po snegu i suncu

po snegu i suncu

offline
  • Pridružio: 02 Mar 2005
  • Poruke: 901

Citat: (...) jucher me nanovo uhvatilo... "u dushi se budi djetinjstvo"... (i prichah, opet, i opet... i rasplakah kao retko... i bi mi i bolje i gore...)
ali mani... nema pa nema, i kraj, i novi pochetak, i nije isto, nit ce bit, nego tek kao neuspjeli drugi dio uspeshnog filma, ali to je sve shto imash...
umrijeti nije strashno, ni zaboravit, kao gumicom obrisano, nije strashno, ali zhivet dalje kada je neko uzeo olovku i precrtao cijeli jedan zhivot, tako da ga i dalje "vidish" i osjeccash, a nema ga .....


"...I jednog jutra se probudi, jednog dana koji ce kasnije zaboraviti, i odjednom lezhi u krevetu nesposoban da ustane, pogodjen oshtrim zracima svetla, bez ikakvog oruzhja i hrabrosti da zapochne novi dan. Kad zatvori ochi da bi se zashtitio, sklizne natrag u san i pluta u nesvesno stanje prozhivljavajuci ponovo svaki proshli trenutak. Propada i propada ne uspevajuci da glasno krikne (i glas mu je oduzet, sve mu je oduzeto!)..."
(I.Bahman, 30. godina)


"Umrijeti, to je samo gledati unutra; otvoriti zhivot jedino prema unutra, biti tvrdjava neosvojiva za zhive iz zhivota."
J. R. Jiménez (1881-1958-)

stoga... neka je i losh, kino je kino... vrti se aparat, vrti traka, show ide dalje... onaj unutra jest lijep, ali to su samo pohranjene slike koje znaju ozhivjeti, ali nisu uistinu zhive... vishe ne... a svijet se okrece u hiljadu boja...
treba napravit mjesta za nove slike...


http://www.mycity.rs/Blog/Vec-sam-ti-prichao-to.html

*

Danas je jedan od onih dana kad ne znam šta bih sa sobom. Plaši me što je sve više takvih dana i čini mi se da mi se život pretvara u pakao svakog jutra čim se probudim. Ni noću više ne sanjam i mislim da se to zove depresija ili tako nešto. Kad sve znaš i kad ti je sve potpuno jasno, a ne možeš ništa da promeniš. I na to neće uticati ni Dostojevski kojeg pokušavam da čitam, ni knjiga samopomoći niti zen. Ne znam kako se to desili niti šta sam izgubila, ali stalno osećam da fali nešto, da nešto nije dobro i da ne mogu da živim sa tim gubitkom. i tako, uhvati me neizdrž, čaša se prelije. Noć prođe, ali dani su nesnosni u svom užasu. Osećam se kao da sam zarobljena u koncentracionom logoru, nemoćna da provirim preko ograde zvane život. Bukvalno živim u svojoj glavi i ne da mi se napolje.
I tako..Sinoć sam se predozirala "Sex i gradom" & "Lipstic jungle"...Stvarno ne bi trebalo da puštaju te dve serije u isto vreme:D I shvatila sam da nedostajem samoj sebi iz vremena kad sam mislila da sam dobra riba, iz vremena kad sam pila pet medovača s nogu sa D. i kad smo pale u WC-u u "Hadu" jer smo se zaboga napile od mizerno malo alkohola.... Fali mi vreme kad sam želela da napišem knjigu o velikom prijateljstvu ili velikoj ljubavi, kad sam imala hrabrosti da verujem u to dvoje, kad se nisam stidela onog što jesam i kad sam mogla da ogolim pred svetom verujući da će svi videti najbolje u meni. A te devojke nema, ne znam zašto, ali ne dolazi mi više čak ni u snove, odselila se na neko bolje mesto. A ja znam da boljeg mesta za mene nema, da ću svuda ja biti ja. I tako tumaram po snegu i suncu, a tunel nema kraj jer zapravo i nije tunel nego bunar bez dna.

"Šta sam čekala? Da se desi čudo. Nema čuda.
Možda ih ima, ali to nikada ne budu ona koja smo tako željno čekali.
Sve uvek bude drugačije.
Možda se neće vratit rode, možda će se vratit neke druge ptice,
a mi ih nećemo primetit jer čekamo rode."

(Vratiće se rode)

http://malaprinceza.blogspot.com/

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 341 korisnika na forumu :: 5 registrovanih, 2 sakrivenih i 334 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Hanifudin, kayvan6079, pein, Trpe Grozni, Van