prazna livada

prazna livada

offline
  • Pridružio: 02 Mar 2005
  • Poruke: 901

U protekla tri dana sam pet puta pokušavala da napišem ovaj post i baš mi ne ide. Nisam sigurna ni kako da počnem ni kako da završim, ali je sigurno nešto najiskrenije što sam ikada negde napisala i kazala. Potrebno mi je da pričam sa nekim koga nikad u životu nisam i neću videti, neko ko neće da me procenjuje i ocenjuje. Pošto mi krov zgrade i takva osoba nisu u blizini, izbor je pao na MC. Ne mogu da idem kod psihologa. Ne verujem im i znam da mi ne mogu pomoći. U stvari, situacija je takva da mi pomoć zapravo i nije potrebna.

the thing about me..

Ne znam da li se sećate da sam ja nekad mislila da u životu postoji nekakav viši smisao, poredak stvari, sistem vrednosti. One fore da se prepoznaješ u drugome, da je dodir između ljudi moguć, sranja sa kosmosom, da se ljudi saosećaju sa drugima, da postoji potreba za čovekom, da se čovek na čoveka naslanja, da možemo da ležimo na ledjima i smejemo se bez razloga, da neko dovršava tvoje rečenice u glas sa tobom, da neko sanja isti san kao i ti godinama bukvalno, da možeš da se napiješ do smrti sa nekim jer ti je teško ili jer ti je strava.... E pa nema ništa od toga.
I ja sam tri godine mislila da nema jer ja nešto pogrešno radim, da sam ja "kriva", da je problem u meni, blabla. Oduvek mislim da ja sve u životu radim pogrešno, da nisam vredna da me drugi vole, da su svi drugi bolji, da svima sve bolje ide, da imaju viši IQ i veći račun u banci i tako neke stvari.
E sad, fora je u tome što sam ja čitala dosta, gledala "Fight club" & sl. samolečila se, volela, patila, ostavljala i ostavljali me, završila fakultet, radila mnogo u struci, zatrpala se obavezama, zaradila pare, išla svake godine na more, na Exit, u Belu Crkvu, na Zlatibor, na žurke, po skupim restoranima, jela na kiosku, učila na Filozofskom, družila se sa bogatim ljudima i jela punjene paprike kod Tamare u Studenjaku.

Ono što se nikada ni sa kim nije promenilo je to što sam se ja uvek,ali uvek sa svima osećala užasno usamljeno. Neovisno od njihovog intelektualno-materjalno-psihološkog stanja. Nikad, bukvalno nikad osim možda retkih trenutaka gore kod Dunje ja se nisam osecala kao da pripadam negde. I to je bilo retko i kratko. A onda se i to promenilo. Ne mojom ili njenom krivicom, nego je jednostavno tako moralo da bude. I to je ok.

I tako, moj dechko misli da će se to promeniti kada ja opet budem imala nebrojano mnogo poslovnih obaveza, kao u protekle dve godine. Kad ne budem imala vremena ni 5 minuta da mislim o tome.
Kada budem padala u san bez sna jer sam toliko umorna da nemam snage da sanjam.

A ja znam da neće. Zato što sad prvi put u životu znam da to nije do mene. Svako je sam na svoj način. Nema "Sex i grada", to samo postoji na HBO, prosto to su ljudi izmislili za druge ljude da bi bili manje usamljeni i da im ne bi bilo dosadno.

I ono što znam sigurno,a to je da knjige stvarno ne mogu da pomognu. Tu pomoći nema. Samo stvarni život. Krediti, stavljanje laminata i kuvanje paradajza. I očaj kasno noću. Svojevremeno sam čitala deci tu priču od Jelene Lengold u kojoj ona piše da stalno sanja livadu i zgradu na čijim prozorima se ne pojavljuje ni jedno lice. I kaže da se to nije promenilo ni kada je srela čoveka svog života. Zato što to nema veze sa njim. Livada i zgrada će zauvek ostati prazne.

A ja sam bila dovoljno glupa da poverujem da će možda jednog dana biti drugačije. Neće.Tu ne pomaže ni joga ni Dalaj-lama ni šamani ni proorci. To je čovekov usud.

Moraću da rodim bebu. To mi se sad čini toliko strašno da se naježim od toga. Da je beba lek. Nikad nisam mislila da koncept života može da bude toliko jadan. Red bebe, red pelena, red krečenja letovanja na Lefkadi, ako se skrpi novca za to. "Dis" subotom prepodne, a uveče film sa voljenom osobom. Tolstoj je verovao da se demoni iz žene isteruju rađanjem. Ako je tako, onda ću ja morati da rodim barem troje dece. A ne želim ni jedno. I to je jako strašno. Uopšte ne mogu da verujem da sam došla do ovoga. I sad nije kasno noću. Nedelja je i baš je lep dan. Idem da kupim haljinu za Sonjinu svadbu.
Ne smem da čitam tekst od početka.

