|
Poslao: 02 Jul 2007 17:10
|
|
"Ja sanjam da ja
Sanjam njega
Kako sanja
Da on sanja
I kako ja to
Sve gledam."
...
"Ako crno obavijem oko Meseca
prodacu poslednje jagode mirisa ruzmarina, budzasta.
Proturicu levo stopalo kroz vrata sveta
istkana od zelja I nadanja,
belih orhideja I stapica cimeta u dijagonali.
Ako nadzivim vrisak sa levog tabana,
postacu princeza vanile
I zver dojucerasnjih nadanja
u suvoj vodi
I vlaznim secanjima.
Kada zvezda sumorne kretnje,
nedaleko od mog desnog kolena
pocne da krvari prvim jutarnjim lampionima,
koliko ce zagadjenuh svetlosnih rana
boje dana I noci
I godisnjih doba
I proslogodisnje duge,
vristati bolom mirisa limuna
na stapicima od vanile
u svojoj potrazi za plavim oleandrom."
|
|
|
Poslao: 04 Jul 2007 23:24
|
|
"zašto kvasiš noge na drvetu
i tako ništa ne razumeš
lezi i razmisli
nešto zuji u svemiru
kuda lete
te čudne isprazne
životinje
pa sever je
na suprotnoj strani."
Valerij Kupka
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2007 18:56
|
|
sHe saw things last night...
"-- i
čak ni prozori nisu zamagljeni kao što
su ponekad
tako da ne mogu da nacrtam prstom osećanja u podsetnike
u kojima se vidi
koliko sati mi je još preostalo da probam i
objasnim sebi
šta je, u stvari, ljubav."
(samo) objashnjavanja na peshachkom, na Adi, u gradskom,u piceriji, u parku, ispred rachunara...a izgleda da i u snovima srec'em po ko zna koji put...
"To je zenska i muska potreba. Za snovima i igrom. I verovanjem u sve to."
Selimovic'
+
junski intermeco(ali nikad nije kasno)
...
“Mi smo ničiji. Uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Vjekovima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. Živimo na razmeđu svjetova, na granici naroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu. Otrgnuti smo, a neprihvaćeni. Ko rukavac što ga je bujica odvojila od majke pa nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije.(...)S nejasnim osjećajem stida zbog krivice i otpadništva, nećemo da gledamo unazada, a nemamo kad da gledamo unaprijed. Zar smo mi slučajno tako pretjerano meki i surovi, raznježeni i tvrdi. Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti, zašto? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti!”
Mesa Selimovic (Derviš i smrt)
(valja mi da se nekad pod(setim))
i onda mi je dosta beskraj i zvezdano nebo...
i mozda na svima treba malo vishe regea u ovako vrelim danima...i mozda sve bude all right
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2007 15:15
|
|
Citat:Da li bih prepoznao stihove Vaska Pope, da ih pročitam na nekom masnom papiru. Da li bih prepoznao poeziju? Možda na nekom starom tavanu, u delu Vinsent van Gog - a, ne bih osetio emociju. Možda ne vidim genijalnost u čoveku pokraj sebe?“ Pitagora dovoljno sumnja, da ne veruje sebi. A Vojslav pita: „Koliko čeznemo za bilo čim originalnim? Vučemo se po buvljim pijacama, tumaramo po mraku. Tragamo u sebi. Tragamo za sobom. Negde smo davno pročitali da u svakom čuči on sam, jedinstven i neponovljiv. Proučavamo stare spise, radimo vežbe disanja, jurimo se po prošlim životima... Danju kopamo za kamenom mudrosti, u snovima tražimo svoje ruke“.
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2007 17:18
|
|
" U njegovom shaputanju na shpanskom, u glasu u kome su se milovali voda i led, sneg i svetlost, sunce i sukrvica, ona je prepoznavala onaj skriveni detinji glas, onu ozarenost deteta koje se osmehuje ranjavajuc'i zauvek i spushta glavu u njeno krilo, molec'ivo, sechivu poljubaca.
Pa on je moj jedini sin, ja nikad nec'u nositi njegovo dete, jer je upravo on dete koje bih ja zelela da rodim sa njim,ja nikad nec'u ic'i sa ogromnim trbuhom i oteklim zglobovima, srec'na, jer je on buknuo u ruzhu radosnog, osmehnutog mesa u mojoj utrobi, jer c'u u njegovim dlanovima ljubiti i dechije dlanove.Moje vreme prestaje da bude moje-nametalo joj se, dok je u daljini videla jedro njegove koshulje, kojim c'e zaploviti-poshto c'e on zauvek moje vreme naseliti svojim. Moja buduc'nost bic'e dugo putovanje po lavirintu njegove proshlosti(...)Da li c'u moc'i da volim svih njegovih milion lica, jer iza voljenog lica postoji josh milion likova, vedrih, tajnih, grcavih, nasmejanih, demonskih, detinjih, vedrih, strashnih, divnih...koje od tih lica c'e biti pravo i koliko dugo?
(...)
U njegovom dahu, juche, dok joj je govorio, dok ju je brzo u senkama milovao, ona je prepoznavala opijumski talog, koji se kao prah podizao u njegovom disanju i lebdeo u vazduhu, oko njegovog lica, kao magnezijum papir. Prepoznala je ispred njih vec' njega zavitlanog u opijumske prostore, a zatim bachenog, njihove sastanke,rastanke, spora odsutna milovanja pored otvorenih prozora, duboke oproshtajne poljupce ispod tropskog rastinja, brodove ukotvljene pored litica, sa kojih je ona vec' sada silno zhelela da skochi."
|
|
|
Poslao: 23 Jul 2007 17:31
|
|
Citat:najgore su noći
jer u mraku snovi mnogo jače blješte
lude se nade tim bakljama smiješe
jer nas tama sasvim ogoli do kosti
spoznamo kako smo tek pusti otoci
prepušteni samima sebi
najduže su noći
jer strahovi izgledaju mnogo strašnije
strasti postanu još mnogo strasnije
jer su daljine odjednom nesavladive
a srca kucaju mnogo glasnije
zaglušujuće glasno
najteže su noći
jer sve naše ograde i obrane padaju
posmrtne se maske u jednu stapaju
jer prividi putovanja i ciljeva nestaju
trkači olovnih nogu posustaju
utrka davno izgubljena
najgore su noći
http://wallnamjesecu.blog.hr/
sva ta mesecharenja...
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jul 2007 20:36
|
|
Ili~ili
Ili recimo kad insomnishesh a trebalo bi da spavash...pa naravno da bi trebalo, toliko toga bi trebalo-a to je i gramatichki i misaono neispavno.
Ili chujesh voz koji pishti u stanici pa pozhelish da uletish u njegovu utrobu koja je sva od neonske svetlosti koja ne boli kao ova zvezdana i krenesh u potragu za samom sobom.A znash da shto se vishe trazhish u drugima to sve se manje nalazish u sebi. Ili: shto dalje od sebe tim dublje u sebe.( a distanca ti nije neka garancija za objektivnost) 
I znash josh pre nego shto krenesh nec'esh nikuda stic'i kad se ovako tropska noc' crnca nametne.
Ili kad spoznash da je unutrashnjost plave zapravo crna i da ne poseduje propustljivost u sebe. Pa ti bude muka od tudjih nepropustljivosti.
Ili kad je ta plava nekad bio neko drugi ko je evoluirao u ne-boju za slikare.
NEko.
Ko je evoluirao u NiKo.
|
|
|
|
