|
Kao da znam taj osecaj
kada ti vreme u nepovrat krene,
kad javi se to secanje
na jednu zimu i neke snegove…
kao da svet polako nestaje
dok hladne ruke brisu godine,
ledi se dah dok trazim tragove,
jos uvek cujem one glasove
sto nocu bude me,
imenom zovu me,
kazu da odlazis,
a meni ostaje…
samo bol i strah
da prekriju me k’o snegovi,
jos uvek osecam ledeni dah
il’ je to samo vetar severni…
i ako znam da vreme leci sve
ponekad obidjem nase parkove
pozelim tada da pojavis se
i da ozivis sve zimske duhove...
Dopuna: 08 Dec 2006 10:47
Celoga je dana sneg lagano pado
kao s voćki cvet.
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne
kao leptir lak,
i nekome htela reći reči nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
I sutona celog sneg je tiho pado,
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado;
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji sleće
pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doći neće
neko koga čekaš, a spušta se mrak.
|