Ono što je skroz fascinantno je to što ja imam 26 godina i imam tinejdžerske probleme. I ne, nisam imala nesrećno detinjstvo.
Sledeći put kad mi bude do prijatelja jednostavno cu da pogledam "Gossip girl". Pomaže, stvarno.

Citat:A ne želim ni jedno
Ovo bi trebalo da kazes momku, jer ako on zeli jedno ili vise dece, onda je to "dealbreaker". Ili to, ili je on pogresna osoba.
Osim toga (sto moze predstavljati ogroman problem u buducnosti), ti nemas nikakvih problema.

Nisam sigurna da li je ovaj svet dobar za moje dete, da li je dovoljno dobar? I da li ću detetu preneti svoje loše osobine, neku duševnu ili telesnu manu? Hoće li i njemu biti teško da se uklopi? i da li je ovaj svet uopšte vredan življenja i uklapanja u njemu? Da li uopšte ima nešto više od ljuštenja krompira za ručak? I ako nema, da li je ovo dovoljno? Ili je sve to napravljeno da bismo manje mislili na usamljenost i na smrt? Ili da jednostavno cutim i da seckam luk jednom nedeljno radi terapije, da stavljam laminat i da živim život. Ne mogu,a da se ne zapitam.
Jedino što sam ja sve ovo prekasno shvatila. Ili mi se barem tako čini.
Otprilike tako.

Kao prvo izvinjavam se za korisnicko ime, pre nekoliko godina je registrovano to ime ovde pa rekoh da ne pravim novi nalog po ovoj vrucini Smile
Ali ono o cemu se radi je odgovor (ako se uopste pokaze kao zadovoljavajuci) kindergirl-i
Mnoga mlada bica razmisljaju na gore navedeni nacin a ne verujem da cak i znaju kako se ljusti krompir - cak i ovaj matorac zaboravio to ziveci u gradu. Samo sto svako zadovoljava svrhu bivstva zemaljskog na svoj nacin, ili pak ne!? Ti bar imas smelosti i nacina pitati i obelodaniti spoznanja i sumnje.
Postoji poneka literatura koja bi mogla baciti vise svetla na zivotna pitanja, iskrena, jednostavna, dubokoumna, dalekosezna i cenjena od strane mnogih(cak je i oni sa vise fakulteta preporucuju)
Moj mejl je poznat redakciji te kindergirl ako imas vremena i volje poslacu ti fajl(posto knjiga jos nije izasla na nasem jeziku ne mogu je ovde staviti ) a i ne znam bas pravila da ne ispadne reklama, te da me ne bi drvljem i kamenjem na forumu....
Dzentlmen ima pravo budi iskrena prema mladicu.

Citat:Ono što se nikada ni sa kim nije promenilo je to što sam se ja uvek,ali uvek sa svima osećala užasno usamljeno. Neovisno od njihovog intelektualno-materjalno-psihološkog stanja. Nikad, bukvalno nikad osim možda retkih trenutaka gore kod Dunje ja se nisam osecala kao da pripadam negde. I to je bilo retko i kratko. A onda se i to promenilo. Ne mojom ili njenom krivicom, nego je jednostavno tako moralo da bude. I to je ok.


Sad The same. Ali, nije tako loše imati (samo) 26 godina i nekog pored sebe ko vidi sa tobom svoju budućnost. Misli o tome, please. Zagrljaj

Sorry, opet ja iz svoje perspektive. Ne možeš izaći iz svoje perspektive, pa bog. Htedoh reći, pitanje "zar je ovo sve?" Confused postavlja se u mojim godinama, ne tvojim.

Ja sam želela decu, nažalost nije bilo nikog ko bi želeo isto baš sa mnom. Tako da, često, kad negde otputujem ili nešto novo vidim, naučim, kažem sebi pomalo gorko i utešno - to je sve što imaš i možeš imati od života, pa uživaj u tome, jer jednog dana ni toga neće biti.

