- U potrazi za pustolovinom -

1

- U potrazi za pustolovinom -

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1515

.....Pustolovina... stanje duha......




















(...)

trio rio, Ziveli










A, je l' sme ovde da se piše il' se samo kače fotke? Very Happy
Ne znam koliko je ovo pustolovina, ali vidim fotografije skijanja na vodi, pa reko' 'ajd' da prozborim koju.
To sam htela oduvek da probam a tek ove godine na moru se i usudila na takav korak. Cena povoljna, mesto malo, na plaži tek nas dvadesetak, pomislih: idealan dan za brukanje, i odoh hrabro.
Usput su pali saveti od komšija: ako ustaneš- pola posla gotovo, ne gledaj u noge itd.
Prvo 5 minuta obuke( Grk govori čudnim engleskim jezikom, ali je zato pantomimski maher): ustaje se tako i tako, ruke se u laktovima ne savijaju, ne ide se unazad telom, skije paralelno, i ne gleda se u noge( opet te noge),a zatim vožnja uz pomoć drške koja je pričvršćena za gliser.
Ustanem iz cuga, ruke zategnute, ohohooo, kakav osećaj- trčim po vodi a noge ne pomeram.
Prvi krug, okret, drugi krug, okret( okreće se gliser, ja u vodi čekam i odmaram) i taman pomislim: aman, šta je ovo, mislila sam da je skijanje ono kad ti daju kanap pa ti letiš, skačeš, praviš salto i uvek se dočekaš na skije, kad- eto meni bačenog kanapa.
Šta ću sad, ljudi moji sa tim da radim?
Grk 'ladno viče: arjuredi?
Jesam ready, vozi, pa kud puklo da puklo.
I, uuuh, krenemo opet, ustanem, i skijam, skijam, skiiijam, čak sam stigla da pogledam u pravcu onih mojih nevernih Toma( još da mi ruka bila slobodna pa da im pošaljem poljubac zbog neverice), i tako stignem opet do trećeg okreta.
E, onda počinju ruke da bole, prvo lagano podlaktice, ali guram ja i dalje hrabro. Toliko sam bila sigurna u svoju prirodnu nadarenost i profi stil da sam počela skije da okrećem paralelno ali ka desnoj strani. Pređem prvi veći talas i vidim Grka kako mi maše da se vratim u glisertrag( pa, ako je kolotrag onda je i glisertrag).
Evo, vraćam se, zar ne primećuješ kako mi dobro ide, pusti me da se malo foliram, dosadno mi već da se vozam sve po istom talasu, ali...neće moći tako lako gospođo. Uz svu skoncentrisanost da držim skije paralelno i sada okrenem u levo, saviše se laktovi i- BUĆ!
Ajoooj, kako se lepo pada, al' stvarno. Ništa te ne boli, prsluk radi svoje, samo utoneš u vodu, milina.
Idemo opet( već vidim, Tome seire), ustajanje sam diplomirala, skijam( pa...moglo je da se izbroji brzo do deset) i opet- buć!
Mnogo mi bre lepo dok padam, mogla bih samo da skijam da bih onako lako potonula.
Probala sam još nekoliko puta, ali ruke su se već tresle od napora. Trajalo je i duže od brojanja do deset, ali sam bila toliko izmorena da sam pozaboravljala zlatna pravila, i svaki put kada bih taman uhvatila zalet, padala bih upravo zato što sam savijala laktove i gledala u proklete noge. Isprobala sam čak i naginjanje tela unazad. Uspeva- padaš u sekundi!
Grk je uz naučene i sto puta izgovorene pohvale promrmljao nešto u smislu: nestpljivo žensko, ali...možda ga nisam dobro razumela.

Ostao mi je jedan video zapis koji liči na nešto i fotografije. Uostalom, ko nije čuo priču, ako me vidi na fotkama neće znati kako sam dooobro padala. Very Happy
Eto, morala sam da se malčice raspišem, iako to ne smatram pustolovinom.

