lijepa tema: porođaj i stvaranje novog života

6

lijepa tema: porođaj i stvaranje novog života

DR.R ::Zar je u opste pitanje moranja? Ili je to nesto sto pogadja i predhodno sretne zene?

nema pravila, tj. sve zavisi od osobe do osobe. lepo pise i ovde:

Studies report prevalence rates among women from 5% to 25%

i pored toga ovo:

Relation to baby blues

Baby or maternity blues are a mild and transitory moodiness suffered by up to 80% of postnatal women (and in some cases fathers who also suffer from the baby blues and/or postpartum depression). Symptoms typically last from a few hours to several days, and include tearfulness, irritability, hypochondriasis, sleeplessness, impairment of concentration, isolation and headache. The maternity blues are not the same thing as postpartum depression, nor are they a precursor to postpartum depression or postnatal psychosis.

http://en.wikipedia.org/wiki/Postnatal_depression

'bejbi bluz' bi, jednostavno receno, bilo frka koja te uhvati od novog bica koje se uselilo u tvoj zivot i zivot partnera, ako je partnertu. malo novo najzahtevnije bice na svetu koje te tera da jos vise sklonis svoje potrebe u stranu i posvetis se njemu. i to je nesto sto te prodje, naviknes se na novu situaciju, bitno je uvek naci nacina da se odvoji bar malo vremena dnevno za sebe. verujem da se kroz iskustvo imanja deteta u slucaju zene poraste vise nego ikad. a postporodjajna depresija je nesto sasvim drugo.

@ Ella :
Ne htedoh da stavljam linkove o psihičkim problemima u togu i posle trudnoće (tj. nakon porodjaja), iako ih ima par zanimljivih - potencijalno problematičnih; a post-partum depresija je samo jedna refleksija toga, doduše najupečatljivija...

A jedan od razloga (ako ne i najjači) zbog čega nisam to uradio ti je dala ne znam bre; zapravo, to sam i sâm pomenuo ranije, u onom drugom dugačkom post-u: ako devojka/žena pored sebe u tom preiodu (ili uopšte, bilo kad u svom životu) ima pored sebe nekog (dakle, budući da je univerzalan totem žene i muškarca, taj neko bi bio muško, jer je heteroseksualnost daleko rasprostranjenija od homoseksualnosti; uostalom, nema vajde ni od začeća života ako nemaš 'obe polovine Celog' Wink ) ko će joj pomoći kada sâm to oseti (ne samo kad joj je pomoć potrebna; neretko bi žene same preživele svoju trudnoću i porodjaj, a to nikako ne znači da ih treba pustiti da uvek tako bude; naprotiv!)...

Hoću reći (tj. da skratim), ja ovome mogu da pristupim samo iz mog ugla. Sve što kažem je ono što (mislim da) bih uradio upravo ja, koliko god mogućnosti postojalo. E baš zato mislim da velika žrtva nije uzaludna ni kad se čini da je tako; ja bih stvarno imao JAK razlog da uopšte budem sa nekim, a kamoli se trudio oko bilo koje osobe koju volim (a ljubavnička, romansna ljubav je, čini mi se, najslobodnija; ne bi bilo u redu da se upuštaš u intimnije, barem fizički intimnije, odnose sa roditeljima, braćom i sestrama ili svojom decom..!), te zato bih itekako bio raspoložen da pomognem devojci/ženi i kada nisam raspoložen da za sebe nešto uradim... Vrlo je logično (a i da nije, opet se uglavnom tako i dešava) da neko bude više stimulisan u prijatnom ambijentu, a ponekad jedna, voljena, osoba može i biti taj celokupni ambijent..! Wink
Zato je apsolutno moguće da uz dobar (ali pravičan, ne previše pristrasan!) tretman (ne samo u odredjenim situacijama, nego u celokupnom životu; ponavljam ovo s razlogom) osoba relativno lako i bez velike žrtve preživi ma kakvo iskušenje...

