|
Uskrs je danas... spavala sam nesto duze, do nekih 11.30h... nisam ni hitala nesto da ustajem bas iz nekih svojih starih razloga. Nista me nije cekalo, samo neka 3 jajeta ofarbana u crveno, par pticica na prozoru i misao kako mi ona mnogo nedostaje... Cesto bezim od toga, skrecem misli, smejem se i radujem drugim ljudima ali misao o njoj i secanje- taj ''nezaborav'' me uvek isece odjednom... kao iskra koja te na tren ozari ali imas osecaj kao da je taj tren trajao i trajao... beskonacno dugo trajao!
Nedostaje mi na jedan neodredjen nacin, samo njeno prisustvo mi nedostaje... njen glas iz daljine, njena milost, njen smisao za neke stvari... bas danas toliko jako mi nedostaje, bas danas, na Uskrs...
Razmisljam tako malo kroz san, malo kroz javu... nisam sigurna da li sam budna ili jos uvek spavam... ili sam i jedno i drugo pomalo... svesna sna a svesna i budjenja... najednom mi stize poruka, od sestre od tetke- Jelene, ona poruka koja kruzi i u kojoj se cestita veliki praznik Uskrs... sadrzaj nije los, cak mi se i ta rima dopala a i valjda je nisam ranije procitala, nova je.... ok, malo me oraspolozila...i sama pomisao da imas nekog ko misli na tebe... pa se onda ohrabrim da istu tu poruku prosledim i njemu. Hm...
Nakon par minuta on zove i kao izgovara nesto tipa...''vise bih voleo da si sama smislila... ne volim te prepisane poruke itd. itd....'' ahhh samo mi je on falio... nije ni rekao vaistinu Voskrese, a vec se pobunio.
Pomalo besna, pomalo nema... govorim kako zelim da se cujemo kasnije, nisam vise raspolozena za razgovor... prekidam vezu, ne zovem, draze mi je cutati. Nekada mi se prosto ne govori...
Znam da me voli i da mi zeli beskonacnu srecu ali sumnjam da me razume... a ja imam potrebu da me neko konstantno razume, da mi nekako cita misli, da me makar oseca kao ona sto me osecala... ha, ma to je nemoguce.... zato mi ona jebeno mnogo nedostaje, zato mi je sve danas prazno...
Uzimam neku knjiu M. Vidojkovica... on je gord i cesto duhovit... mozda ce me malo vratiti u neku lepsu i drugaciju stvarnost... mozda cu sutra vec biti nasmejana u njegovom narucju... ali danas, danas treba preziveti!!!
|
