|
Poslao: 29 Okt 2007 21:51
|
|
Oh, well... nažalost, nemam ništa konstruktivno da dodam; te ću se složiti i sa korisnicima leonard i diamond73. 
Dobar tekst, kindergirl. 
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2007 00:47
|
|
Mnooooogooooo je vazan.
Mada je bolje da ga nema nego da ti posle sexa od 20 min devojka pokloni zeku.
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2007 02:38
|
|
Pitanje je koliko je vazan sex u ljubavi. Dakle, ljubav se podrazumeva, ona je, kao sto bi logicari rekla, potreban uslov (ali mozda ne i dovoljan za dobru ljubavnu vezu i opstanak veze). Mnogo ste bre mladi, vecina vas, a mislite da sve znate, tipicno za mladost. Ja ovako matora ne umem da odgovorim na ovo pitanje. Ne znam, malo ljubavi ima u zivotu, bar sam je ja malo dozivela, ako sam uopste od muskaraca. Pa najiskrenije kazem, ne znam. Mogu samo da odgovorim hipoteticki na ovo pitanje. A verujem i vecina vas odgovara tako. I obrnuto se isto moze pitati, sto su neki i vec i ucinili - koliko je vazna ljubav u sexu? I opet se ljubav podrazumeva u pitanju, a upravo je ljubavi najmanje u svetu. Jer ljubav je sposobnost da se voli, da se daje i ne trazi zauzvrat. A romanticna ljubav, ljubav izmedju seksualno zainteresovanih partnera je uglavnom sebicna, egocentricna, narcisoidna. Svak bi da dobije od onog drugog, i to ako je moguce podjednako ili cak vise od onog sto sam daje ili je spreman da pruzi.
Dakle, pitanje uopste nije naivno. Mnogo tesko pitanje. Jedno od najtezih. Jedini leonard ovde daje odgovore koji lice na to da je upoznao ljubav i da joj stremi.
Izvinte na smetnji, ali mnogo me nervira kad se ozbiljne teme banalizuju.
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2007 06:55
|
|
Lično, verujem da je (kao što KaBoom i reče ranije) stepen poznavanja partnera ipak veći kad već urade 'ono', vode ljubav, imaju seksualni odnos; nazovite ga kako god hoćete...
I tu mnoge stvari 'izlaze na videlo', zar ne? Ipak čovek zapravo uvek emituje/odaje odredjene znake, nagoveštaje unutrašnjeg zbivanja podsvesno... mada i to ume da prevari - da se razumemo.
Niko nije uvek čitljiv, predvidljiv; kakav god da je!
Ali, opet sasvim lično, ne mogu baš da zamislim seks bez odredjenog vezivanja (pokušavam udovoljiti svima, a možda je bilo bolje da sam rekao - seks bez emocija, tj. osećanja ljubavi je nešto u šta se ne bih upuštao)... Šta ću, takav sam...
I to bi trebalo da, sad, malo više potkrepi moje komentare u ovoj temi, da ih za svaki slučaj još jednom utvrdi u onom obliku u kojem postoje negde u mojoj glavi; da se ne protumače... prosto - drugačije.
Dakle, ljubav podrazumevam čim počnem da redjam slova ovde...
No, rećiću još nešto - vrlo je moguće funkcionisati bez seksa; šta ako je jedan od partnera onemogućen u bilo kom/svakom svom pokušaju da vodi ljubav sa vama? Ne bih mogao, nikad, da opravdam svoju glupost kada bih, u nekom pokušaju 'pražnjenja', imao odnos sa nekim drugim, i tada... Mene prekršeni moralni princip ubija, te zato ne zavaravam sebe i ne verujem da je bilo koje opravdanje načinjeno iz gluposti i hira dovoljno dobro... ali sve ovo je istina samo kada se radi o meni; umem drugima da olako oprostim i nikad ne zlopamtim grešku, bila ona namerna ili slučajna.
Ali, ponavljam, sam od sebe pobeći ne mogu... I zato živim u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima (a one su često skromne i ispravne; koliko god pretenciozno zvučala ova malopredjašnja rečenica - nisam glup pa da ne razumem, samo imam potrebu da budem dobar. Ponekad se i sam pitam zašto je to tako, jer imam, svakako, par razloga da 'zabušavam' i 'gledam' samo sebe... al' mi je drago što sam baš ovakav, darovit a neostvaren...).
Pa i da je sve u redu sa partnerom, opet se može bez seksa... ako je to jedini ili dominantni razlog zašto je dvoje ljudi zajedno, onda je tu malo dodirnutih, a kamoli dodirnih tačaka (mada se ovo drugo i može nekako poklopiti)... Onu primitivniju potrebu, nagon za seksom, je lako trenutno prevazići, ali teško trajno 'baciti u drugi plan'.
