Nema jednačine
Da objasni podelu čula
Nema zvuka
Da odrazi
Zračenje vremena
U najprvotnijem snu
Dvorane nereda
U koje smo preneti da obuhvatimo zoru
Vezani u niskom automobilu
Hitajući kroz tišinu
Zvonko blaženstvo
Mogao bi se poljupcem sa svetom
Oprostiti
Stojeći ispred zgrade suda
Na kiši
Izgledao je kao izgubljena duša
Iz kapele snova
Sa pregršt slika
Lica dece
Faze meseca
Jedna sitnica koju pogrešno shvatiš
Menja dimenzije
Ulice, izbrisano sećanje
Raspršeno i izgubljeno
Kao molitva na suncu
Ponekad ne možeš razlikovati
Da li se budiš
Ili zaspivaš
Spiralno idući
Ulicama bez brojeva
Ne mogu sve igre biti tvoje
Svi vidici, blaga oka
Da li podeljena duša ostaje ista?
Nema jednačine da objasni
Ruku sudbine
Pokrenutu ljubavlju
Privučenu šapućućim senkama
U matematiku
Naše želje
