Najgore je kad ti je tesko a pritom nemas nikoga iza sebe!Jednostavno potrebno ti je drustvo i pravi prijatelji koji ce te posavetovati i razumeti!
Nikada nisam mogla da sedim sama kuci,jednostavno volim da imam vise obaveza i da budem usmerena na to!Najgore je kad se smorim i kada pogledam u telefon a pritom nemam nijedan propusten poziv.Taj osecaj je najgori,osecam se nekako usamljeno i pomislim da li ce se neko danas setiti mene,ili kao da li je nekog briga za mene?!Eto to je npr jedan razlog zbog koga nekad pomislim da nemam nikoga,iako to naravno nije tako!
Mislila sam pisati blog na ovu temu,moglo je..ali onda nadjoh ovaj...doduse jos iz 2006...ali nije bitno...
Usamljenost je danas veoma aktuelna...pa mislim da bi trebalo nesto o ovome napisati jos...pa onda...
Ali..ovde istupam delimicno u odbranu ovog tako reci neminovnog i sve ucestalijeg stanja...
Pa na pocetku da kazem(ko pocinje recenicu sa ''pa''.... )...
Postoji i zeljena usamljenost,bez koje se ne mozemo baviti stvaralackim umecem,smisljati ozbiljna resenja u zivotu i opstiti sa samim sobom...A,jos da kazem da neki filozofi,a takodje i psiholozi egzistencijalisti,smatraju da je covek u svojoj sustini usamljen...Radja se,on je ...on se oseca bacen, u svet, mimo svoje volje...''Umiruci,srece se sa smrcu u cetiri oka ''...
Psihologija kaze da iako imamo osecaj sjedinjavanja sa nekim.da je on prolazan i da je usamljenost neizbezna...Nisam bas sigurna u sve ovo..mada znam da se mnog ljudi skrivaju iza iluzije bliskosti...i da su zapravo usamljeni...
@Life...
Citat:Šta stvara osećanje usamljenosti?
To je utisak osobe da je drugi zapravo ne primećuju. Da na nju ne obraćaju pažnju. Da ih ne zanima. Da su prema njoj ravnodušni. Da je ne razumeju i ne uvažavaju.
Netacno......
Usamljenost se ne odredjuje prema spoljasnjim znacima ...to je unutrasnji dozivljaj...USAMLJEN JE ONAJ KO SE OSECA USAMLJENIM..(U odnosu prema drugima...).
''Kuca je prazna ..zato sto je covek prazan''...Drugim recima ...usamljenost postaje bolno iskustvo,tesko stanje ...NE ONDA KADA NAM NEDOSTAJU DRUGI....VEC KAD NEDOSTAJEMO SAMI SEBI...(ALI U ODNOSU NA DRUGE....)
U takvom stanju ,javlja se zavisnost od opstenja ,ljudi se ''kace'' za druge...skrivaju se u stalnoj zauzetosti...samo da ne ostanu nasamo sa svojim mislima i osecanjima...
Citat:Usamljenost nije odnos drugih prema nama već nas prema drugima i prema sebi samima. Ko održi i razvije živo interesovanje za sebe i ljude oko sebe nikada se neće osećati usamljenim jer nikada to neće ni biti.
Netacno....
Usamljenost u odnosu prema drugima....samoca u odnosu prema samom sebi...(potrebno je razlikovati usamljenost prema drugima koja nastaje u trenucima kada nedostajemo sami sebi.....)
Cesto je osecaj usamljenosti povezan sa osecanjem sopstvene vrednosti,pa se dozivljava kao negativna crta licnosti...Nemati voljenog,prijatelja ili porodicu,-znaci pretrpeti neuspeh u ocima drustva...(mada je danas sve relativizovano....) i u sopstvenim ocima...
''Usamljen sam''...,zvuci kao ''nikome nisam potreban'',nista ne vredim,ne zasluzujem ljubav'',pri cemu to obicno nema veze sa realnoscu...