Bravo Lomova, to se zove pustolovina! Ja htjedoh napisat ranije, al mi bi malo glupo i dosadno, ljetos kad sam bila na moru, došla je i moja mama (došla žena busom, imala svoj smještaj kako ne bi bila s nama-prava je!) i sjedimo ti mi na plaži i trepćemo, gledamo ljude oko sebe. Kaže mama: Bože, kako neko to ljeto iskoristi maximalno (gledajući ove što skijaju na vodi), a neko ništa, prođe mu, kao da ljeta i nije bilo (gledajući ove što su se zavukli u debelu hladovinu, boje se vode i sunca). I stvarno je to tako.
Ja ću to probati sigurno, mislim da je super osjećaj, meni se dopada sve što ima veze sa vodom i uopšteno ljetom...pentranje po planinama ili ne daj bože snjegu, uh, nikako, meni je zimi pustolovina i kad izađem vani po kruh, brrr.
Nego, jel zbilja jednostavno to skijanje na vodi, ja sam mislila da za to trebaju određene pripreme, savjeti....nagovaranja, pa kad padneš u vodu da i nije baš prijatno, a ti si sve to super opisala, dosta jednostavno.
Voljela bih i skakati sa padobranom, al se bojim...mislim da bih bila ok u vazduhu, nego, ne bih smjela da iskočim...jedino da me neko gurne,...ima li dobrovoljaca? Mr. Green

trio rio ::
Nego, jel zbilja jednostavno to skijanje na vodi, ja sam mislila da za to trebaju određene pripreme, savjeti....nagovaranja, pa kad padneš u vodu da i nije baš prijatno, a ti si sve to super opisala, dosta jednostavno.

Tako je i meni izgledalo- jednostavno, ali sam indirektno htela da ukažem na to da sam zapravo imala samo početničku sreću i ništa više. Very Happy
Nisam imala nikakve posebne pripreme sem onih koje sam opisala. Obuješ cokule sa skijama i vežbaš ustajanje na suvom terenu tako što se držiš rukama za instruktorove spojene šake. To se ponovi nekoliko puta, zatim on izdeklamuje ona pravila i hajde u vodu.
Teško mi je bilo okretanje tela u vodi pri čekanju da gliser promeni pravac. Skije su relativno dugačke pa se malo upleteš u njih pokušavajući da se okreneš i ponovo ih staviš u paralelu.
Imala sam zaista sreće što sam ustajala tako lako, verovatno zato što sam tada bila najviše pri svesti i zdravoj pameti pa nisam zaboravljala da držim ruke zategnute i kolena savijena.
Sada mi pade na pamet da sam mogla vrlo lako da napravim džumbus, i počinje da me stiže zakasneli strah. Šta da sam greškom ukrstila skije( kao kad voziš plug na snegu)?! Da li bih napravila "buć" glavom unapred? Shocked
Ma, neee, ne bih ja to... smešak
Osećaj je jedinstven, vrlo sličan skijanju na snegu samo su za vodu potrebne jake ruke( inače će vam vožnja, kao meni, trajati 15-tak minuta) i butine, zbog "grbavosti" talasa i amortizacije. Eee, a ja samo skijala po ravnom terenu, izbegavala one ekstremne pune brežuljaka.

Nego, tri rio ti k'o da si mi sestra po željama. Htela sam prošle godine da se spustim padobranom. Išao muž , pa posle doneo snimak. Gledala tako, gledala i da mi nije bilo žao da dam 100 evrića, zaputila bih se u Paraćin. A i strah me od doskoka. Šta ako polomim ove moje nogiiice. Very Happy

Lomova ::
Gledala tako, gledala i da mi nije bilo žao da dam 100 evrića, zaputila bih se u Paraćin. A i strah me od doskoka. Šta ako polomim ove moje nogiiice. Very Happy