Zelim decu. Samo ne zato sto to sad treba i zato sto svi rade. Nego zato sto je divno kad imas malog vraga koji izgleda isto kao tvoj decko kad je bio mali. Very Happy i zato sto je to zabavno i jako naporno i tesko i uzasno i dosadno i najlepse na svetu. Zaljubljen Mr. Green
Samo smatram da sada nije pravi trenutak. I zato sto mislim da treba to da uradim zbog sebe,a ne zbog drugih. Jednostavno, meni je potreban moj nacin. A ljudi nece i nece da znaju za to.Svako misli da je njegov nacin jedino prihvatljiv. I stalno me neko zbog neceg maltretira. Samo jos ovo ili ono i onda ce sve biti ok. A nece. Ja znam da sa mnom nikad nece biti ok. Ne znam zasto,ali osecam to.

Hmmmmmmmmmmmmmmmmm...

Ako će ti biti imalo lakše,nisi jedina koja razmišlja u tom pravcu...

Što se tiče usamljenosti mislim da je to zato što još nisi ukapirala koliko se svi mi suštinski razlikujemo i koliko je svaki život drugačiji,ma koliko sličan delovao...Npr. Kafu 2 osobe nikako ne piju na isti način baš kao što i svako odgaja decu drugačije itd. meni je najbolji pokazatelj toga Kišova "Enciklopedija mrtvih"
ti prosto "tražiš " nekoga koji ti je sličan i koji razmišlja na isti način ali džaba.I sam to radim i baš nedavno sam ukapirao da se ja ne podudaram u svemu sa svim mojim drugovima...sa nekim delim različita mišljenja ali ista interesovanja,sa nekima ista mišljenja a potpuno suprotna interesovanja,neki čak misle jedno a rade drugo... Jednostavno nikad neću naći osobu koja će se potpuno podudarati samnom...a iako je poenta ista,tj kostur je isti,ostatak nije,tako da život čine one male stvari koje obično uzimamo za normalne...baš taj put koji je za svakog specifičan čini život zanimljivim...

A šta to "više" postoji? Poenta je da sa svojim životom radiš šta god ti hoćeš...šta bi ti radila? Otkrivala tajnu univerzuma,i posle par godina toga rekla bi,i šta,zar je to to?

Zamisli da si biljka? Zamisli da si životinja koju samo teraju nagoni kojim ona n emože da upravlja....jel bi ti bilo bolje?
A da si rođena u 18. veku i da radiš samo ono što ti muškarci kažu i nemati nimalo fleksibilnosti...
Ja stvarno mislim da čovek ima višak slobode danas...mislim da danas svi samo traže još još još,a nikad ne stanu da se zadovolje onim što imaju...savršenstvo ne postoji...

Kad je Jung pitao indijance u Meksiku šta misle o belom čoveku oni su rekla nešto tipa:

"Beli čovek je stalno nezadovoljan i namršten....uvek hoće još,uvek teži nečemu...on želi da nametne svoju volju prirodi umesto da živi u skladu sa njom...svi su oni ludi!"


Ja ne mislim da ti treba psiholog,ja mislim da si jako inteligentna devojka koja je samo malo preterano ljubopitljiva Mr. Green

Ovo su pitanja koja nikad neće dobiti odgovor zato što nemaju odgovor...poenta života je život.Eto! Mr. Green

Citat:? Poenta je da sa svojim životom radiš šta god ti hoćeš...šta bi ti radila? Otkrivala tajnu univerzuma,i posle par godina toga rekla bi,i šta,zar je to to?
so, so me... Smile Very Happy Kule, ne mogu da prestanem da se smejem... Laughing
ma jok, ja bih zbunila i psihijatra.. Smile Laughing

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 877 korisnika na forumu :: 74 registrovanih, 9 sakrivenih i 794 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _stipa_, A.R.Chafee.Jr., Acaks88, Aleksandar Tomić, Andrija357, arzak, babaroga, bagor10, BORUTUS, Brada i Gibanica, BraneS, Bubili, cavatina, Chainsaw, ddjxxi, draganca, Drug pukovnik, goran.vvv, hyla, Ivan Campo, ivica976, joca83, kairos, Komentator, konstruktor, krkalon, krlebgd77, Leonov, Lieutenant, Lord Nem, MB120mm, menges, mercedesamg, mige, Milan A. Nikolic, mile23, misa1xx, mpetro35, Parker, pera bager, perko91, proka89, pvoman, Rabit, Rakenica, raskoljnikov, Ray1973, rkekoke, Rocker, savaskytec, shone34, SlaKoj, Sr.Stat., Srky Boy, Srle993, stalja, stankolich, strn, tubular, uhogrlonos, uruk, vaso1, Vatrogasaccc, virked, VladaKG1980, VladaNS1978, vladas87, Vlajman1957, vukovi, wolf431, zlatkoa987, zlaya011, zziko, |_MeD_|