Ljudi koji pate od usamljenosti,cesto su sasvim privlacni i sposobni ...
''aJ''..da zavrsim sa Niceom...
''On veli...da je za razvoj coveka neophodno ''sedmostruko osecanje usamljenosti''...
A,ja da dodam........ Covek kad je sam sa sobom,moze da cuje svoju dusu,da nadje i shvati onog jedinog ,koji ga nikad nece napustiti-samogsebe...Onda lakse nadje i prijatelja...punom i celom dusom svojom...
''Aj''..malo da cutim....
Ljudi koji pate od usamljenosti,cesto su sasvim privlacni i sposobni ...
Viđao sam i primere suprotnog...da upravo ljudi koji su i privlačni i sposobni budu odbačeni od sveta,ne zato što su loši u duši,pre će biti neka vrsta ljubomore...
Pošto je ovde dosta toga rečeno,imam jedno pitanje..
Da li mislite da usamljenost može imati veze sa prokletstvom(da su zbog toga odbačeni) ili time što neko nije kršten,mislim u crkvi...
tagore ::lepo si ovo dodala na kraju ...slazem se....
..evo...nagrade za ovu misao...''si se ti Tagore,uplasio od necega...''?
Sad cu ti ja nesto...znas za usamljenost koju poznaju samo veliki ljudi...neki je ''iznesose do kraja...neki ne''...nazalost...
Pre svega svi veliki ljudi neminovno su se susretali i sukobljavali sa problemom usamljenosti...i njenim dubinama...
Ali,nisu svi bili toliko snazni da su je mogli uspesno podnositi...
Zasto ovako..?Svi,veliki genijalni umetnici su nadcovecanskim naporima pokusali da olaksaju i prebrode ova neminovna,ponekad preko potrebna stanja usamljenosti.,stanja...koja je za njih predstavljala sto puta vecu nesrecu i prokletstvo...mali broj njih je to uspevao...iz razloga pre svega njihove preosetljive,tananosti dusevne i sukobljavanja razlicitih slika iz nesvesnih delova licnosti, sa ovozemaljskim i svesnim sadrzajima psihe...
Recimo...dvojica'' uspesnih''...Dostojevski...u svom poslednjem romanu.. ''Braca Karamazovi''.....''izvajao likove Aljose i starca Zosime''...
Betoven...kada je iz dubine svoga ocajanja,svoje bolesne i usamljene licnosti*(V.J)...komponovao himnu namenjenu svim ljudima u svojim poslednjim delima,Devetoj simfoniji,i Misi solemnis...
A Nice ...Vajninger...i jos mnogi ..nikako...
''Covek je sam u svemiru ,u vecitoj ogromnoj samoci''...Vajninger(koji se ubio u 23....)
Citat:
Viđao sam i primere suprotnog...da upravo ljudi koji su i privlačni i sposobni budu odbačeni od sveta,ne zato što su loši u duši,pre će biti neka vrsta ljubomore... ...
Ovo pre ima veze sa neprihvatanjem i odbacivanjem..i toga ima jako puno,posebno kod lepih a inteligentnih zena,psihicki dominantnijih...
Usamljenost je stanje koje moze da ima veze ,naravno i sa ovim...ali to je daleko slozenija kategorija i povezana je sa mnostvom stvari...(dugacka je prica ...verovatno ce,ako bude interersovanja i pisanja ovde...o tome biti reci...)
Napisala sam da ljudi koji pate od usamljenosti cesto su privlacni ,sposobni...u smislu da nemaju nista vise nedostataka nego drugi..kao sto sto postoji i obrnuta zavisnost...da onaj ko ima lose misljenje o sebi...usamljeniji je od drugih..i on cak i ne pokazuje inicijativu za zblizavanjem sa nekim...jer bice strasno ako drugi shvate(''KAKAV SAM JA U STVARI''...i odbace me ,uvrede i ismevaju...)...
@Gfactory...
Citat:Da li mislite da usamljenost može imati veze sa prokletstvom(da su zbog toga odbačeni) ili time što neko nije kršten,mislim u crkvi...
