku od drugih, nisam ni želeo da govorim kad nisam imao nešto dobro ili pametno za reći... Prosto, nema mnogo stvari/problema kroz koje nisam prošao.
Oni su bili posledica nebrojanih (fizičkih) zdravstvenih problema i duuuge izolovanosti u detinjstvu; jedino što iz tog perioda života nosim je bela boja lekrskog mantila i bolničkih čaršava, te svakakve sprave za ispitivanje i lečenje... sve to je u pubertetu (mada sam oduvek bio opsesivno-kompulsivan i imao tikove) donelo i previše nimalo potrebnih mentalnih problema.
Oduvek sam u sebi nosio dobro, jer su tako svi i ophodili prema meni, a moja majka nije presedela nijedan jedini sat u bolnici ili kući sa mnom a da nije pri ruci držala enciklopedije i mnoge druge knjige... zato sam (zbog njene visoke inteligencije) i ja vremenom nagomilao veliko znanje, da bi već neko vreme svima govorila kako sam je bez sumnje nadmašio; ali bilo je i mnooogo stvari koje sam sasvim sam morao naučiti, savladati.
Nimalo svakidašnjeg iskustva, danas umem (pomalo nadmeno; a tako samo zvuči) reći kako sam ubedjen da sam normalniji od normalnih...
Svi smo mi robovi svoje slobode; samo se ja (ne znam baš kako i zašto sam takav postao) ne bojim da priznam i svoje mane (postajući ranjiv u očima drugoga) i svoje vrline (rizikujući da ne budem shvaćen suštinski ozbiljno i da postanem odbojan drugima)... a niko nije SLOBODAN ako našto krije od sebe ili drugih; nije sloboda nespremnost na sve i kukavičluk od poraza!
Za kraj, ako niste shvatili da je sve ovo napisano totalno dobronamerno i da ne predstavlja ikakvo hvalisanje ili umišljenost - ja ću se zaista povući odavde... znam kako deluje bezmalo svaki moj komentar, ali me uvek vodi nada da će neko pre dobiti iskren odgovor nego biti smoren... 
Imam sreću da sam ponosan zbog svoje Pirove pobede (jer mi vrline tek malo prevagnu nad manama), ali mogu nabrojati i mnogo više svojih nedostataka, ako će to nekog usrećiti...
Pored toga, znate li koliko vremena mi oduzme ovo mnogo redova teksta? (posebno što već dva dana pišem mišem, koristeći 'On-Screen Keyboard', budući da mi je tastatura pokvarena)
Kada je razlog dobar, ne štedim sebe upornosti; samo dok mogu da pomognem... 
|
|
