Zbunjena ....Rodila sam se ,pa valjda, kao jedna osoba...tako tvrdi nauka ,a i sve drugo...ide i pripoveda u tom pravcu...odrastanjem,sazrevanjem,postajem gomila...Kako gomila?.Lepo..primiris se i osluskujes sebe i cujes puno glasova...i to uglavnom poznatih...Ali guzva je toliko velika da je skoro nemoguce da od te silne gomile, cuti svoj..A,nuzno ga je cesto cuti..!
Ali,ocigledno se izgubio negde..u moru drugih ,zaboravila sam svoj glas..jer od drugih koji su navalentni moj je verovatno davno zaboravljen...
Uvek su nas ucili poslusnoscu..makar pojedine''Uradi ovo,kaze jedan'','' ne,ne smes to ,kaze drugi''....i tako u nedogled...
Gde je moj glas?.''.Ostao prigusen''Drugi su ga nadjacali''...
''Tako pocinje pricu cura''..zaleci se da ne zna kako da se oslobodi,gomile nepristojnog sveta u svom umu.......a,ja ,se odmah zapitah, zasto imam slabu orijentaciju u prostoru,i nisam li suvise zatvorena u svom ,pa spoljasnji ne primecujem,makar onoliko koliko treba....a treba ,jer zivimo u ''nekakvom'' drustvu,drustvu,ogrezlom u nemoralu,prostakluku,prljavstini i pandemijskoj zgadjenosti sopstvenim postojanjem....Pa,onda mu dodje bolje moj svet...ovaj spolja i ovako nema sta da ponudi...ali je bitno razabrati svoj glas,jer onda nema mesta ambivalenciji....ja ga naravno imam ,jer sam svu gomilu drugih gurnula u cosak,sa nadom da to isteram,napolje u pravom momentu...
Brine me ona.....(Moguce da je danas zaista bolje ,onima koji zive u svom svetu-psihoticari... jer je njihov verov.bolji,ako nista drugo,dekorisan je po njihovom ukusu...nego ovaj spolja,koji sto ga vise'kapiras'',sve te vise uvlaci u svoju ''crvljivu''koru )...
''Bilo bi dobro skloniti se skupa sa svojim zivotom ..gurnuti sebe u neki delic sveta'' ...znaci izolovati se, pojedinacno,ali ostati u mnostvu tog trulog zamesateljstva ...''Za druge biti prisutan,za sebe biti odsutan...ne izgubivsi nista od svoje prave sustine,pod uslovom da smo se prepoznali ,a,druge razjurili..Naravno ti drugi ,ne zele da odu...''treba ih pustiti da se izmedju sebe svadjaju'',ali je bitno pronaci svoj...(ti glasovi pripadaju onima koji su ziveli u nekom predhodnom vremenu..aaa..znaci to je stvar...njihova iskustva zbunjuju nas...
Ufffffffffff,al je ovo zamrseno!...Ti iz proslosti su nam natovarili svasta,uz put unistavajuci spontanost i nasu svest opterecenu prevelikom dozom pretpostavki...Potrebna je oluja..da se desi...u umu..nova plodonosna svest..i tek onda se mozda moze ziveti pobednickim zivotom(makar onako kako sam napred pisala...)...zivotom,koji nije samo duga linija ocaja .vec ples u svakom trenutku...pa je onda i smrt verovatno druga pesma...''Igrajuciiiiiiiii,ja odlazim''...
..jer onda,izmedju ostalog nikada nismo usamljeni!...a,usamljeni smo samo onda, ne kada nam nedostaju drugi,nego kada nedostajemo sami sebi...
|