Ja verujem da nešto od toga postoji....
Prokletstvo...o ovome treba da govore misticari,istoricari religije,filozofi,antropolozi...mada i parapsiholozi...
Usamljenost svakako da ima veze i sa tim''stanjem''..ali sada je pitanje da li i u sta sve verujemo...znaci..opet religija igra veliku ulogu..pa i vera i sujeverje..ali to je sada veoma siroko...
Da neko nije krsten ..ili je krsten u crkvi...moze imati veze,ali opet tu je porodica,vaspitanje,edukacija,obrazovanje...znaci skole... roditelji,socilozi ,pedagozi u kreiranju necijeg identiteta..pa,prema tome i u uticaju ''krstenja'' na necije stanje u datom momentu,...pa tako i na stanje usamljenosti....i ko zna sta sve jos ..veoma kompleksno i slozeno...
Licno, ne mislim da takav'' cin u zivotu pojedinaca '' moze imati, nekog veceg uticaja,ali da neka malena doza determiznizma postoji ..to da...tu ima mnostvo drugih stvari,pocev od decijih dozivljaja...
To,kako cemo se mi osecati u odnosu na druge,privremeno,ili trajno, ucestvuje bezbroj elemenata,mnostvo uzroka i izvora takvog stanja, pocev jos''dok se nalazimo u majcinoj utrobi''...pa nadalje...
A,inace usamljenost je najbitnija karakteristika danasnjeg savremenog zivota i tako reci nepremostiva karika u savremenom svetu. Ona nam svojim nametnutim,ubrzanim,konkurentskim tempom i nacinom zivota uteruje ne samo otudjenje od drugih nego,nam nudi i odstrel..nas samih od sebe kao ''kaznu'' za blagostanja i bogatstva koja sobom nosi tehnoloski i tehnicki napredak ...Mi se ''brzinom svetlosti''pripremamo za buducnost...a sadasnjost prolazi mimo nas ...jer mi se unapred pripremamo za buduca otkrica..pa onda se ''ucutkujemo ..u svojoj samoci...naravno i u usamljenosti,zbog neprekidne trke za''manipulacijama '' savremenog sveta...nama se nude ''pilule srece ''na sve starne(mediji..svih oblika...na pocetku...pa onda sve drugo...i sve za DVA MINUTA..)
Naravno,usamljenosti je bilo i te kako i ranije..ali danas to je ''obavezno stanje'',bez koga su nezamislivi savremeni tokovi...
A,sad šta bi se moglo reći recimo za osobu koja je mnogo godina bila u kontaktu sa bezbroj ljudskih duša(namerno sam ovako navela)jer da sam napisala ljudi osoba,neznam nebi bilo prikladno,danonoćno,šta bi se reklo kada konačno dođe tren da se povuče u jednu lepu usamljenost,naravno ne totalnu,već poželi da sebe nagradi tihom,sebi svojstvenom usamljenošću.
Hoće joj se tako eto baš hoće pola života je samo slušala,mnoštvo naroda,kukanje jadikovke itd.
I sada baš joj leglo da bude usamljena srećna je uživa,al je još uvek OK.
A krštena je i nepriznajem koliko god psihologa,parapsihologa,i ostalih umnih glava spomenuli da krštena ili nekrštena duša može da ima veze sa usamljenošću.
Još uvek tvrdim da svako ljudsko biće ima pravo da svoj život odvede svesno,u usamljenost,i posle duševnog odmora opet krene u svakodnevnu jurnjavu,kao normalan,svestan,odgovoran itd.
I eto tako uvek kada neko poželi da bude usamljen,neka to zadovoljstvo sebi priušti i neka nerazmišlja mnogo o tome kako će ga ko sagledati ili ga etiketirati,svako ljudsko biće bilo malo ili odraslo ima pravo da bude usamljeno.
Danka nam je svakako pomogla da nešto shvatimo.
)...
srećna je uživa,al je još uvek OK.
