|
Poslao: 31 Avg 2009 21:48
|
offline
- tagore
- Građanin
- Pridružio: 01 Sep 2007
- Poruke: 292
|
"poetski zagrljaj je kao telesni , dok traje zaklanja sveki pogled na bedu sveta.....
ah taj Breton....
odista koliko lepote u recima....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2009 21:59
|
|
Gosn.profesore,izvinte al moram imate lapsus u pisanju,ajd što mi grešimo ,popravi se tagore  
a ko bi ga znao možda tako i treba
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Avg 2009 22:40
|
|
tagore ::"poetski zagrljaj je kao telesni , dok traje zaklanja sveki pogled na bedu sveta.....
ah taj Breton....
odista koliko lepote u recima......
Sta da se radi kada je za vecinu umetnika siva i surova svakodnevnica mucno i mukotrpno opterecenje, u kojoj se vecina njih ne snalazi najbolje..Oni se prihvataju'' teskog i izazovnog ''cina pisanja,jer u jednom trenutku svog zivota osecaju da ih pesma uzima'' pod svoje'' i da se na taj nacin oslobadjaju njenog pritiska,a udovoljavaju dusi svojoj ranjenoj... Tako postaju njeni tvoritelji...
Vecne nepoznanice covekove zivot i smrt,pesnika ostavljaju za razliku od naucnika i filozofa mozda najduze u nedoumici trazenja,kao i otvorenosti neprekidnog stvaranja...Pesnici koji su dugo ziveli,recimo Gete,imali su prednost nad onima, ciji je zivot kratko trajao,jer su se u svojoj otvorenosti prema tajnovitosti i raskosi zivota mogli menjati...
Onim drugima,ostalo je da se prema ''carima,lepotama i zanosima''zivota odluce-ili da sve odbace,pakleni zivot i njegovu bedu kao iluziju i varku bez mnogo smisla,ili da o zivotu prosudjuju kao da su vec bili ''sa one strane''..otkrivajuci da je i smrt zivot...
Licno bih volela da takvi zagrljaji ''traju vecno''...
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2009 11:13
|
|
lepo zapazanje...
pesnik je samo medij koji kroz sebe pusta slike kolektivno nesvesnog i oblikuje svoju imaginarnost u celinu koju zovemo pesma...
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2009 22:19
|
|
Poetski zagrljaj nije kao telesni jer kad je telesni već je ograničen i traje i prestane, a poetski nas moze iznova i iznova obuzimati....i...
Evo nešto iz knjige Blago Cara Radovana:
Nauka vidi sve u evoluciji, pesnik u večnosti..
Za nauku je čovek deo sveta, za pesnika je svet deo čoveka.
Nauka meri duhom koji je ograničen, a pesnik dušom kojoj se ne znaju granice,i koji je u vezi s dušom stvari...
Zato jedini koji tumači to je pesnik koji svemu traži krajnji smisao, i koji oseća dogadjaje oko sebe u njenom bar jednom, mozda jedinom odnosu, u odnosu prema čoveku.
Zato je pesnik od svih smatran najblizim božansnstvu..
|
|
|
|
).....
