prije SMS-a...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ijao... Razgovori telefonom koji moraju biti kraci od 5 minuta, jer se sve preko toga ocitava na listingu koji se uzme na kraju meseca.. Nalazenje najneverovatnijih izgovora da bih samo bila u njegovom drustvu.. Ali tako je bilo lepo i nevino.. Kako skoro rece Neko "Kada imas 15 najvaznije ti je da odvedes devojku u krevet, a kada imas 30 odusevljavas se ako se samo ljubite celo vece"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ih ... obletila bi citavu carsiju (i svakog koga bi srela pitala "'Dje si? Sta ima? Jesi vidio Z?") i deset kafica samo da bi ga vidjela na par minuta.
Tada jos nismo imali telepatske mogucnosti (on i ja).
Igrali zmurke do kasnih godina, samo da bi mogli ukrasti koji poljubac.
Bjezala iz skole a pisala mu pjesme.
I onda smo bili ja, moj momak i njegova cura.
Cekala ga vijekovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prije par mjeseci sam vidio da te govornice u uličici kraj Kn.Mihajlove više nema... kakvo razočarenje... Da sam mogao ja bih je otkupio.

Koliko sam samo puta blejao u milion žvrljotina koje je neko pisao u toj govornici dok sam čekao da se Ona javi... I prije svakog poziva, tu sam vježbao glas,
"khm, kham,... dobro veče, je li tu... ovdje njen drug iz škole... recite joj da ću zvati ponovo... kažem druuuug iz škole..."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E bas me je ovo lepo potsetilo na to vreme bez mob.telefona, kako e samo bilo lepo, veselo, interesantno tada
Sad kad se setim samo sto smo sve radile da bi nekoga sreli tada uvek se smeskam kad se setim ... bas nam nedostaje sve to, bilo je zanimlivo kad obilazis pola grada, pa kad ides od kafica do kafica, pitas sve drugarice ko sretnes... i pricas ko navijene jer neznas kad se uskoro vidite ... pa bilo je lepo i bez telefone
I da, govornice su sve manje i manje a kad se setim kako smo svi bili sretni u skolu kad su nam doneli govornice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh kako dobro poznato "samo da se ne jave njeni mama ili tata"! Pa onda se ona javi, pa sve nekako tuc-muc, ne znaš šta da kažeš, glas drhti... Pa se malo oslobodiš i onda ne želiš da prekineš. Mogao bih da joj slušaš glas zauvek, bar tako misliš. I naravno, čujemo se uskoro opet...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

a ja kad sam prvi put volela, volela sam nekog ko je bio daleko... i ko nije imao mob. pa sam sedela satima pored fixnog i chekala da zazvoni...u fazonu:shto duzhe gledam vec'e su shanse da se javi. ... a onda kad se posvadjamo radim sve drugo a ni na shta ne mislim osim na telefon. a kad zazvoni krenem kao sirena:" za meeneee, za meenee"... a (ne) kad se ispostavi da je neka tetka, baka i sl. koje razocharenje... a naravno kad nazove:" but of course da nisam sedela pored telefona...sluchajno sam prolazila pored ..." pa onda pisma... onako prava, sa emo kovertama (danas bi se to sigurno tako zvalo) ... i chuvam.sve to. sa salvetima&papiriccima&kovertama.p.s. jel neko sakupljao od vas devojaka ukrasne koverte?
inache kasnije kad je mobilni pocheo da biva u f-ji sam bila sms addict. obozhavala sam porukice. i ima gomila nekih koje chuvam. a danas ..onako... primam mailove... & smsove...i ok mi je. stvarno.samo mi ponekad sa brojnim drugim stvarima nedostaje onaj osec'aj da mi klecnu kolena kad se bash on javi na fixni. i da posle jednog razgovora mozhesh da dohvatish plafon uz pesmu "big in japan" (nikad mi nije bilo jasno zashto bash ta pesma... valjda zbog energije ili shta li... )