|
I tako je svanula Nedelja. Nedelju sam zamrzeo davno kada su ljudi skontali da mogu da me dave oko računara zato što ja Nedeljom ništa ne radim (pre sam igrao D&D Nedeljom ali sada ni to ne radim). Nakon nekog vremena sam se pomirio da ljudi prosto nemaju koga da zvou za to ili šta već pa sam počeo da se nadam da ću nailaziti na zanimljive prepreke i probleme kada su računari u pitanju. Reklo bi se da sam sebe našao u svemu tome što je plus valjda iako se trenutno time ne bavim ozbiljno već onako "kako mi dune". Svejedno biće para tako da je plus u očima drugih kojima su samo pare na umu non-stop i ti smarači će me manje smarati sitnicama.
Baš gledam svoje blog tekstove od pre. Nisam se mnogo promenio ako smem da primetim (osim evidentne činjenice da sam "poboljšao" pisanje i govor) mada moram da priznam da sam dozvolio da me proguta svakodnevnica. Nakon napuštanja faksa je sve krenulo na dole i evo do pre 2 nedelje ni sam ne znam gde je svo to vreme nestalo. Šta sam uradio? Blah ko će ga znati. Skontao sam mnoge stvari ali sam ta saznanja primenjivao svaki dan i sada ne mogu tek tako da "uperim prstom" u nešto konkretno. Doživeo sam da me vuče za nos jedna devojka koja je ispala &%#$&#%%&$" na kraju, proveo sam mnogoooo vremena u laboratoriji za ispitivanje krvi (kao neku intoleranciju na glukozu su otkrili a igrom slučaja moje telo ne trpi istu baš dobro), prestao sam da treniram, napustio sam faks, prijavio sam se za vojsku... Uh bilo je još nečega ali se ne sećam više :-\ . Ne sećam se tačno ali recimo da je bilo zanimljivo. Ono što sada ostaje jeste jedna RUPETINA zato što se ne sećam mnogo toga iz te godine i sve što sam dobio su saznanja. Nemojte me pogrešno razumeti, ja obožavam nova saznanja i prodao bih bubrege za ista ali opet mi nije jasno zašto i kako se sve to desilo. Jedino što mi na pamet pada jeste da sam upao u vrtlog koji zovemo "svakodnevnica" iliti "Kuća-Pos`o, Pos`o-Kuća". Nateralo me je da razmislim o svemu tome i to na svesnom nivou (ja i dalje stojim iz tvrdnje da se kod mene dobar deo razmišljanja obavlja podsvesno što je dobro zato što ne smaram "svesnog" sebe tokom dana). Znate li šta sam uspeo da skontam tim razmišljanjem? Ništa! Prazno, empty, njet, nada, promaja. Nema ničega što bi mog`o da povežem sa prošlogodišnjim događajima. Lako je da se setim situacija ali da se setim šta sam naučio konkretno iz istih je teško. Pomislio sam da ne doživljavam neki je*eni nervni slom ali onda opet kontam da sam daleko ja od toga. I onda sam seo za komp...
... i rekao: "LolZ, crapfuckshit". Gledam sebe i kontam da ja radim u dwm-u i terminalu, da nemam više neurednu sobu, da sedim pravo ispred kompa, da treba da se vidim sa svojom devojkom uskoro, da treba da upišem višu ako mi se posreći i da za 2 dana treba da idem na časove iz matematike, da treba da u Utorak idem u "Crveni Krst" da me uče kako da previjam polomljene... Pored toga kontam da mi u ćošku sobe stoje udžbenici za neuropsihijatriju i neke knjige na Engleskom koje čitam ne bi li poboljšao svoj Engleski, da mi na polici stoji više parfema nego Reksona (lolz), da imam uredan sto, da mi je orman složen, da se ne družim sa ljudima koji me smaraju, da na mojoj bučici nema prašine... Fak bre, oteli su me vanzemaljci valjda pa mi isprali mozak. Ja kontam da imamo prekide kada se napijemo kao dupeta ali ovo je strava. Blah, zapalio sam jednu cigaru (da, zapalim povremeno Laki 100's) i skontao da mi prija dim tog sra*eta u tom momentu a pored toga sam "sklopio kockice" i skontao zašto sam celu prošlu godinu protraćio (svesno). Izgleda da sam sebe debelo potcenio te (sada davne) 2008 kada sam napustio faks. Je*ale vas kulonove teorije da vas je*ale, pa to sam mogao da naučim za tren oka da sam pročitao par poglavlja i uradio par zadataka ali neeeeeeeeee... Morao sam da sve ovo naučim na najgori mogući način: na svojoj koži. Činjenica je da je sve tada krenulo na dole. Ah bio je i red zato što je, astrološki gledano, 2008 godina bila fenomenalna za strelčeve. Marfijevi Zakoni kažu da ne može 2 godine da ti bude uber dobro ;>
Ok, vanzemaljci su me oteli, promenili i sada sam ok. Šta se još promenilo? Pa primećujem da nije ništa mnogo bar ne u mom okruženju. I dalje se zamlaćujemo pitanjima da li da nešto uradimo, pijemo redovno, drogiramo se i sl. Šalu na stranu, vidim da nema mnogo promena. Ili sam ja suviše ushićen zato što imam nova saznanja ili je mnoge ljude progutala svakodnevnica i mnoge mrzi da se aktiviraju oko nečega pa sada mlate praznu slamu međusobnim druženjem. Kontam ja da su drugari naj naj za neke ljude ali brate mili to ubija kada ništa ne radite. Znao sam lika koji me je zvao svaki drugi dan, svaki dan me nešto pitao preko IM protokola, dolazio svake 2. večeri sve dok nisam popi*deo. Pa dokle majku mu, kako ti ne dojadi? Oterao me je zato što nije kontao da mene ubija u pojam viđanje i svakodnevni kontakt sa jednom te istom osobom sa kojom mi i nije nešto posebno dobro. No dobro to je smaranje. Šta još ima...? Hm, pa ne mogu da se setim. Malo me i sada mrzi da pišem dalje 
Malo mi je smor zato što je ovaj blog tekst tako običan ali nekako mi sve deluje suviše ispravno. Zapravo sve mi se više čini da izlazim iz tinejdžerske faze a pored toga sam totalno spreman da zagrizem 2 velika zalogaja sada (od moguća 3 :-\). Valjda sam želeo da ovo podelim sa svima vama koji su čitali ovaj blog od kreiranja prvog teksta iz serije "kako misli tinejdžer". Kontam da je ovo kraj pa sam želeo da napišem ovaj (kilometarski kao po običaju) tekst 
|