Uostalom, trik je u tome da vreme zaista 'leči sve'. Ne kažem da Vreme poništava bolno iskustvo ili odnosi sećanje (što ne bi bilo dobro ni u slučaju pozitivnih ni negativnih iskustava), već se trajanjem pojedinca, sretanjem novih ili starih a često zaboravljenih detalja i informacija, bol razgradjuje, gubi na snazi i njegova važnost biva postepeno rasporedjena na druge sfere interesovanja (ona stara: 'čega nema, bez toga se mora' Smile )... Iako smo proživeli nešto loše, to vremenom postaje manje zlo nego je umelo da bude; mada, opet nije sve toliko svetlo i bistro - pauze u vezama mogu dati oduška paru, ali kasnije je dosta lakše raskinuti jer se otprilike podsetimo na to kako smo bili samostalniji bez devojke/momka tj.kako nam on/a ne treba toliko (ovo je samo jedan primer; opet naglašavam važnost jasnog razloga zbog kog ste uopšte sa nekim i svoje odlučnosti da nešto bude postojano uprkos nedaćama i kojekakvim poteškoćama).

@ DR.R :
Sve ovo što sam napisao je jedan fragment razloga, mogućnosti da se i teško (trudnoća, porodjaj, post-partum depresija) prevazidje (a blebetao sam toliko jer me to jako dodiruje, a i mislim da mogu nekome barem da pokažem svoju stranu priče, time njima otvarajući odredjenu novu mogućnost Wink ).

Drugi delić bi bilo - Znanje. Ne inteligencija, već količina informacija kojom baratamo... Zašto postoje tribine za poučavanje (uglavnom mladih) od opasnosti tipa: droga, alkohol, neželjena trudnoća; pa i one obrazovne institucije ili grupe za podršku? Upravo zato što poznavanje istinskih uzroka i posledica može navesti čoveka da ne podlegne onome što će mu naneti štetu..! Neko će sebi reći: ''Jebeš alkohol i trenutno uživanje, kad će me to možda dovesti u situaciju da udarim ženu ili dete koje jako volim!'' ili ''Dodjavola sa seksom bez kondoma, kad mogu izgubiti mladost/zapostaviti fakultet ili posao (itd.)!''

Ako znaš da post-partum depresija postoji, te šta je to - barem lakše ćeš naći razlog da to pobediš ili će to biti mnogo manji/kraći problem po tvoje (i detetovo!) zdravlje.
Može se neko ponašati kako god hoće (bila to refleksija nečije stvarne ličnosti ili želja da nešto postigne baš takvim ponašanjem), ali je bitno da ZNA istinu o onome što prethodi ili sledi - bez toga je sadašnjost uvek drugačija (lošija, bolja...).

I još nešto za tebe => svi znamo za pojam Nadčoveka? Da, to je apsolutno prihvaćen koncept u Medicini; a i neverovatno je prost:
često lovcu utekne plen, koji je realno isto brz koliko i sam lovac, ali kako? Zbog toga što plen beži da bi spasio svoj život, a to je mnogo jači razlog od bilo kojeg osećaja gladi ili čiste želje za ubistvom. E tu se ono ZNANJE umeša i preuzme kontrolu nad svim mogućim procesima u telu, naravno i hemijskim - vidiš opasnost on nečijih kandži, zuba, noža ili pištolja i znaš da ne želiš umreti; tvoje znanje stvoreno obradom tih prostih par informacija šalje signale čitavom telu: nadbubrežne žlezde počinju ubrzano lučenje adrenalina, ubrzava ti se disanje, rad srca se pojačava, kao i trošenje rezerve šećera koji je primarno i kratkotrajno energetsko gorivo organizma i postaješ brži, skačeš više, urlaš glasnije..!
Prosto, tad znanje postaje glavno! (prosti primer: deo mozga koji kontroliše ponašanje, konkretno - stvara osećaj straha i agresivnosti, zove se amigdaloidni kompleks ili samo 'amigdala'; pas kojem se amigdala ukloni postaje menje obazriv, ne boji se onoga što plaši sve ostale pse itd. A to važi i za ostale životinje, te naravno i čoveka)

Pošto si par puta forsirala vidjenje stvari iz naučnog ugla, reših da ti pokažem i drugu stranu mogućnoti... Wink Znanje može da prevagne.
Feelin' better now? Zagrljaj

minjcica ::postavila sam ovu temu jer se ja spremam za drugi porod, tek. prvi je prosao dobro mada su bolovi trajali 22 sata ali kad znam da nema nekih komplikacija covjek je spreman da sve izdrzi. Nego, zeljela sam znati da li me foliraju ili je tacno da drugi porod traje krace i da manje boli. Svi mi to kazu ali mislim da me tjese. Znam da mora da boli ali samo da se vrijem moze skratiti. Namjeravam roditi i trece ali do tada me interesuje ovaj drugi porod koji ce biti najdalje za 15-аak dana.

