inspired by blog by cvelle

inspired by blog by cvelle

offline
  • Pridružio: 19 Jun 2005
  • Poruke: 2673
  • Gde živiš: u pokretu...

na temu gladnog starca na ulici....

post napravljen Fri, Dec. 26th, 2003:

koliko je raspadnutih ljudi oko nas. duše željne ljubavi, smeha, topline, dodira, istinske bliskosti. duše vape za ljubavlju, a svi se pravimo kako smo veliki, kako smo neko i nešto, kako smo pravi. toliko pustoši u životima da se ježim od strave. toliko bola, neizrečenog, nepreživljenog, nepriznatog....takav bol donosi bolesti, to je jasno kao dan.......
često nasred ulice zaplačem. vidim psa ostavljenog na ulici, prestravljenog, napola gladnog ko zna već koliko dugo. zagledam mu se u prelepe oči, kakve imaju svi psi jer su veličanstvene duše, i samo mi suze buknu u očima. vidim baku koja se smrzava čučeći pored ulaza u neku fancy radnju i prodaje napola uvelo cveće. znam da ne prosi jer neće da radi. ona i ne prosi, već ponizno traži pomoć, bez mnogo nade da će je dobiti. srce mi vrišti svaki put kad je vidim. svaki put joj tutnem pare u ruku i kazem, neka cveca, drugi put cu....
kad i kako smo kao vrsta došli do toga da se stidimo svoje želje i potrebe za ljubavlju? kad nas je neko tako i toliko zavrnuo i rekao nam da je tako bolje i da treba da jurimo za štampanim papirima ili nekim vrednim kamenjem i drugim glupim statusnim simbolima, samo da u srcu napravimo još veću rupu i pustinju? dobro smo skrseni.......

@ ljubicasta, ostao sam bez teksta, ovo je prava i gola istina...

ljubicasta ::kad i kako smo kao vrsta došli do toga da se stidimo svoje želje i potrebe za ljubavlju?
Onog trenutka kada su oni, od kojih smo trazili malo ljubavi, prema nama poceli da se ponasaju kao da trazimo nesto sto se ne sme, nesto sto nije normalno, kada su poceli da nas gledaju kao da smo nenormalni, ludi...
Onog trenutka kad su poceli da nas povredjuju, kao za kaznu, sto trazimo ljubav. Kada su nam napravili prvu rupu u srcu... drugu... trecu...
Onog trenutka kad su pokusali da nam prodaju obmanu da ljubav nije najbitnija, vec da su bitne stvari u zivotu novac, i to kako izgledas.

Nisu uspeli da nas uvere u to, ali su uspeli da nam uteraju strah u srce, jer se zapitasmo kakva su to bica oko nas....
Bojimo se da su svi takvi...

Cak i kada hocemo nesto dobro da uradimo, optuze nas, i proglase nenormalnim...

U takvoj sredini smo poceli da se stidimo sebe, i nase ljubavi... i onoga sto jesmo...
Jer... ono sto je nenormalno - proglaseno je za normalno...

Place mi se... a nemam vise cime da placem...

@Peca
Bravo, odavno me neko nije tako odusevio nekim post-om. Znaci svaka rec je na svom mestu ...i nazalost sve je istina Sad. Posle ovog tvog posta suvisno je bilo sta dodavati.

ma nisam ja nista inspirisao srece se to na ulici svaki dan, nazalost Crying or Very sad

kad zbog pritiska, sto kaze peca, prestajemo da ljubimo bliznjeg svoga kao i sebe.

@Peca
ugalj i dijamant. Very Happy

http://www.lupiga.com/kolumna/kolumna.php?id=4580
na ovu temu

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 633 korisnika na forumu :: 37 registrovanih, 4 sakrivenih i 592 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., Atomski čoban, awathorn, Bogoslov, bojank, Boris90, cenejac111, Cirkon, constantin70, darkangel, Djokislav, Filip Marinković, goranmarinkovic81, goxin, HrcAk47, indja, Insan, Koca Popovic, krkalon, kybonacci, manda87, Marko Marković, MB120mm, mercedesamg, Mercury, Mixelotti, NoOneEver Dreams, sabros, sakota79, Sirius, Toni, Toper, Trpe Grozni, vlvl, Wisdomseeker, wolf431