Eto, mislim da bi se dvoje trebalo što bolje upoznati (a to se, uostalom, postiže i seksom), jer bitisanje iskreno zaljubljenih nekako i teži ka tome; mnogo je biše dobrih stvari koje možeš ponuditi ili izbeći kod osobe koja ti znači onoliko koliko i ostatak sveta, onda kada je dobro znaš; i kad odolevaš monotoniji zbog sve manje stvari za otkriti u nekome...
Ljubav je bezmalo umetnost... ona koja nadmašuje sve ostale.
I njena čarolija je prokleto retka; i to je ono što je najbolje kod nje...
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2007 10:48
|
|
Sorelag ::Pitanje je koliko je vazan sex u ljubavi. Dakle, ljubav se podrazumeva, ona je, kao sto bi logicari rekla, potreban uslov (ali mozda ne i dovoljan za dobru ljubavnu vezu i opstanak veze). Mnogo ste bre mladi, vecina vas, a mislite da sve znate, tipicno za mladost. Ja ovako matora ne umem da odgovorim na ovo pitanje. Ne znam, malo ljubavi ima u zivotu, bar sam je ja malo dozivela, ako sam uopste od muskaraca. Pa najiskrenije kazem, ne znam. Mogu samo da odgovorim hipoteticki na ovo pitanje. A verujem i vecina vas odgovara tako. I obrnuto se isto moze pitati, sto su neki i vec i ucinili - koliko je vazna ljubav u sexu? I opet se ljubav podrazumeva u pitanju, a upravo je ljubavi najmanje u svetu. Jer ljubav je sposobnost da se voli, da se daje i ne trazi zauzvrat. A romanticna ljubav, ljubav izmedju seksualno zainteresovanih partnera je uglavnom sebicna, egocentricna, narcisoidna. Svak bi da dobije od onog drugog, i to ako je moguce podjednako ili cak vise od onog sto sam daje ili je spreman da pruzi.
Dakle, pitanje uopste nije naivno. Mnogo tesko pitanje. Jedno od najtezih. Jedini leonard ovde daje odgovore koji lice na to da je upoznao ljubav i da joj stremi.
Izvinte na smetnji, ali mnogo me nervira kad se ozbiljne teme banalizuju.
Puno toga tacno. Samo nemoj potceniti ljude koji iskreno teze da udahnu ljubav u svkodnevni zivot
@MladjaVR
Iznenadio si me sto si prosli put bio onako kratak 
Nego sto sam hteo dodati. Pa sex je lepsi nego kad covek nema partnera. Pa radi ono sam.. kham ...
Sta zelim reci, a da sex sa partnerom je lepsi i potpuniji. Nego kad se covek navikne bez nekih emocija i dubljeg razloga spavati sa suprotnim polom. Po mom misljenju isuvise lako pristaju i sa 5om/im, 10om/im ...
Tako da je po meni pozitivno poducavati decu od malih nogu kako voditi ljubav. U kom smislu - nauciti decu da dele i sta su vrednosti. Jer je krevet samo jedan deo umeca vodjenja ljubavi. Neznost, poverenje ... Kako prepoznati osobu kojoj verovati za pocetak.
Pa kako dalje razvijati ga ... Mnoge stvari dodju spontanu, ali ipak treba uputiti.
Dok je jaka ljubav dobar je i s. odnos.
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2007 12:40
|
|
@leonard, ne potcenjujem ljude koji iskreno teze da udahnu ljubav u zivot svoj i drugih ljudi, tj. u svet. Oni su izuzetni ljudi... i nazalost, izuzetno retki. Jer kao sto rekoh, ljubav nije zelja, osecanje, potreba, ljubav je sposobnost koja se manifestuje i iskusava svaki dan u odnosu sa partnerom. Kao sto je davno rekao pok. Dusko Radovic, oni koji umeju da vole, trebalo bi samo to da rade u zivotu! (Sto se mene tice, drzava bi trebalo da im da socijalno i zdravstveno, da im racuna staz i sve ostalo). Pa zar ne? Jer da je ljubav opsta ili bar relativno rasprostranjena (uostalom, kao i lepota, sreca, sloboda, zdravlje) pojava u svetu zar bi svi toliko pevali o njoj, pisali knjige, snimali filmove, komponovali muziku, slikali?
Hocu da kazem opsta je mozda samo ljudska potreba i ceznja za ljubavlju i sexom, tj. za privrzenoscu i posvecenoscu jednom partneru/partnerki i blagodati takvog odnosa u kojem covek moze da raste i postaje bolji.
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2007 15:32
|
|
@Sorelag
Razumeo sam te. Htedoh reci koli god da je malo tih, ali ipak mocno.
Lao Ce rece dovoljno je da se desi jedna harmonicna porodica i nestace svi ratovi
poz
eye ::ljudi
vazan je sex i tek kako!!!
Da. Ali mi naglasavamo osnovu i magicnu silu koja nas sve spaja, prozima. Bez koje nema zivota. Koja je jaca od nuklearne bombe. Nesto sto nas vodi do zvezda. Jer inace je samo potreba. A uz ljubav nebeska zvezda sto sja!
|
|