To je sve individualno. I ti bolovi koji su ti trajali 22 sata nisu bili intenzivni sve vreme, nego si imala vremena izmedju njih da se odmoriš!

U principu je drugi (i svi ostali) porodjaj lakši i kraći nego prvi!

I da te utešim: moj drugi porodjaj je trajao 1,5 sat - jedva sam stigla do bolnice Zagrljaj

Ja sam mislila pošto mi je drugi porodjaj da sve znam - ali sam sve zaboravila. Da boli - boli i tu nema laganja. Ako želiš da izbegneš bol - epidural (sada nije tako ni skup) a ako imaš još 15-tak dana do porodjaja, vreme ti je da se odlučiš!

Želim ti puno sreće!

@MladjaVR
Ne znam zasto se samo meni obracas kad kazes da postoje mogucnosti da se i tesko prevazidje. Ja to znam.
To "znanje" koje ti spominjes je instinkt samoodrzanja. Nije znanje nego instinkt. Ali mi i dalje nije jasno zasto to meni objasnjavas.

@ljubicasta
Ta dva pitanja su bila retoricka.

No...@minjcica se interesuje za nesto drugo..a mi joj ovako ne pomazemo...

Dopuna: 24 Jan 2008 9:44



Slatki su zar ne? Very Happy

Preslatki su!

@ DR.R :

Pa, prevashodno zato što si puno puta iskoristila sintagmu ''hemijski procesi'' u ovoj temi (zapravo jer se po onome što iznosiš stiče utisak da totalno veruješ u neminovnost vladavine hormona i drugih bio-hemijskih supstanci čovekom => kao da ne možemo da delujemo van uputstava sopstvenog tela i da ono nas češće usovljava nego što je to zaista slučaj), a i zato što si u par navrata (i pre par meseci i dosta skorije) rekla, čini mi se, da te trudnoća i njene posledice (bol, 'ludovanje' hormona) plaše...
IZVINI, zaista, ako sam sve pogrešno shvatio; nemam nikakvu nameru da ikog ovde nipodaštavam, niti da se pravim previše pametan - rekoh već da govorim o onome što učim i što sam već naučio preživevši dosad... Wink
(a malo se bojim prizvuka u tvojim odgovorima, na kraju neću smeti ništa ni da ti kažem, pošto osećam nelagodnost/odbrambeni stav s tvoje strane; Sad A sve zato što sam možda pogrešno protumačio neku tvoju misao, koja me je definitivno navela da ipak nosim ovakav utisak...)

I pazi sad:
nije to samo neki instinkt samoodržanja; sve kod Čoveka uključuje znanje. Samo, neke su informacije i potrebe u domenu svesti (gde mi jasno znamo šta, kad i zašto hoćemo) ili pak podsvesti (gde svoja moranja ispoljevamo samo radi pukog, obavezujućeg zadovoljenja; bez znanja početnog ili krajnjeg razloga za takvo delovanje).

Dakle, u sklopu podsvesti se pre svega nalaze pokretačke psihičke funkcije - nagoni (tj. instinkt za samoodržanjem [unos hrane i samoodbrana] i seksualni/reproduktivni nagon ) i emocije;
a svest obuhvata saznajne funkcije - opažanje, mišljenje, inteligenciju...

