|
Nesto mi je bas tesko ovih dana... zivot mi se (emotivno) skroz okrenuo, napatio sam se onako poprilicno...
Sad, evo upravo sad, pade mi na pamet kako bi bilo lepo da pocnem da uzivam, da usmeravam svoju energiju i slobodno vreme u neke, sada sasvim obicne stvari iz svakodnevnice....
Dosta je stvarno bilo prenemaganja, razocarenja (ah.. koliko ce ih jos biti, ne smem ni da posmislim, ali bar.. ) tugovanja, praznog rada...
Organizacija je strashna stvar 
Sto se tice, ucenja, radne navike... to je ok, nista extra, ali nemam problema....
Meni je problem tzv 'rasplinjavanje' na mnogo strana sam bre, i mnogo dajem sebe drugima.
hocu malo da mislim na sebe... bar malo, malkice da uzviam u egu. Zelim da me ispuni taj osecaj sebicnosti, bar onako malkice.
Evo... uzecu (lele sta je ovo pisem... ko me natera... ) uzecu recimo da praznim hard, pa da gledam stare slike, kad sam bio beba, pa recimo... da skupljam lepe slike s neta, da se posvetim secanju (prelistavanju) literature moje lepe nauke... i tako, gledam nesto lepo...
i obavezno pisem unapred sta radim.. evo pokusacu... valjda cu uspeti..
ko li je ovo procitao, ... verovatno je hteo da mi kaze...
Carpe Diem sinko... eh... 
|
