|
I tako je danas posle tri meseca bio jedan dobar dan, rekla bih. Rano sam ustala i već je sijalo sunce. U prevozu sam pustila radio i muzika je potekla po meni i kroz mene.Boleo me je stomak od treme kao i uvek što me boli, sa leve ili desne strane, duboko ispod, i naravno da je prestao da me boli kad mi je neko tamo, gde sam bila, rekao da je ok to što sam uradila. Naravno, to ne znači ništa još uvek, korak je skroz mali, pomak se oseća,u naznakama,ali ipak sam se pomerila iz mesta. Uostalo, trudim se da mislim kako će moji problemi biti totalno nevažni nekome za, recimo, 1000godina.  
Popila sam sa nekim mi dragim čaj u "Malom princu", crni sa mlekom i keksićem, i uz pesmu " You're nobody 'til somebody loves you".
I pričala i pričala i pričala. Kao da sam dva veka ćutala, a onda ponovo počela da pričam sa nekim ko Razume.I taj Neko moj me ubedio da je važan talenat,a ne broj položenih ispita. I da je važno voleti život,a ne ići u galeriju "zato što ti je bilo dosadno". I da je ok ako te rasplače pesma i knjiga i čovek... I da neko ko studira književnost,a misli kako je najveća glupost čitati nešto što ti nije u spisku obavezne literature ili ne daj Bože nositi knjigu na letovanje, ima problem. I da će ta osoba celog života biti netalentovana, koliko god knjiga da pročita i šta god da uradi sa sobom.Makar se upisala na fitnes, makar išla svake nedelje u crkvu,a sredom postila. Zato što ne ume da voli život.I zato što ne ume da Oseća.
I to su one razlike među ljudima koje ja nikako ne mogu da razumem.Mislila sam da će mi biti lakše da prihvatim to kad odrastem, da ću imati više razumevanja za "regular ppl from 9 to 5", sa decom koja nikad ne prljaju tepih, koja su vaspitana i ne viču, koja ne smeju xy stvari,ali su i kulturna & poslušna..Ja već znam unapred da će moja deca biti mali antihristi, da će sigurno imati svoje mišljenje, a nekako mi se čini da nećemo imati tepih zbog užasa koji će na njemu da naprave. i to je ok. stvarno. 
Vratila sam se pešice kući, prošetala Dorćolom i ulice su mi se činile nekako umivene. Iako nisu čiste, deluju nekako sveže, kao da im je sunce udahnulo neki novi život. i osećam kako svet počinje da vrvi, kao u košnici....
p.s.htela sam da napišem nešto i o iskustvu u Filološkoj gimnaziji, što bi se vrlo lepo nadovezalo na ovu priču, no možda jednom, danas upijam sunce, pa i nije toliko važno...
|
.
