|
Poslao: 24 Okt 2008 20:42
|
|
Rečnik kaže da je poljubac “ pozdrav izveden čvrstim priljubljivanjem usana i njihovim iznenadnim razdvajanjem”. Iz ovoga je prilično jasno da rečnik, mada možda nešto i zna o rečima, ali u stvari ne zna ništa o ljubljenju. Ako treba da dođemo do pravog značenja reči poljubac, trebalo bi da se obratimo pesnicima, čijim venama još kola vrela krv mladosti, a ne staromodnim osobama koje kompiluju rečnike. Na primer, Kolridž poljubac naziva “udisanjem nektara”. Šekspir kaže da je poljubac - “pečat” ljubavi. Marcijal, taj stari rimski pesnik koji je pokazao veliku sklonost da istražuje ovu temu, kaže da je poljubac “miris balzama ekstrahovanog - iz aromatičnog drveća; miris koji donosi prepuni šafran; miris voća koje zri u svojim zimskim zamecima; cvetne livade u leto; ambra zgrejana devojačkom rukom; cvetni buket koji privlači pčele.” Da, poljubac je sve to….i više.
Zato što se poljubac nikada ne može apsolutno definisati. Zato što je svaki poljubac različit od onog prethodnog i onog koji za njime sledi. Baš kao što nema dva ista čoveka, nema ni dva jednaka poljupca. Jer, ljudi su ti koji čine poljupce. Stvarni, živi ljudi koji pulsiraju životom i ljubavlju i izuzetnom srećom.
.........................................................................................................
Laskajte joj!
Katul je jednom napisao:
Poljubi me nežno i pričaj mi tiho;
Veruj mi, draga, bliži se čas
kada možemo živeti a da nikada ne strahujemo
Poljubi me draga!
Poljubi me nežno i pričaj mi tiho.
Recite joj da je lepa!
Duboko udahnite miris parfema u njenoj kosi i prokomentarišite
...........................................................................................
Vidi kako planine ljube visoko nebo,
a talasi se lome jedan o drugog.
Neće biti oprošteno ni jednom sestrinskom cvetu
ako prezre brata svog.
A sunčeva svetlost čvrsto grli zemlju,
a zrake mesečine ljube more;
Čega su ti poljupci vredni
ako ti mene ne ljubiš.
|
|
|
Poslao: 25 Okt 2008 22:01
|
|
Slucajno nadjoh ovaj blog,hehe,necu da razbijam ovu (bez ikakve uvrede) teen zanesenost,ali iskreno mislim da je poljubac jedna od najtoplijih psihofizickih kontakata koji postoje,sam taj topli socni pun emocija i trenutne strasti nemirom pomesane neizvesnosti cin dovodi osobu do nekog novog nivoa....(pod uslovom da ne smrdi iz usta,ne pusi,ima koliko toliko normalne zube,i vodi normalnu higijenu  )
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2008 01:37
|
|
Pronalazak novog poljupca
U junu zevanjem počinje tvoje godišnje doba
duhovno
pričom odgovarajućeg sadržaja tvome malome
njuhu,
čitanjem lepih doživljaja ljubavnih i tajanstvenih.
Nešto je iza tebe, kad
i sama želiš da sačuvaš pozadinu svojih misli,
kad tvoja sopstvena senka videći te kao proleće
misli da je ona zima.
Ispovedati da je kiša neprijateljica nespokojstva,
reći ''dobro sam'' i uplašiti se glasa svoga,
biti tužan u času kada se otvaraju snovi,
to otkriva tvoju želju da izbrišeš uspomenu svoju,
da uskratiš mojoj tajni svoj život.
Jednostavna je istorija sveta, kao ova priča.
Ali sad počinješ da vičeš u tišini,
bez vatre da pališ cigarete,
da se gledaš bez ogledala.
Kao da ja ne čujem, ženo, kroz tvoje telo
straha tvoga zaglušnu buku.
Kao da ne osećam da nas šiba ona ista slepa
vetruština,
jer možemo
pridržati svojim sklopljenim rukama glavu vremena,
koja pada kao njihanje šetalice,
jer u junu cvetaju uspomene i sazrevaju snovi,
jer već znamo šta stoji između moje snage
i slabosti tvoje,
jer smo iza svojih sopstvenih misli;
doživljaj ljubavni i tajanstveni ponovo čitamo.
Hoakin Pasos
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2008 13:57
|
|
a što mislite o virtulnom poljupcu? Živimo u virtuelnom svijetu, komuniciramo lakše i otvorenije preko medijuma, kakav je ukus virtuelnog poljupca? Ima li težinu, ljepotu pravog, mogu li se uopšte uporediti?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Okt 2008 14:21
|
|
dva lica ::a što mislite o virtulnom poljupcu? Živimo u virtuelnom svijetu, komuniciramo lakše i otvorenije preko medijuma, kakav je ukus virtuelnog poljupca? Ima li težinu, ljepotu pravog, mogu li se uopšte uporediti?