Ma mene strah straha! Znači ovog dijela


to ne mogu da zamislim, mislim da bih sama sišla dole, jedino da padnem u nesvjest ili opet...da me neko gurne... A kad dođe do ovog


nekako bi se preživjelo, tada nema izbora...tvoje je samo da vrištiš!, pa kad ostaneš bez glasa, primiriš se malo i kažeš : bože, al je ovaj svijet lijep, pođoh napisat lep...uživih se, još ću da pređem na ekavicu s vama, ha ha, nego... http://www.youtube.com/watch?v=UgbmN0TTMnA&feature=related mislim da ću prije uraditi:


prizemljen si, a opet ti je super, ako i padneš-nećeš duboko. Ja bih sa rukama i izdržala. poslije nek bole, proći će, nego, bojim se to s nogama da se ne upetljaju, nisu te skije mačiji kašalj, možda probam na ljeto...hoću ljeto...pustite nam ljeeetoooo!

Svaka čast Lomova,



Ja za sebe mogu reći da sam pustolovka oduvek. Privlači me sve što u opisu ima neku akciju, promenu, dinamiku, adrenalin, ne podnosim dosadu, nikako....I jednostavno mi je potrebno da par dana na svakih par meseci minimum odem negde u prirodu...


Slazem se trio rio i sa njenom mamom, zaista je apslolutno u pravu, meni je besmisleno mada ima ljudi kojima to i odgovara, da godišnji odmor ili raspust protekne u izlezavanju medju četiri zida uz tv, ili gluvarenjem po kafićima restoranima ili gradu...ili još gore u generalnom sredjivanju stana
Mislim jesu finansije bitan faktor, al nisu baš ni odlučujuće za to da se stavi ranac na ledja i pokret bilo gde, bilo da je to leti ili zimi, da je to selo, šuma, jezero, planina ili more ili neki egzotični krajevi..
Za to jednostavno treba imati duha...
Volim prirodu, volim planinarenje, kampovanje, seoski turizam, smucanje po šumama, zavlačenje po poćinama isl...
Privlače me ekstremni sportovi, volela bih da skačem padobranom, i to me baš privlači, zanima me speleologija, dva tri puta sam išla na pecanje, muški rod baš i ne voli zene na pecanju smatraju da su baksuz inače, a tek spavarenje me privlači, ja se nadam da ćemo ići na proleće...
Iako imam dvoje dece letos ali isto tako i prošlog leta ih je muz čuvao a ja sam na dva dana otišla na Radan planinu,a prošlog leta na Jastrebac sa sestrom koja je takodje avantrurista i po drugi put smo se spustili do Djavolje varoši...Bilo je fantastično skoro svaki mesec bi bar jednom mogla tamo da idem...
Ove godine kad smo bili na moru takodje po drugi put sam se pentrala do Kotora starog grada ona do stena u Lipcima gde se nalaze urezani praistoriski crtezi, i do jedne usamljene crkve sv Petka koja se nalazi na vrhu stene....Muz me je čekao u kolima sa decom dok sam ja to sve obilazila, ipak je imao razumevanja, al sam dobila kritiku i rekao mi je: -Pa nisam ja došao na odmor da čuvam decu dok ti izigravaš Indijanu Džonsa- svakako za -pokret ranac na ledja- kad sam bila slobodna i sama bilo je mnogo lakše....U svakom slučaju imam komplet opremu za prezivljavanje u prirodi više od desetak godina stoji mi spakovana u podrumu..Imam još puno ideja i pustolovina koje treba da tek da ostvarim..Ne mslim da to obavezno moraju da budu egzotični krajevi i zemlje i naša zemlja ima mnooogo egzotičnih i skrivenih mesta i prirodnih čak i netaknutih bogatstava...

Evo za početak neke od fotki sa mojih pustolovina od ove godine:














Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 664 korisnika na forumu :: 25 registrovanih, 4 sakrivenih i 635 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Areal84, ArmyBoss, Cirkon, Drug pukovnik, Hektor, ivica976, Kinkou, Klecaviks, mfranjic, Mihajlo, miodrag, moldway, MrNo, Nebo_M, pein, piton, repac, RiV, shone34, Sirius, sladajac08, stegonosa, Vlada1389, zixmix