|
Iako je danas bio suncan lep itd dan, ne mogu se izboriti s osecajem da dolazi sivilo. Hm, svakog novembra isto. U meni se javlja osecaj monotonije kroz koji se provlaci neka tuga. A ne daj boze da se prisetim mirisa i zvukova leta, tople noci ili kristalnog julskog jutra.... tada pocinje depresija u najavi. Ne znam, trudim se da se otrgnem osecaju hladnoce oko sebe, ali on me sve vise uvlaci i vuce da zapadam u neka cudna raspolozenja. I sve deluje tako nebitno po uzasnom danu. Mozda samo ja nisam u stanju da gledam pozitivno, ili vreme stvarno ume da utice na coveka. I dok pokusavam da svoj uma zaokupim svakodnevnim beznacajnim obavezama, ostaje ukus neceg sto mi nedostaje. Fali neka bitna stavka zbog koje cesto uhvatim sebe kako morbidisem okolo. Mozda je sreca ,a mozda i ne pa vreme tako brzo leti pored mene. Uskoro ce Nova godina i praznici, eh svetla tacka u ovo sivoj sadasnjosti....
|
