|
Prvo - maltretiranje, bilo psihičko ili fizičko (ne daj Bože)!
Drugo - alkoholizam, kocka, droga....
Treće - neverstvo (ako je to neverstvo za jednu noć "možda" bih ga i progutala, ali ako je neko neveran samo radi lupanja recki, onda taj i ne zaslužuje da bude sa mnom). Ne dozvoljavam da me neko "pravi budalom" i najviše mrzim one muškarce koji započinju priču: "znaš mene moja žena ne razume, ona mene ne voli, mi samo živimo u braku radi dece..." i ostale gluposti. Ako bi saznala da moj muškarac tako priča .... grrrrr, tu bi bilo svašta!
Kada veza pukne svakako da ostaje gorčina i pitanje zašto je uloženo vreme izgubljeno. Ja mislim da vreme nikako nije izgubljeno - pa valjda je u toj vezi i bilo nešto lepo i dobro, kada je trajalo, bez obzira koliko! A, ako kažem da je čovek koji je bio sa mnom u vezi kreten, idiot, itd., pa kakva sam onda ja osoba kada sam mogla da budem u vezi sa takvim?
Sve je to mnogo zamršeno i komplikovano, kao i život, kada ga mi iskomplikujemo. Ako nekoga voliš, treba sa njim i da živiš i da se svaki dan trudiš da ti bude lepši, bolji, sa više ljubavi... a ne da se nerviraš zato što te je komšija pogledao popreko, ili ti je koleginica sa posla rekla kako ti je ružna frizura. Sve su to banalnosti na koje ne treba obraćati pažnju, jer ipak je ovaj život kratak da bi se trošio na takve gluposti!
Mnogo sam počela da filozofiram. Izvinte!
|
