Zimsko jutro,još po koja pahulja ostavlja svoju belinu
na tužnim borovim granama.
Pogled kroz prozor,i trava se još uvek zeleni,nikada
kao ove zime.
I slušam Raleta kako izgovara reči davno napisane pesme.
"Rastao je bez oca, usamljenost ga je naterala da naglas čita što više - samo da rastera tišinu oko sebe. Seoskim psima je govorio Hamleta. Postao je legenda Skadarlije, tri decenije je recitovao desetak hiljada stihova koliko ih je znao napamet. A onda je odjednom zaćutao"
Godine,i mladost su prošli,a ostalo je sećanje na njegovo divno izgovaranje reči,pesnika.
Na kraju kaže:
- Želja mi je da svoju profesionalnu novinarsku karijeru završim kao direktor zoo-radija Beogradskog zoološkog vrta. Maštam da se obratim životinjama sa: dragi slušaoci...
Još te 1967. godine Rale je preko Doma omladine otvorio sebi velika vrata popularnosti. Recitovao je 24 časa bez prekida, pred punom salom. Imao je tada samo 22 godine, i mislio da je najveći i najluđi na svetu.
- Počelo je, u stvari, začikavanjem, kada sam društvu u Studenskom gradu tvrdio da mogu ceo dan i celu noć da recitujem, a da ne ponovim pesmu. Da ću sve govoriti iz glave. Tvrdili su da ne mogu. Ja sam tvrdio da mogu. I dogovorimo se: to ćemo da izvedemo u Domu omladine. Tako je i bilo. Ja počnem da recitujem, kad ono dođe televizija, novinari, napravi se gužva... I tako počne moja karijera rapsoda. Zato sam se recitovanju odužio sa dve knjige. Prva je "Knjiga o recitovanju", a druga "Govor pesme".