Ali srž stvari je u tome da ništa od ovoga nije izolovano (kakvim se mooožda čini zbog svrhe proučavanja) i uprošćeno, već je neverovatno uskopovezano i medjuzavisno, tj. čini delove celine zvane Čovek (konkretno, čovekov 'refleksni luk' koji je ništa drugo do obrazac ponašanja - a metaforički je predstavljen i uslovljen znanjem. Opet ponavljam, bez odredjenog dela mozga - nema ni znanja odredjenih stvari ni ispoljavanja mentalnih i fizičkih mogućnosti).
Još jedna stvar ide ovome u prilog (ovo je vrlo važno) => ono što je u našoj podsvesti i što nas obuzima, tera da činimo ono što činimo impulsno, automatski, možemo prebaciti na nivo svesti i tako preuzeti kontrolu nad time.
(to se postiže smisaonim učenjem uzročno-posledičnih veza izmedju stvari, na konkretnom primeru: dete koje se neverovatno boji grmljavine jer zapravo ne poznaje mehanizam i svrhu ove pojave vremenom uvidi da se ona u ubedljivo najvećem broju slučajeva ne dešava kako bi povredila to dete; a kasnije nauči i dublje razloge, prostu fiziku nastanka električnog pražnjenja. Ili drugi primer - svi nagoni su, po Frojdovoj 'Teoriji ličnosti', primitivna moranja u sklopu Id-a, biološkog dela svake individue, dok je Super Ego skup moralno/etički prihvatljivih normi - psihološki deo čoveka; Ego je socijalni deo, tj. most, veza izmedju ova prethodna dva, sukobljavajuća fragmenta ličnosti svakog od nas. Vremenom, čovek nauči da u odredjenim prilikama nije baš pogodno vreme za utoljivanje svoje gladi i koliko god ovaj nagon samoodržanja teži ka tome da bude zadovoljen, odredjeni principi [neko ugledno društvo u kom ste ili prisustvovanje predavanju na faksu itd.] vam ne dozvoljavaju preko Super Ega da glad utolite SAD, ODMAH, OVDE [što zagovara nagonski, beskompromisni Id], već da malo sačekate, pošto nećete umreti ako još pola sata/sat/dva ili više ostanete gladni. S druge strane, da nema Ega pak da zaustavi preterani autoritet Super Ega, ostali bismo gladni i mnogo duže, po ceni svog ponosa..!
Sve ovo zbog odredjene spoznaje, znanja činjenica i veza izmedju stvari, što opet govori o tome kako znanje može da prevagne...)

P.S. Inače, ljudska jedinka se definiše kao biopsihosocijalno biće upravo pod uticajem Id-a, S. Ega i Ega => tri nivoa svesti.

Ima previše čak i trivijalnih primera za dokazivenje ovoga o čemu govorim; ovoga puta me je priča navela na baš ovu stranu, ali je fora u tome da je neverovatno veliki broj učenih ljudi, stručnjaka prihvatio upravo to što pokušavam da ti kažem... nema razloga da mi ne veruješ...

Uostalom, nisu besmislene priče o moći ljudske volje (napomenuh već malo o konceptu Nadčoveka). Prosto, uvek možeš više od onoga što ti se čini - bol, neprijatnost i nemoć su samo ograničenja od strane sopstvenog tela (ne i uma!) koja uopšte postoje kako se ne bi zašlo preko granice mogućnosti, kako se ne bismo povredili... ili stalno povredjivali... Wink

Dopuna: 25 Jan 2008 6:42

I da - nevidjeno su slatki... *melting slowwwly* <3

@MladjaVR
Ma diskutovala bih ja sa tobom do besvesti...i shvatio bi ti poentu moje price....ali mi smo ovim pisanjem na zadatu temu daleko zasli u offtopic... To sto ja pisem je moja filozofija shvatanja zasvisnosti ponasanja od hemiskih procesa. Skroz mi je ok sto ti to ucis pa imas mnogo toga da dodas ili korigujes me ili suprostavis se mom misljenju. Ali da bi se ti i ja razumeli potrebna je neka druga tema i mnogo vise vremena. A to trenutno nije vazno. Wink
@minjcica je trazila razumevanje i mozda malo podrske...misljenja iskusnih...a ja joj ovako definitivno ne pomazem a ako mi dozvolis Mladjo recicu da joj ni ti ne pomazes trenutno mnogo...zato prepustam diskusiju iskusnima...moje pisanje na ovu temu je bilo u pocetku saljivo i bajkovito...smeha radi...prizvuk nije ohrabrujuci ali cini mi se da u trenutku poradjanja nema hrabrosti ili ne....to je jedan nuzan proces u datom momentu koji ne ceka i ne pita za hrabrost... Jer i manje izdrzljive i hrabre zene bi uvek maximum sebe zrtvovale u korist bebe. Materinski instikt rules tada...
I da se ja ne bih razbrbljala sada...evo zaustavljam se Mr. Green