Dva lica...virtuelni poljubac...interesantna tema veoma,mada bi trebalo dosta napisati...
Vidi,sta sam procitala...
Virtuelna realnost(naravno sa mojim dodacima...jer su izrazi jako neprijatni...)
Božidar Mandić
U njoj možeš prvo da obrišeš ...., a zatim da koristis toalet. Virtuelna realnost je zavera protiv čoveka. Osećaji i stvarnost više ne postoje, a život postaje izlišan. Obećavali su nam Raj, a zatekli smo vidljivu prazninu. Narod je krenuo ka toj laži lakoće, a sačekala ga je vrhunska iluzija u kojoj Kao Ce, Buda i Hristos više ne funkcionišu. Levo može da postane desno, a ono što je dole da se popne gore. Ali sa takvog vrha ne možeš ni da padneš, pošto je pad već zadesio čovekovu dušu.
Prijatelj Garba, iz Nigera, mi veli da je u Africi normalno da se izvadi .... i mokri na ulici, a u Evropi bi to izazvalo sablažnjavanje. Kada bi čovek poželeo da se olaksa po principima virtueliške, sigurno bi mu ga... ostale mokre. Zato moj omiljeni reditelj Abas Kjerostami, u filmu "Deset", putuje, priča o holivudskom filmu i u poslednjim kadrovima izlazi iz automobila, vadi .... i mokri. Na koga on to .....? Na američki film, tehnološku civilizaciju koja uništava blatnjave puteve i omogućava beskrajno ulaženje u ekransku dubinu koja nema pamćenje. Ona zaboravlja na krvotok. Na damare i uzbuđenje koja proizvodi umetnost. Internet je moćan, ali još ne može da zameni snagu intuicije. Kompjuteri mogu da napišu tekst, ali ne mogu da stvore roman iz jednoga daha.
Mladi me često pitaju: može li se uopšte pobeći od ovakvog sveta koji liči na Šeherezadin veo. Zavodljiv je, a čini nas nemoćnim. Beživotnim i sve usamljenijim. Satima provodiš vreme bez dodira, bez mirisa tuđe kože, bez topline koju zrači zajednički duh... Vreme provodiš srećan što si nesrećan. Okružen varkama, pomisliš da ih možeš dohvatiti, ali šaka - koju si bacio prema maji - uvek ostaje prazna. Još se čudim i nije mi jasno, kako je kompjuterska mastu......uspelo toliko mladih da zavede i obmami, udaljavajući od bunta i nepristajanja na ovakav svet.
U mreži virtuelne realnosti savršeno ropstvo je bolje od grube slobode. Zato se sve više, u poslednje vreme, opredeljujem da budem konzervativac. Negujem emocije, preferiram manuelne alatke i afirmišem sporost. Svoj život moramo lično proživeti. Ne smemo dozvoliti da život prođe mimo nas, verujući da nas vodi u napredak, a ne u nepovratni bezdan.
Virtuelna stvarnost nam je omogućila ulazak u tamne odaje kvantuma. Sve nam je dostupno, a ništa dodirljivo. Sve pored nas prolazi, a mi se ničemu ne predajemo. Duboki osećaj života ne može se kupiti svetlucavim karticama. Ako živiš skromno, imaš sve. Ako želiš sve, sve ti izmiče. Iz virtuelne realnosti nastao je maligni humanizam. Nikom ne moraš da pomogneš, jer ni sam ne postojiš..
E,draga moja,tu je negde i taj cuveni i tako exploatisani virtuelni poljubac...
Naravno sve zavisi kako virt.svet dozivljavamo...znam ljude koji su se bas preselili potpuno i zive taj zivot...mislim sede non stop,ne umivaju se,ne cesljaju...samo lupkaju...no..ima gore..neki se zaljubljuju,prstenuju, vole ,pate,placu,gube energiju...psihicki se srozavaju i trose ,a ona ih onda fizicki onemogucava da se u realnosti snalaze kako bi trebalo...
Virtuelni poljubac oduzima mogucnost ostvarenja pravog,jer toliko iscrpljuje u mnostvu raznolikosti i neobuzdanoj masti ,da u pravom zivotu ni ne pomisljamo na ostvarenje njegove realne komunikacije...
Ma,moze se o ovome tri meseca pisati...sve zavisi kako svet virtuelnog shvatamo i dozivljavamo...a,da je malo prave komunikacije...naravno malo je...bleda je iskoro nevidljiva...sem na ekranu....
Dva lica...saljem jedan virtu.prijateljski... 
|
|
