Zabluda

Zabluda

offline
  • Pridružio: 04 Jan 2005
  • Poruke: 89
  • Gde živiš: Beograd

Срео сам те једног дана када сам мислио да никад никог нећу срести. Стајала си као да неког чекаш. Да, чекала си мене. Ја сам био тај који ти је био у мислима. Мисло сам да ти напишем песму, али не знам ја са речима. Све је било савршено и знао сам да ту нешто не ваља. Могуће је да се сретну двоје људи који одлично одговарају једно другом, али колика је вероватноћа да се тако нешто деси. Углавном је то заблуда. Знао сам да је то заблуда. Уживао сам у њој док је трајало. Драго ми је било да сам то урадио. Како је лепо кад знаш да имаш неког коме можеш да се вратиш, коме можеш све да кажеш. Постала си део мог живота, један велики део. Можда и превелики део, пошто ја свој део нисам имао. Још увек га немам, али се надам да ћу га пронаћи. Како је лепо смејати се себи кад све прође, кад схватиш да је то опет била једна велика заблуда. Можда је читав мој живот заблуда. Биће да је тако. Ми смо ти који кроје своје животе, а ја увек у рукама држао искривљену иглу истине. Тако сам научио, ваљда тако више волим.
Плашио сам се да ће доћи дан када ћемо почети да се не разумемо. Припремао се за њега и чекао га. И то је била заблуда. Још увек се одлично разумемо. Једино не разумем зашто ми ниси рекла да имаш дечка. То никад нећу разумети. Зар је толико страшно имати дечка. Кад ја имам девојку свима причам о њој. А ти ћутиш. И даље ћутиш. Нема везе, наставићемо да се разумемо у свему, само не у ономе што је између нас. Можда је тако и боље.

Зашто сам онда тужан кад се ништа није променило. Само више нема заблуде. Можда је то оно што ми недостаје.

Заблудо, ех заблудо,
у глави си мојој створена,
на срцу си мом сазрела,
тело си ми окупила,
да би ми на крају фалила.

И даље се савршено разумемо. Да ли је то љубав, не знам. Можда ћемо сазнати једног дана.

Да, да, бојимо се. Осећам то, те предивне године страха. Свако иде својим безбедним путем, па се заједно провлачимо кроз тунеле страха. Једном ћемо изаћи на површину, осећам то. Сваким даном сам све више сигуран у то, иако немам разлога.

Мрзим. Цео свет мрзим, мрзим себе. Само тебе волим. Да ли је то могуће? Не, не, никако, али зашто да не живим у илузији. Ионако је цео мој свет илузија, илузија снова. Само је проблем што не знам шта је илузија. Да ли то што тебе волим или то што мрзим цео свет. Бојим се да откријем истину, ех моја илузијо.

Napisano: 02 Okt 2010 23:41

kao da sam ja pisala....

Dopuna: 02 Okt 2010 23:42

Недостајеш ми. Не волим када емоције испливају на површину. Цео живот их успешно скривам, али дођу тренуци када се не дају скрити. У тим тренуцима сам ја заиста ја. И зашто се тада увек тебе сетим. Да ли то значи да ја не могу бити ја без ти да будеш ту.

Али нема везе, проћиће то и ја ћу опет постати не ја. Или можда никада и нисам био ја. Можда смо увек били ми. Да, то је то. Ми овде, увек, свугде, разлика не постоји. Као што неко рече, "крећуће стајање", то смо ми, само још увек тога нисмо свесни. Према томе, не можеш ми ни недостајати. Још једна заблуда. Идемо даље ветровима љубави, ношени страстима наших осмеха, на путу према бесконачности илузије.............

Ја и ти никада нећемо успети оно што желимо, а желимо оно о чему сањамо. Можда ово и није свет за наше успехе.

Коначно схватисмо да то нису наши снови. Добро јутро, нови сан почиње.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1348 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 3 sakrivenih i 1319 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksandarbl, Alibaba1981, Bane san, Boris BM, djboj, Dorcolac, draganca, ds69, Fabius, ILGromovnik, Istman, jackreacher011011, janbo, Joja2, kraJo, Krusarac, raketaš, S2M, sasakrajina, sevenino, shaja1, Srky Boy, suton, t84dar, Vlada1389, vladulns