DR.R ::. To sto ja pisem je moja filozofija shvatanja zasvisnosti ponasanja od hemiskih procesa. Skroz mi je ok sto ti to ucis pa imas mnogo toga da dodas ili korigujes me ili suprostavis se mom misljenju. Ali da bi se ti i ja razumeli potrebna je neka druga tema i mnogo vise vremena. A to trenutno nije vazno. Wink

nema veze sto je offtopic, blogovi su dosta opusteniji sto se toga tice. a ne temu tvoje "filozofije shvatanja zavisnosti ponasanja od hemijskih procesa" - ako bude neke druge teme ili bude ovde i ja bih rado rekla sta mislim, sto se vec dalo primetiti. a nije bas da nije vazno, tebi je vazno da nam kazes sta mislis Smile

Moje iskustvo nije sjajno. Ja sam drugi porodjaj imala pre skoro godinu ipo dana, prvi 2004god.....Trudnoće su bile skoro normalne bez problema iste u skoro svemu iako je prvo dete dečak drugo devojčica.....a porodjaji različiti.....meni je ne bi da te plašim..što je neko rekao sve je relativno i individualno....drugi porodjaj bio horor....oba porodjaja bila su prirodna jer sam ja tako htela..Na -Frontu-...nisam imala nikakvu vezu....nisam imala poseban tretman....rodila sam prirodnim putem devojčicu od 4500gr i 56cm možeš misliti......kao može ona to.....nisu ni uzeli u opciju carski rez....oba porodjaja su trajala oko 6h sa indukcijom......
I meni je većina rekla da je drugi porodjaj lakši al....zavisi od više faktora.....meni lično vrlo je bitno bilo kako su se ophodili prema meni većina je bila nervozna i gruba......ja sam se počela poradjati a da u mojoj blizini nije bilo nikoga morala sam da ih dozivam......
Ono što je bitno je da nisam imala strah mada me na kraju uhvatila panika kad je porodjaj bio gotov ....bitna je autosugestija..prag izdržljivosti koncentracija....ja sam nosila sa sobom na porodjaj mp3 i omiljenu muziku....dozvolili su mi i to može dosta da pomogne...
ako te nešto konkretno zanima možeš preko p.p.

Evo jedne lepe price posvecene mamama

Blizanci u maternici razgovaraju: - Da li vjerujes u zivot poslije rodjenja? - Naravno, sigurno postoji nesto nakon rodjenja... Mozda smo ovdje bas zato da se pripremimo na zivot poslije rodjenja. - To je glupost. Nema zivota poslije rodjenja. Kako bi taj zivot uopce izgledao? - Ne znam tocno, ali uvjeren sam da ce biti vise svjetla i da cemo moci hodati i jesti svojim ustima. - To je potpuna glupost. Znas da je nemoguce trcati i jesti svojim ustima, pa zato imamo pupcanu vrpcu. Kazem ti, poslije rodjenja nema zivota. Pupcana vrpca je prekratka. - Uvjeren sam da postoji nesto poslije rodjenja. Nesto posve drugacije nego ovo sto zivimo sada... - Ali nitko se nije vratio od tamo. Zivot se poslije rodjenja zavrsava. Osim toga, zivot nije nista drugo nego postojanje u uskoj i mracnoj okolini. - Pa ne znam bas tocno kako izgleda zivot poslije rodjenja, ali cemo u svakom slucaju sresti nasu mamu. Ona ce zatim brinuti za nas. - Mama?!? Ti vjerujes u mamu, pa gdje bi po tvome ta mama bila? - Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujuci njoj smo zivi, bez nje ne bismo uopce postojali. - Ne vjerujem! Mamu nisam nikada vidio, zato je jasno da ne postoji. - Da, moguce, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, mozemo je cuti kako pjeva i miluje nas svijet. Znas, uvjeren sam da zivot poslije rodjenja zapravo tek zapocinje....

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 925 korisnika na forumu :: 33 registrovanih, 9 sakrivenih i 883 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., airsuba, Atomski čoban, Bahuss, BlackPhantom, bojank, chica, dragon986, dragonserbia, Drug pukovnik, ikan, ivica976, krlebgd77, MB120mm, meelosh64, Milan A. Nikolic, moldway, Morocco, nemkea71, Pakito93, perica5, Rakenica, ruger357, semity, Smiljke, srecko81, Srle993, Toni, vlvl, vsn111, x9, Zi0mek, Zmaj001