|
Baš se pitam, kako dani prolazi, čemu sve ovo kada i nisi neki.
Stvarno mi tvoja sranja nisu potrebna. Ti si posebno, jednistveno, sebi svojstveno.... patetičan.
Realno, ti si posebna vrsta jadnika.
Osećam strah i nesigurnost. Mogu da je omirišem na tvojoj odeći i sviđa mi se. Patnja, bol... Miris crne ruže.
Trenutno mi ide bolje nego ikada, radim stvaram, uživam više nego ikada, tako da je vreme da nestaneš.
I nisu mi potrebne nikadakve fantazije, nikakva maštanja - bližim se svim svojim ciljevima, ogromnom brzinom, sigurno i bez problema. I bez tvoje pomoći. čisto da naglasim.
Realno, ti si moj ljubimac i bio si moj sluga, svo ovo vreme. I dalje ćeš biti, jer, bolju u životu nećeš naići.
Ako ostaneš slep, nepokretan, posle onoga što te čeka, briga me. U tom slučaju ćeš dobiti šta si zaslužio.
Karma je kučka prema onima koji su kučke prema njoj. U prevodu, sve najgore bi trebalo da ti se dešava, bar u sledećih 15 godina.
I umiraćeš i nestajaćeš, i završićeš u nekom ćumezu, sa nekim š-poslom, sa nekom š-ženom i š-decom bez ambicija... bez ljubavi... bez para... bez ičega.
Osećam tvoj ego danas, bolje bi mu bilo da nestane. Bolje bi mu bilo da nestane, da ga ja ne dohvatim. Ne kvari mi raspoloženje, jer mi je baš danas SVEJEDNO.
Inače, samo da ti kažem, čisto da znaš - nisi jedini k***c u moru. Realno.
Ima i boljih i lepših i lakših za obradu. Em si težak, em nisi vredan muke.
Kada bolje pogledam, svejedno mi je da li si živ ili mrtav.
Imam pametnija posla nego da se bakćem sa tobom.
I po tome se vidi koliko mi je svejedno...
Kako god... Life goes on...
|
