evo i ja sam se vratila,za godine starija,za nijansu pametni

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Savršeni očaj,koji često pomešam sa blaženstvom,me okružuje i davi...Kakav me samo greh okružuje!! Ti prosti heretici,čiji je ustaljeni naziv bogovi,ili bog ili kako god ih ko doživljava,šta oni znaju o tebi? Ni približno onome šta ja osećam! U svakome vidim tvoje lice,a miris tvoje kože,tako sada miriše moje srce,jer tu živiš,ili si barem živeo... Ponekad pobegnem od tebe,ali ti se uporno vraćam,kao mazohista svome gospodaru. Moja kazna i spas,jer samo za tebe znam,samo za tebe postojim. Vrtlog strasti koje se nikada nisu dogodile. S kojim pravom vidiš moju dušu??

Bezbroj pogrešnih puteva,a nijedan pravi. Bezbroj pravih načina a nijedan ostvariv. Kako si samo potreban mome srcu,ali savest mi ne da da te dotaknem. Znam da si daleko, i da te možda nikada neću videti,ali živiš u mom srcu, i to je sve što imam. Ali to nije dovoljno. Moja opsesija i iluzija. Moja droga. I zbog tebe svoj očaj i bol uzvišavam o obožavam. Možda zato što je to jedino što imam od tebe? A kada se vratim u realnost,svoje fantazije zaključam u Pandorinu kutiju,jer nanose bol,vratim se istraživanju sebe,svome božanstvu. A moje božanstvo nije neki ustaljeni bradonja u oblacima,i nije mi potrebna kojekakva građevina da priđem svom bogu. Ne,to nije dovoljno da zadovolji moja očekivanja. Moj bog,moje vlasništvo,misterija,tajna,koji me vodi,uzvišava i ruši, prijatelj,vođa,to sam ustvari samo ja. Ali moj bog me je izdao i naneo mi bol! Drži me u tami i ne da mi da dišem. Moj ideal,kome dadoh sve, mi je naneo bol-doveo me je tebi. I nekad se učini kao da spava,pa se iskradem u svoje snove,gde te posesivno čuvam i obožavam. Ali kada se probudi,kazni me i nanese mi bol,bol u kome uživam,bol koji obožavam,samo zato što me čini živom,jer sve oko mene deluje mrtvo,volim ga zato žto čuva ravnotežu u meni,jer se čini da stojim na ivici ludila.

Niko mi nije potreban sve dok imam svog malog boga koji me čuva i brani,gospodar od koga ne želim da pobegnem,jer bez njega ne postojim. U savršenoj ravnoteži živimo i vladamo moj bog i ja,u svom izmišljenom carstvu,i niko nam nije potreban. Ali desi se katkad da neko kao ti uđe u naš svet i sruši naše carstvo,i svaki put se čini kao prvi put,svaki put je gori nego prethodni,svaki put boli! A boli više nego bilo šta drugo jer to nije bol od mog boga,već od nekoga koga volim. Da,moj bog mi dozvoljava ljubav prema drugima,iako je to najčešće bolesna ljubav,opsesija,i ne pokušava da mi zabrani,ali me zato strogo kažnjava zvog toga. Tako me vraća na zemlju. Da,ja volim mog boga,pomaže mi da otkrijem sebe,iako mi se čini da nema smisla,jer što dublje zalazim,naletim više tuge i bola i više se plašim.

Nikada ne dozvoli da ovo uđe tvoje srce, jer to je samo u mojoj glavi.