sam(a) u gomili

1

sam(a) u gomili

offline
  • Pridružio: 19 Jun 2005
  • Poruke: 2673
  • Gde živiš: u pokretu...

nadjoh odlican tekst na temu introverta, tj INFPs - jedan od 16 tipova licnosti po Jungu kome pripadam - kojih ima oko 1 posto populacije. ovo odlicno opisuje kako se osecam...

"The mob thinks we are maladjusted. Of course we are adjusted just fine, not to their frequency. They take it personally.

They take offense. Feel hurt. Get angry. They do not blame owls for coming out at night, yet they blame us for being as we are. Because it involves them, or at least they believe it does, they assemble the troops and call us names. Crazy. Cold. Stuck-up. Standoffish. Aloof. Afraid. Lacking in social skills. Bizarre. Unable to connect. Incapable of love. Freaks. Geeks. Sad. Lonely. Selfish. Secretive. Ungrateful. Unfriendly. Serial killers.

The mob wants friends along when doing errands, working out at the gym, at the movies. The mob depends on advice. Eating alone in decent restaurants horrifies the mob, saddens the mob, embarrasses the mob. The mob wants friends.

The mob needs to be loved. It lives to be loved. Or hated, with that conjoined fervor with which mobs face their enemies. Both love and hate are all about engagement. About being linked with humanity generally, as a policy. Loners have nothing against love but are more careful about it. Sometimes just one fantastic someone is enough. As a minority, we puzzle over nonloners, their strange values. Why do they require constant affirmation, validation, company, support? Are they babies or what? What bothers them about being alone? What are they so afraid of? Why can’t they be more like us?

Loners live among the mob, so the mob mistakes us for its own, presuming and assuming. When the mob gets too close, the truth is revealed. Running or walking away, chased or free, any which way, we tell the mob in effect I don’t need you.

Hell hath no fury like a majority scorned."

http://infp.blogsome.com/2007/08/14/party-of-one/#more-314

i jos sa iste strane:

"Apart.

Such a simple concept. So concrete. So easy to represent on charts or diagrams with dots and pushpins either in or out. Yet real life is not dots. Some of us appear to be in, but we are out. And that is where we want to be. Not just want but need, the way tuna need the sea.

Simple: an orientation, not just a choice. A fact. To paraphrase that Boston song, more than a feeling. We are loners. Which means we are at our best, as Orsino says in “Twelfth Night,” when least in company.

We do not require company. The opposite: in varying degrees, it bores us, drains us, makes our eyes glaze over. Overcomes us like a steamroller. Of course the rest of the world doesn’t understand.

Someone says to you, “Let’s have lunch.” You clench. Your sinews leap within you, angling for escape. What others thrive on, what they take for granted, the contact and confraternity and sharing that gives them strength leaves us empty. After what others would call a fun day out together, we feel as if we have been at the Red Cross, donating blood. "

ne znam samo koliko sam puta do sada izgovorila tu recenicu 'treba mi vremena da budem sama sa sobom, nasamo' i dobila zbunjeni pogled, razocarenje, nevericu. kao da nekog time izdajem, izneveravam i napustam, odbacujem...i koliko puta sam morala da se pravdam da mi je to od vitalne vaznosti i da jedino tako mogu da funkcionisem i imam energije za bilo sta Smile

Citat:dobila zbunjeni pogled, razocarenje, nevericu. kao da nekog time izdajem, izneveravam i napustam, odbacujem..

shta te briga...gore je izneveriti sebe nego druge... Wink take your time... Smile

Jeste but let's take another look:
Citat:INFP children often exhibit this in a 'Calvin and Hobbes' fashion, switching from reality to fantasy and back again. With few exceptions, it is the NF child who readily develops imaginary playmates (as with Anne of Green Gables's "bookcase girlfriend"--her own reflection) and whose stuffed animals come to life like the Velveteen Rabbit and the Skin Horse

Zagrljaj

breathe in life, and breathe out. Zagrljaj

veliki grlj, za vas, drage Zagrljaj


http://tap3x.net/ENSEMBLE/mpage1c.html - zanimljiv clanak o predrasudi zapadne 'napredne' civilizacije ka odredjenim tipovima osoba, vrednostima, prenaglasenom verovanju u logiku i slicno...a moj ovde navedeni tip je 'the polar opposite'.

http://www.theintrovertzcoach.com/famous_infps.html

“Who what am I? My answer: I am the sum total of everything that went before me, of all I have seen done, of everything done to me. I am everyone, everything, whose being in the world was affected by mine. I am anything that happens after I’ve gone, which would not have happened if I had not come. Nor am I particularly exceptional in this matter; each ‘I,’ every one of the now-six-hundred-million-plus of us, contains a similar multitude. I repeat for the last time: to understand me, you’ll have to swallow a world.”
—Salman Rushdie, Midnight’s Children

