|
|
|
Poslao: 12 Avg 2014 07:23
|
|
Sredina postoji, a to je da sve što čuješ pažljivo slušaš i ne primaš nužno kao istinu.
Takođe, ono što pričaš, pažljivo pričaj, ne znaš kako ko razmišlja i da li može upotrebiti protiv tebe.
|
|
|
Poslao: 12 Avg 2014 07:29
|
|
ThePhilosopher ::
Takođe, ono što pričaš, pažljivo pričaj, ne znaš kako ko razmišlja i da li može upotrebiti protiv tebe.
Sve što kažeš biće upotrebljeno protiv tebe. Otrcana fraza koju smo naučilii iz holivudskih filmova, ali ipak istinita.
|
|
|
Poslao: 12 Avg 2014 11:31
|
|
Jednu važnu stvar moraš da znaš. Veruješ nekome, zato što si ti to izabrala. Meni je trebalo mnogo godina da shvatim sledeće: ako sam ja dobra prema nekome, neće taj neko NUŽNO biti dobar prema meni. Obrati pažnju, nužno je vrlo važna reč u toj rečenici. Druga važna lekcija: ne veruj nikome, pa ni samoj sebi. Toliko puta sam izgovorila da neću nikada nešto da uradim, a uradila sam... Treća lekcija: ako se zatvoriš u sebe, nikada nećeš iskusiti život punim plućima, i uvek ćeš sprečavati nešto dobro da ti se desi iz straha da ti se nešto loše ne bi dogodilo. Možda je i bolje propatiti, jer uvek postoje one lepe uspomene koje imaš i čuvaš.
Verovala sam nekome najviše na svetu, a onda me je taj neko povredio najviše na svetu. Ali ja sam tom nekom oprostila jer sam opraštala i drugim, manje bitnim ljudima. Smatrala sam da treba dati priliku. Jesam li pogrešila? Ne znam. Volim da verujem da nisam. A vreme će pokazati.
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2014 13:01
|
|
Immortal^^ ::
Da li je (ne)verovanje ljudima dar ili prokletstvo?
Dar.
U današnje vreme, verovati ljudima je dar.
Nisu svi ljudi nadareni, te mislim da im je vrlo teško živeti u skepsi, strahu, nepoverenju.
Hoćemo li verovati ljudima zavisi od naših prethodnih iskustava stečenih kroz različite životne sitaucije.
Iskustvo se ne može steći ako nikada i nikom ne verujemo.
Ništa nas ne uči i ne usmerava kroz život kao lično iskustvo, ma koliko da je zabolelo.
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2014 13:29
|
|
Nema ništa gore od vjerovanja ljudima u današnjem vremenu. U vremenu u kojem je izgubljen pojam porodice, pravih vrijednosti.. Današnji čovijek samo hrli za uspijehom i slavom, većina gazeći sve pred sobom.Većini tako prođe život a ništa ne učine... Vjera je uzaludna, kada se sve manje provlači pojam duše,a sve više materijalnih vrijednosti. Izbjegavam da vjerujem ljudima, jer smatram da ću im poslužiti kao igračka do nekog njihovog cilja.
Ali sve to ne znači da ne vjerujem ljudima. Na žalost rođen sam tako da vjerujem i više nego što bi trebao. Samo imam i onu bolju stranu a to je da ne ponavljam greške, tako da ko jednom prokocka moje povjerenje, teško će ga dobiti nazad.
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2014 15:19
|
|
Bolje je verovati. Uvek je bolje verovati. Ja sam dosta puta bio prevaren od dragih ljudi. Neki su to uradili s namerom, neki nesvesno, ne shvatajuci koliko me je njihov postupak zaboleo. Kada bih, zbog tih ranijih razocarenja, dozvolio sebi da prestanem da verujem, time bih prevario samog sebe. Tako nekako.
Kako mogu ocekivati, i govoriti o iskrenom prijateljstvu, ako nisam u stanju da verujem, bezuslovno.
Kada bih prestao verovati zbog nekih osoba koje su izigrale to moje poverenje onda bih doziveo dupli poraz. Tako nekako.
|
|
