|
U Beogradu, na žalost, postoji ogromna većina penzionera koji žive od 5-6 hiljada dinara. Ako imaju neki stančić, neka odvoje za njega 1-1,5 hiljadu i šta im ostaje. Mnogi od njih nemaju decu ili rodbinu koja bi im pomogla, a državu boli uvo!
Bojim se samo da će još više biti takvih koji će reći: "Sine, ja sam gladan!" To su ljudi sa imenom i prezimenom, iako ih mi grupno nazivamo beskućnicima i svako od njih ima svoju sudbinu i neku svoju priču!
Dnevno mi po najmanje jedna osoba (vikendom i više) pozvoni na vrata i traži pomoć (naravno da nikada nikoga nisam odbila, pogotovo kada su u pitanju deca).
Slažem se da ima i onih koji su izabrali takav način života. Ali, zaboga, nismo mi Pariz, pa da imamo kvart sa klošarima i da to predstavlja šmek ovog grada. Sigurno da 90% takvih ljudi nije na ulici iz besa ili zato što tako želi. Njima treba POMOĆ!
Ali odakle i od koga?
|