Било ми је потребно нешто да ме помири са самим собом.Синоћ сам то открио: Папини.Мени није нимало важно да ли је он шовиниста,мали проповедник или кратковиди педант.Као неуспео покушај,он је диван....
Књиге које је прочитао-с осамнаест година! Не само Хомера,Дантеа,Гетеа,не само Аристотела,Платона,Епиктета,не само Раблеа,Сервантеса,Свифта,не само Волта Витмана,Едгара Алана Поа,Бодлера,Вијона,Кардучија,Манцонија,Лопе де Вег,не само Ничеа,Шопенхауера,Канта,Хегела,Дарвина,Спенсера,Хакслија,-не само њих него и сву ситну рибу међу њима.Тако стоји на страни осамнаестој.Alors,на страни 232. он се слама и исповеда.Не знам ништа,признаје.Знам наслове,скупљао сам библиографије,писао сам критичке есеје,злобно сам се ругао и дифамирао...Могу говорити пет минута или пет дана,али онда сам готов;остајем сув и празан.
Затим следи ово:''Сви желе да ме виде.Сви се труде да са мном говоре.Људи ми досађују,а досађују и другима,питајући шта радим.Како сам?Јесам ли опет сасвим здрав?Да ли још увек предузимам шетње кроз околину?Да ли радим?Јесам ли завршио књигу?Хоћу ли ускоро започети другу?
Неки мршави немачки мајмун хоће да преведем његова дела.Нека руска девојка,дивљих очију,жели да јој напишем причу о свом животу.Нека америчка госпођа жели н а ј н о в и ј е вести о мени.Неки амерички господин ће послати своја кола по мене да ме одвезу на вечеру-само на један присни,поверљиви разговор,знате.Неки мој стари школски друг,и пријатељ од пре десет година,жели да му прочитам све што пишем истом брзином којом пишем.Неки мој пријатељ сликар очекује да му позирам на сат.Један новинар тражи моју садашњу адресу.Неки знанац,мистик,распитује се о стању моје душе,други,мало практичнији,о стању мог новчаника.Председник мога клуба се распитује,да ли сам вољан да одржим говор момцима!Нека госпођа,са спиритуалним склоностима,нада се да ћу долазити у њену кућу на чај што је чешће могуће.Она жели да чује моје мишљење о Исусу Христу и,уз пут,шта мислим о неком новом медију?...
Велики Боже!У шта сам се претворио?Каквог права имате људи,да претрпавате мој живот,крадете моје време,задирете у моју душу,исисавате моје мисли,држите ме за своју забаву,друштво,повереника и обавештајни биро?За кога ме ви сматрате?Јесам ли ја плаћени забављач од кога се свако вече захтева да изиграва неку интелектуалну фарсу пред вашим глупим носем?Јесам ли ја роб,купљен и плаћен,да бих пузао потрбушке пред вама беспосличарима и стављао пред ваше ноге све што радим и све што знам? Јесам ли ја нека девојчура у куплерају од које се тражи да подигне сукњу или да скине комбине на захтев сваког човека,у оделу по мери,који случајно наиђе?
Ја сам човек који хоће да живи херојским животом и да у својим властитим очима створи подношљивији свет.Ако у неким тренуцима слабости,предаха или нужде,пуштам пару-мрвичак кипућег беса,који се хлади у речима-страствени сан,завијен и скривен у слике-тада примите то тако или ме се маните....али н е м ј т е ме г њ а в и т и !
Ја сам слободан човек-потребна ми је моја слобода.Потребно ми је да будем сам.Треба ми да размишљам о свом сраму и очају у усамљености,треба ми сунчана светлост и плочници улица без друштва,без разговора,да будем лицем у лице сам са собом,и да ми само музика мога срца прави друштво.Шта хоћете од мене?Кад имам нешто да кажем,дајем то у штампу.Кад имам нешто да дам,ја то дајем.Ваша безобзирна радозналост преврће ми желудац!Ваши ме комплименти понижавају!Ваш ме чај трује!Никоме не дугујем ништа.Хоћу да будм одговоран самоме Богу-ако постоји!''
Чини ми се да је Папини за длаку промашио нешто,када је говорио о потреби да буде сам.Нимало није тешко бити сам ако је човек сиромашан и пропаао.Уметник је увек сам – ако је заиста уметник.Не,оно што уметник треба јесте с а м о ћ а.
хенри милер-ракова обратница
Wink

hvala, hvala, hvala za citat obozavanog milera Zagrljaj
inspiracija za prelistavanje raskupusanog izdanja koje imam - one edicije stampane davno u hrvatskoj, sa bordo plisanim koricama Smajli

imam izdanje iz 1995. očajne naslovne strane,ali bitnije je ono što piše unutra!!
družio se sa interesantnim ljudima:darel,anais nin .......
Wink

Dopuna: 06 Feb 2008 22:32

a -henri i džun- mada davno gledah,veoma senzualan film ....
Smile Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 765 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 3 sakrivenih i 736 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Albin0, aleksmajstor, Atomski čoban, branko7, Chainsaw, crnitrn, darkangel, dragon986, Duško, Ilija Cvorovic, indja, kybonacci, MB120mm, Miskohd, Mixelotti, moldway, nenad81, pein, raketaš, sakota79, Sale.S, sosko, Sr.Stat., Toni, vlvl, zillbg