|
Poslao: 04 Nov 2007 22:27
|
offline
- dzon snezni
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 06 Okt 2007
- Poruke: 432
- Gde živiš: Novi Sad
|
Eto,ljudi s kojima sam se puno druzio,izlazio,vise mi nisu tako bliski.
Razlog zasto smo se otudjili je-kladionica i kladjenje:).Mislim,odigram i ja nesto sitno ponekad,volim pogledati utakmicu,ali nije mi to najbitnije u zivotu,zanima me jos dosta toga,cemu posecujem mnogo vise vremena.
Elem,pocelo je tako sto su sve cesce vikende uvece provodili u kladionici.
Onda je krenulo bas svaki vikend.Zatim su poceli i svaki utorak i sredu,jer i tad ima utakmica.Na kraju se zavrsilo tako sto su svih sedam dana,svaki dan u kladionici.Izlasci su sasvim prestali-kad ih nazovem,uvek isti odgovor:ne mogu,veceras ima utakmica!Devojke vise i ne pominju,to ih jednostavno vise ne zanima.Ako se i nadjemo nekad,i ja zapocnem neku temu,to traje par minuta i oni opet skrenu razgovor na kladjenje i fudbal.Vrhunac je bio pre desetak dana na svadbi-citavo vreme su tipkali na mobilni i proveravali rezultate.
Sve redje se vidjamo.Iskreno receno,vise volim u subotu uvece sediti kuci
nego buljiti u ekrane u kladionici.Mislim,oni su dobri momci,ali prosto su postali opsjednuti s tim-nizasta drugo ne mare,samo kladionica,a Novi Sad ih je prepun.Tako smo se nekako otudjili.
Imate li mozda slicnih iskustava u vasoj okolini?Vredi li i dalje da se trudim,da ih zovem da izadju,da se mrdnu otuda,da svate da u zivotu ima puno vrednijih i zanimljivijih i lepsih stvari od kladjenja,ili da se batalim sizifova posla?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Nov 2007 22:42
|
|
Moje iskustvo je bilo sledece. Drugovi piju i bahate se jer imaju sa cime, a onaj ostatak (veci deo) glumi da ima. Shvatih ja da se to menjati nece. Da to nisu umetnicke duse. Da tako trebe nahvatati necu. Onda sam naso devojku. Razisao se sa devojko. Poceo sa finijim, normalnijim ljudima da izlazim. Posle me je nasla devojka. To je to.  
Bez uvrede, ali nemoj bacati zivot zbog smor ljudi koji nisu kreativni.
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2007 00:17
|
|
Da zivot jeste surov i ljudi. Da ih zoves ne vredi, ja probo. Najbolje ti je da kupis kasikare i podjes redom od kladionice do kladionice.
Ja poceo da stekam pare kod mene ima 20 kladionica mali gradic jos samo 5 kasikari mi hvali, pa da pocnem da ludujem.
Ali ipak ako ti se ne mili na tako drasticne mere onda napravi neku zurkicu kuci(kokice ovo ono) povedi neke ribe koje vole "sport" i pozovi drugare kod tebe da gledate utakmicu cisto da ne zevas u subotu vece sam u televizor, i ako ti i to ne uspe drasticne mere su uvek tu.
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2007 08:16
|
|
Ma nema ljutnje,Leonarde.Nisam ja jos digao ruke od njih,ali najverovatnije ce se to desiti uskoro-suludo bi bilo gubiti vreme sedeci u kladionici.A vise fakticki i nismo drustvo-s njima mozes biti samo ako si u kladjenju fanatik kao oni.U suprotnom se sam osecas suvisan tu.
Naravno,treba se kretati,upoznavati nove ljude,prijatelje,doci ce i nova prijateljstva,mozda i ljubavi..znam sigurno da sedeci u kladionici po ceo dan,niko nece naci devojku.
Mel Oin X-Trebalo bi puno bombi..ima ulica gde su kladionice bukvalno jedna pored druge..a ja mislim da od ljudi koji se konstatno klade,na kraju sezone plafon da je3-5 posto u plusu,ako i toliko..
Sto bi stari rekli-nema hljeba bez motike.
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2007 13:22
|
|
Moras poci od toga da tebe i njih ocito ne kopka istim intezitetom to da trazis drusvo. ako oni nisu u stanju tebi da pruze pravo druzenje ili je u pitanju njihova kockarska strast ili jednostavno ljudi nemaju dovoljno emocionalne inteligencije. Pa egoizam preovladava - sa time sam se cesto sretao. Ocajan osecaj kad si kao po strani 
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2007 19:45
|
|
Kladionica, kockanje je strast i oblik zavisnosti. Stvarno moze da preraste u nesto patolosko, uverila sam se na primerima nekih poznanika. Ali skoro sve moze postati oblik zavisnosti ako su ljudi prijemcivi - od hrane i pica do gledanja TV, boravka na internetu i sl. Ja vise skoro da i nemam drustvo, mislim, raspalo se odavno iz raznih razloga.
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2007 19:55
|
|
Meni se drustvo raspalo kada je poceo fakultet i kada su svi osim mene otisli u Novi Sad.Od tada se retko i cujem i vidim sa njima, jer niko od njih nece da dodje u BG, kao da ce ih neko pojesti ovde, a ja sam toliko puta bio u NS da mi se grad smucio.
U medjuvremenu sam nasao onov drustve, upoznao nove ljude, radio nove stvari i bio na novim mestima, pa se i ne osecam lose.Jednostavno, dodju takvi trenuci, a protiv njih ne mozes.
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2007 22:14
|
|
To moje drustvo ide vec u jednu opasnu fazu.Poceli su pricati da mogu profesionalno da se bave kladjenjem,da zive od toga.Spominju mi matematiku u kladjenju,azijski hendikep koji koriste on-line,internet kladionice.A to je mislim opasan put-upoznao sam ljude koji su se enormno zaduzili zbog kladjenja,propali,ostali bez imovine-retki su oni koji mogu da se kontrolisu i ostanu na tiketu od stotinjak dinara.
Postali su i nervozni-vicu,galame,svadjaju se i kad dobijaju i kad gube,kladjenje je jednostavno jako stresna stvar.
Polako se razilazimo-nismo se mi posvadjali naravno,meni je i sad drago da ih sretnem,proveli smo dosta vremena zajedno,ali oni su sad opsjednuti s tim,i nista ih drugo ne interesuje,a ja se ne nalazim tu.
Boze moj,zivot ide dalje,stece se i drugi prijatelji.Nadam se da nece zaglibiti s tim kladjenjem,kao neki ljudi koje sam upoznao.
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2007 22:17
|
|
leonard ::Moras poci od toga da tebe i njih ocito ne kopka istim intezitetom to da trazis drusvo.
Ovde sam od brzine napravio vecu gresku citaj DEVOJKU umesto drustvo. Jbt
|
|
|
Poslao: 05 Nov 2007 23:23
|
|
Slicna situacija kod mene, samo sto sam ja prestao da izlazim napolje jer nemamo zajednicke teme i sve bi se svelo na to da ja samo stojim/sedim progovoreci nekoliko recenica, pa mi je onda bolje da sedim uz komp i radim nesto korisno.
|
|
