|
Kad ne bi bilo muskih igara... onda bi bilo zenskih, i obrnuto... ljudi su tako jednostavna bica, a tako sve vole da zakomplikuju. Cak i kada bi se naslo dvoje koji ne igraju te "igre", ubrzo bi i oni poceli da se igraju. Zasto? Jednostavno, svako trazi malo uzbudjenja, necega sto ubija rutinu, zato ljudi u svojim vezama prave gluposti, (ne)svesno testiraju sebe, partnera...
Ne volim proracunate muskarce, ne volim te prave "igrace", jer je njih najteze prepoznati, uvek stave neku masku dobrog momka iz kraja, kad ono ispadose gori i od onih o kojima sam do tada mislila najgore.
Sto se mene tice - nikad ne bih smarala decka da ide sa mnom u soping, niti bih mu zamerala sto gleda sport, a meni ne da da gledam seriju (iz prostog razloga sto ih ne pratim), ne bih ga zvala deset puta dnevno da ga proverim (jer, ako bih se vec odlucila da budem s njim, to bi bilo zato sto imam maksimalno poverenje). Ne bih mu zabranila da ima svoje ortake i da sa njima luduje koliko zeli, ali za ortakinje khm, khm... cemu to pored mene zive... 
|
), ne bi bio problem da se gledaju "ženske" serije (koje iz godine u godinu sve više muškarci prate), ne bi bilo velikih troškova za benzin/hranu, ne bi bilo potrebno da vas partnerka zove 2x dnevno da proveri gde ste i šta radite, ne bi bilo potrebno da partnerka brine o tome da li ćete se vratiti pijani kući, ne bi bi brinule ženske o tome što moraju da traže pare za nove krpice...
