|
poslednjih nedelja nesto me tera da spavam vise nego obicno, nesto me muci, zvace, kao da dok spavam nekud putujem, nesto istrazujem, umori me to sanjanje, odnese me daleko, predaleko.
budjenje je bolno, tesko, sporo, obicno se ne budim tako, budim se zbunjena, zatecena, s nekim tupim, cudnim unutrasnjim bolom...
u 'glavi' mi se otvorio neki novi cudan brisani prostor, ogroman, neoblikovan, neka nova ravan koja me jezivo plasi
kao da svako jutro docekam u nekoj drugoj, novoj dimenziji, veoma mi je tesko, treba mi nekoliko sati da se 'spustim' nekoliko ravni kako bih do posla dosla barem prividno spremna, barem spolja udesena da 'radim'....
ne znam gde sam, ne znam sta sam i sta postajem
znam samo da je novo, veliko...i puno straha jer donosi sledecu veliku transformaciju
|
