|
"Zato sam pošao u susret kamenu koji je rađao vodu:takva plodnost mi je vraćala veru.Kamen na koji sam stupio glačan je više od četiri veka! Kamen u bojama trave i mahovine!..... Kao što paprat vilina vlas ne može nigde drugde da raste nego na ovom mestu tako samo ovde voda stiže sa dubine od sto osamdeset hiljada metara i što je još važnije istorijske dubine od trideset osam hiljada godina. Starost dovoljna da se ne posumnja u razloge njenog postojanja i obraćanja svetu. Otuda i moje opštenje sa prošlošću.Drevnost koja se ovde udahne potpuno je autentična i ne može joj se odoleti....
Ovaj hamam je mogao biti idealno mesto za karavan saraj.Kolike bi novce ovde putnici ostavili! Ali priroda ( a i sudbina) želela je da ga sakrije od suviše prohodnih puteva, te ga je povela na visinu koja umornog putnika odbija i od pomisli da je savlada. Zato i jesu kamen hamama glačali decenije i vekovi,a ne suvišna čovekova ruka........
Istinu je sagledao ,eto ironije,dok mu se sečivo noža zarivalo u grudi:bio je vlasnik svog života samo do pola.Od pola ga je posedovala njegova druga polovina ličnosti.Ili bolje reći,po redosledu, prva ona koja mu je prethodila u Srbiji i Bosni.
Bio je i Turčin i Srbin. I Srbin i Turčin.
Kakvo olakšanje.
Umreti.
...
da je barem tada znao da će ogroman deo budućeg života provesti upravo tako-u sebi, možda bi mu bilo lakše!
...
Molio se svom bogu da ga ne zaboravi.Molio se da ga ne izda pamćenje.U ovom času "biti svoj" činilo mu se da je značilo "pamtiti".Iako je vremenom sećanje iz svesti ulazilo u fizičko telo i time gradilo organsko pamćenje koje nekog čini onim što sveukupno jeste(zapravo od čega je sazdan), morao se plašiti zaborava. Mislio je da ako zaboravi toga više toga neće biti.Nije znao da telo ume da čita jednako kao um:ono je upravo sada,braneći se od novog, iščitavalo njegovo detinjstvo,jezik,veru,roditelje, braću i sestre,manastirsku ćeliju i sve pohranjivalo u najzabitije delove tela, spremajući poruke tog jezika na privremeni san,koliko god dug bio.Tako je sećanje sa sigurnošću moglo da traje.
...
Ako im je već suđeno da imaju jednu prošlost a drugu budućnost, neka iz toga stvore i zadrže nešto po čemu će se vidno ili potajno razlikovati od svih drugih.Samo tako će očuvati sopstveni mir u sebi i sa samim sobom.Jer, naglasio im je, ako ne budu svesni dvojstva u koje su bačeni, neće izdržati ni jedno iskušenje.
...
Ni jedna gradnja, pa ni najobičnije kolibe ili bunara,nije ista.Pa ni jedna gradnja bilo čega od iste vrste nije ista.Sve je svaki put novo i po prvi put spravljeno!....... Za njega ćuprija nije bila samo od kamena pravljena,graditeljskih skela i vezivnih materjala već i od vode! I to ne bilo koje,već od baš one koju je trebalo premostiti.
"Voda je samo tamo bila takva kakva je i nigde drugde. Morao sam najpre za nju da zidam most,a onda za ljude.!".....
Dakle, on se nije borio protiv reke niti se hvatao u koštac sa vodom.On je prvo nju izučio,kako se prema kom materjalu ponaša,šta trpi,šta voli i grabi sebi,a šta ne podnosi, odbija,ruši.Kada je i sebe uhvatio da ovako misli,Bajica se zabrinuo.Pa voda nije bila živa!Ali opet zar i sam nije tolio puta kao dečak iskusio pojedinačnu različitost potoka, brzaka i reka.Svaki kojim je šljapkao ili preko kojeg je kročio bio je drugačiji! Svako brdo,svaka planina,ma šta-svako drvo je bilo različito od onog drugog!Pa baš kao i čovek-svaki svoja priča."
Vladislav Bajac, "Hamam Balkanija"
|
